El Klasiko - Fudbal na posteru

  • Autor: Boris Jovanović

  • 24. mart 2014.

  • 14:15

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

To što ste videli je ideja očeva osnivača, igra sposobna da zarobi pažnju, izazove emocije, natera te da se opredeliš. Fudbal je nesavršen, nalik onima što ga praktikuju, to se često zaboravlja. Fudbal se ne maršira, igra se...

Nevolja sa fudbalskim hodočasnicima je što prečesto zaborave da je njihovo vrhovno božanstvo igra. Da, fudbal ume da bude jin patnja, ili jang instant zadovoljstva, ali sledbenici kulta su vremenom stekli naviku da previđaju samu svrhu totema oko koga su se okupili.

Dok nagnuti nad kockastom mušemom raspravljamo o formacijama, ispaljujemo formule brzine i snage, dok teramo čaše i pepeljare da glume igrače u liniji, i upaljač proglašavamo za desnog beka koji je prerastao tu ponižavajuću ulogu u timu, pokušavamo da delujemo učeno. U stvari smo samo pretenciozni. Prava je istina da nam izmiče poenta, suština igre.

Zbog toga bi El Klasiko trebalo održavati makar kvartalno, kao eliksir krhkog fudbalskog pamćenja, demonstraciju onoga što je bila ideja fudbalskih otaca.

Oni što su im osamdesetih Italijani ubrizgali virus pobede kao vrhovnog smisla (sam pripadam toj bratiji) požuriće da ismeju brku iz trećeg reda što žvaće "jamon" kao da je na degustaciji užičke pršute. Važno će ostatku sveta ukazati da je fudbal rezultat i da su groblja puna "utakmica-lepotica" sa časnim namerama.

Može biti, ali utakmicu Reala i Barselone možeš da premotavaš u glavi nedeljama, to su one knjige što uvek mirišu kao nove.

Nije šteta ni što će se pričati o Maljenku, deo tog mentaliteta podrazumeva i da onaj što nije znao da igra, a hteo je da učestvuje u čitavoj zezanciji, dobije svoje mesto u priči. Sudija u Španiji nije deo kulisa, nego glumac, traži da se publika opredeli, najčešće negativnom emocijom. Imati dežurnog krivca je zgodno, mi bi Srbi o tome mogli da napišemo tomove. Svoju nesavršenost je dokazao grešeći na obe strane, bilo da je Ronaldov kazneni prostor dug 18 metara, bilo da je prevideo potpis Busketsa kramponom na Pepeovoj glavi. Barsini penali su možda zgodan alibi za Real koji je nekako uvek u El Klasiku poslednjih godina na pogrešnoj strani batine, ali Maljenko nije odlučio derbi.

Šta je presudilo?

Real nije iskoristio pola sata slave. Ne možete tući Barselonu presingom čitav meč, ne postoji fudbalski tim na svetu sposoban da takve zagonetke rešava istim intenzitetom 90 minuta. Makar ne u situaciji kada tiki-taka otkucava. Nemojte mi se praviti pametni sa Bajernom od prošle sezone, taj sat je neuki Đordi Rura pokvario, lokalni časovničar kome je neko poverio Rolex na čuvanje.

Beli su utakmicu izgubili kada nisu poveli sa dva razlike u trenucima kada se Di Marija nasmejao u lice svom predsedniku koji je Gareta Bejla platio 100 miliona. Ne, jer je Velšanin najskuplja prevara na planeti, već jer si duplirao jednu od najjačih karata i ostavio par drugih pozicija bez odgovora.

Barsa je bila na konopcima i preživela sa šljivom na oku, i par posekotina.

Čak i na 3:2 za Real, nije delovalo da je Anćelotija građevina solidna, onaj dečko kraj desne aut linije je Pinokio u svetu ljudi od krvi i mesa. Ramos je imao jedan od onih dana, a sa Pepeom čovek nikada nije siguran. Ronaldov najbolji drugar je jedan od ljudi koji ne mogu da se kontrolišu u javnosti, ma koliko bili svesni da neke stvari nisu društveno prihvatljive. U ovakve utakmice ne idete sa tolikim brojem "ako" i "ali". Karleto Anćeloti kao i svaki Italijan zna da Rim nije izgrađen preko noći, ovom Realu je potrebno vreme da promeni ćud, njihov individualni kvalitet je zbir miliona, ali ja pričam o sistemu.

Barsa je u prednosti kada odlučuju detalji, bolje hendluje pritisak, oslanja se na oružja koja zna da koristi, ne paniči kada voda dođe do grla. Jer, njihove pobede su rođene u ponavljanju, Real tek izbacuje iz svog organizma Murinja, pokušava da promeni košuljicu.

Kako ćete to videti?

Suviše se oslanjaju na Ronalda, Marselo nikada manje nije bio Brazilac, kada je u pitanju kampovanje na protivničkoj polovini, Karvahal je potencijalno više od Arbeloe, ali u ovakvim klubovima paket klase moraš da isporučiš odmah. Real i strpljenje nikad ne idu u istoj rečenici.

Barselona je više tim, sa, doduše, nevoljom da pokušava da izmisli štopera, ali i opravda šleper para koji su isporučili za Nejmara. Možda Martino nije "tata", ali nije ni neuki ujak sa sela koji ne razume da je Brazilac u ovom trenutku "mlađi" po činu i od Pedra i od Aleksisa Sančeza. Prosto, neke vam izbore nametne cena koja visi sa određene robe. Lepše mi stoji ova košulja, ali ona na gornjoj polici je skuplja i ostavlja utisak na okolinu.

Ja bih opet, na kraju o suštini. Ovo je bila predstava koja drži pažnju i onima što smaraju okolinu vrteći kanale i proveravajući na Teletekstu rezultat druge meksičke lige. Verujem da su i takvi zaboravili na tiket, opčinila ih je sama igra.

Ma šta tvrdili Sovjeti oličeni u onom zlojebu Lobanovskom ili čitava ta škola koja se naslonila na korist kao vrhovnu fudbalsku zapovest, nauka nije suština igre. Taj ludizam lopte podrazumeva čoveka u centru pažnje. Ma koliko brzo trčao, skakao, ujedao protivničko krilo za koleno, sklon je greškama, nesavršen, šarmantno blizak, podseća na nas same.

Svi smo mi Maljenko, fulamo, pristrasni smo, bolno željni pažnje, navučeni na zlatnu prašinu onih što su u nečemu bolji od nas. To je fudbal, El Klasiko, esencija igre.

Samo da je češće...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari