Državni neprijatelj broj 1 - Čovek koji je Italijanima prodao carevo odelo!

  • Autor: Vladimir Stojanović

  • 16. novembar 2017.

  • 18:50

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

U Italiji šok prelazi u bes, Đanpjero Ventura je sa punim džepovima pohitao u Bari svojoj najdražoj. Ko je čovek koji je uspeo Apenine da ubedi da iskustvo automatski donosi mudrost?

Državni neprijatelj broj 1 - Čovek koji je Italijanima prodao carevo odelo!
Foto: Beta/Gian Ehrenzeller/Keystone via AP
Legenda kaže da, kada je nasledio Antonija Kontea na klupi tek promovisanog Barija, Đanpjero Ventura je u trenerskoj kancelariji našao diskove sa utakmicama svoje Pize, koju je neočekivano doveo iz treće lige do plej-ofa za elitu. Tada sam ga i prvi put primetio, njegovih 4-2-4 razbili su učmalost Serije B, bio je poznat kao trenerski nomad koji se šeta po drugoligaškim i trećeligaškim ekipama, bio je na klupi Napolija posle bankrota, ali je brzo smenjen jer nije imao rezultat u velikom klubu.

Ali, ta Piza 2008. ako se ne varam, bila je potpuno drugačija, nije ni čudo što je inspirisala mladog Kontea, igrali su fudbal iz bajke. Tada mladi Alesio Ćerći na pozajmici iz Rome, nekolicina Brazilaca, argentinski bombarder Kastiljo su terorisali odbrane, pogotovo van svoje "Garibaldi Arene".

Dali su 61 gol od toga dve trećine u gostima, pali u plej ofu od Lećea koji se kroz baraž dokopao Serije A. Ali, za tim koji je tek ušao iz treće lige i koji su videli kao kandidata za ispadanje to je bila fantastična sezona.

Kasnije je, kako Ventura kaže shvatio da je umesto da sebe doživljava preozbiljno, bolje razvijati strast prema fudbalu, dodaje i da je bilo prekasno. Naime, on je trener od 25. godine, rođen je kao dete komuniste i fabričkog radnika, gledajući prljavštinu đenovljanskih dokova.

Italija

Igrao je za omladince Sampa, tu je bio i izvesni Marćelo Lipi.

"Oni su postali profesionalci, ja sam voleo život"
, tvrdi Ventura koji je seniorsku karijeru proveo u četvrtoj ligi i video da fudbal nije za njega. Čak je rešio i da mu okrene leđa, završio je koledž, predavao u srednjoj školi, ali je zov igre bio jači.

Šetao se od kluba do kluba, tek u Toskani je skrenuo pažnju, ti mali timovi vole naslovne strane, takva igra privlači navijače.

Venturine šeme su radile u Bariju kada je Konte otišao, jer se naravno nije slagao sa željom moćne porodice Matareze da štedi, iako je klub ušao u Seriju A. Ali i sa takvim Puljezima, Ventura je stigao do rekorda, klub sa "Svetog Nikole" je prve sezone osvojio 50 bodova, njihov najbolji skor u istoriji. Sledeće je Ventura u prvom kolu srušio Juventus, ali to je bilo sve, tim je padao sve niže pa je u februaru smenjen. Ali, Bari je od njegovog rada unovčio Lea Bonućija, Ranokiju, Bareta, Rađija, afirmisao je Glika i Okaku, maestralan posao.

Italy Soccer Serie A

To mu je donelo pet godina u Torinu, na terenu su ga dočekali policijska kola, naoružani navijači i opšte rasulo. Rasterao ih je sve, uz podršku Urbana Kaira uspeo je da "Bikove" vrati u Seriju A, danas iz tog tima Ogbona je u Vest Hemu, Alen Stevanović je mnogo obećavao, zaigrao i za reprezentaciju, Glik igra za Monako, Mateo Darmijan za Junajted, D'Ambrozio je u Interu. Afirmisao je Ćerćija, Imobilea, našeg Maksimovića, vratio u život Kvaljarelu, dao šansu Benasiju, Brunu Perešu, Zapakosti i Belotiju, iako su poslednja dvojica stigli kao velika obećanja.

Gledajući poslednjih 10 godina, Ventura je izgradio određeni status u italijanskom fudbalu, ali nije se nikada dokopao onih najvećih klupa.

"Nisam imao sreće, kada sam bio mlad, u modi su bili starci, sada kada sam star, šansu pružaju klincima", objasnio je.

Venture

Uvek je bio protiv saveza, 2009. kada ga je neko pitao da li bi trenirao reprezentaciju rekao je da bi ih trebalo pohapsiti, ali jasno, to je bilo svetlosnu godinu udaljeno od dana kada je kormilo prepustio Mihajloviću i otišao da trenira reprezentaciju, poslednju i najveću priču karijere.

Tada se i oženio 30 godina mlađom Lućanom koju je sreo u Bariju krajem prošle decenije. U braku mu ide, Urbano Kairo je bio kum, odiseja na klupi je završena slomom.

Na kraju, odbio je da ode, postao državni neprijatelj broj 1, ali je i zaradio najveći novac u životu.

"Grešio sam, neki put previše bio opsednut time da zadržim posao, umesto da igram lep fudbal i slikam se po medijima, mislim da sam propustio šansu, ali ne može niko da kaže da nisam imao uspeha", rekao je jednom prilikom.

Na kraju, odleteo je ka Bariju, posramljen u prvom trenutku, ali nije dao ostavku. I on je izdanak Koverćana, tamo trener uče da ne daju ostavku, jer će ih predsednik pre ili posle smeniti.

Nije imao autoritet za krupan posao, ali ako ništa, ponovo ga čeka more. Jer, prihvatao je ponude klubova često da bi bio uz more, tako je trenirao Kaljari, Leće, Bari, Napoli, Mesinu, dok Torino nije mogao da odbije.

Sada sa 830 000 evra od poslednjeg posla ide najverovatnije u penziju.

Ali, proći će i ovo, ko se danas seća ko je bio čovek koji Italiju nije odveo 1958. u Švedsku...

Taj je i kasnije dobio šansu, Alfredo Foni je vodio posle Italije, Romu, jednu sezonu i krajem sedamdesetih Inter, a karijeru je završio u Švajcarskoj koju je trenirao  i na Mundijalu 1966.

Pa ko zna, možda je Venturi ostala još neka prilika da dobije angažman u  reprezentaciji neke druge zemlje...

Ne, ne mislim na Srbiju, mi nemamo more, pa automatski otpadamo...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari