Čelsi - O klovnu i kozačkoj skupštini

  • Autor: Boris Jovanović

  • 25. februar 2019.

  • 12:18

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

U funkcionisanju kluba vrlo lako ćete primetiti nataloženo rusko iskustvo u postupanju sa sistemom, nesposobnost da se prepozna opšti interes i stalnom stanju prikrivene pobune u tuđu korist. Kepa je samo baksijski klovn, ali u ovom trenutku on je maneken pravog, deep state Čelsija.

Čelsi - O klovnu i kozačkoj skupštini
Foto: Epa/Neil Hall
Moj omiljeni ruski pisac Minajev (pročitajte Duxless, ili gledajte film, Biković je jedna od glavnih uloga u drugom delu) je jednom primetio da bi "Najki" trebalo da promeni slogan samo za tržište Rusije.

Umesto "Just do it", trebalo bi da ispale "Do something" jer ne postoji narod koji je bolji u čekanju da se stvari dese. Pa bilo da ih iznenade nacisti 1941. ili da im padne zid u podeljenom Berlinu, Moskva radi po svom vremenu.

To vreme je rastegljivo i ne uključuje ljudske potrebe u svoje planiranje, Rusi kažu da čovekovi planovi ne ulaze u Božje poslove.

U ovom slučaju taj fatalizam oseća Roman Abramovič. Deluje kao da je proteran iz Judeje, odnosno Engleske kao lažni prorok, mada mnogi ne bi mogli oponirati ni teoriji po kojoj je on Pontije Pilat ili čak Voland koga baš i ne zabrinjava sudbina kakvog Bezdomnog ili Stjope.

Roman Abramovic

Jer, vlast ne greši, čak i kada u sebe posumnja u pravu je. To što je kod Bulgakova fatalizam sa kojim će se stvari desiti malom čoveku, kod Abramoviča je pitanje odrastanja u apsolutizmu. Zbog toga nijedan trener nije dovoljno dobar i pravila se menjaju kao na kozačkoj skupštini,  jer bi mogle da mu padnu na pamet razne ideje. Zbog toga je gazda uvek bliži igračima, nego činovniku koga je angažovao kao poslovođu.

Priča se da u Čelsiju trener ne vredi više od predradnika na gradilištu na obroncima Moskve, bolje je plaćen jasno, ali u toj igri ne postoji način da se nametneš plavim kragnama, pogotovo onima koji su iz, ovog ili onog razlika simpatični gazdi.

Svojevremeno kada je šutnuo Anćelotija, pisao sam da velikog medveda poput Abramoviča možeš da držiš na sigurnoj udaljenosti samo ako mu bacaš nešto da zanima kandže i očnjake, kada ostane bez trofeja, jasno je koga će sledećeg proglasiti plenom.

Teri

Menjali su se treneri, vraćali, pokušavali da u toj igri moći preotmu uzde iz ruku svlačionice, neki se nadali da će im biologija u slučaju Terija i Lamparda pomoći, ali oni koji bi dolazili da navuku te iste dresove, dobijali su i neobičnu moć, nepoznatu u drugim evropskim svlačionicama.

Sve što ste videli poslednjih godina je praktično razrada istog scenarija, kada nema više dovoljno velikih reči da opravdaju žrtvu, trener je na meniju. Oni poput Kontea ili Murinja koji smatraju da bi strogoćom trebalo zavoditi red naiđu na spoznaju da batina ima dva kraja, poniženi su napuštali London, istina punih džepova, ali i narušene sujete.

Jer, ova svlačionica zna da sačeka grešku, da se pritaji, po načinu funkcionisanja Čelsi je klasična autokratija, moć diktatora, leva i desna ruka, pretorijanska garda (ili bolje da kažem opričnici) od nekoliko igrača i kupovanje mase hlebom i igrama. Sigurno da evroazijske despotije neće izroditi Sokratesov fudbal kreacije i anarhije, ali sigurno je i da ovakav sistem u kome se poruke prenose šapatom i pored uspeha kupljenog velikim novcem nikada nije stvorio stabilnost, niti preduslov za Abramovičev san, fabriku fudbala u Londonu.

Stamford Bridz

Jeste, to je bio ultimativni cilj, zbog toga je sada posle decenije varanja stigla i kazna, napraviti akademiju od klinaca iz celog sveta, fudbalsko semenište, jasno da se prosečni Rus nikada neće odvojiti od te vizije kasarne kao najvećeg stepena organizovanosti društva.

Kada to nije uspelo, onda jasno redov može da kaže naredniku šta hoće, može da odbije da izađe sa terena. Sarija možete optužiti za sve, ali kod njega je namera dobra. Možda i previše dobra za jedan ovakav klub, ali Italijan nije zaslužio poniženje.

Ovde je klovn Kepa samo izvođač radova, Baskijac bez osećaja sramote, ono što su radili ostali igrači je gore, gledali su kako klupska filozofija mrvi trenera pred očima celog sveta.

Sari

Svako naknadno tumačenje, ono što je nesrećan PR (ne zaboravimo i Sari je saučesnik, jer ako i odlaziš ponižen, makar možeš da natovariš pun džak na leđa), pokušao da objasni samo ćini situaciju odvratnijom. Jer, Čelsi je delovao kao retko kada poput tima u tih 120 minuta, verovatno ih je gonio onaj sram od pre par nedelja.

Šteta što kao i sve takve družine to rade retko, prosto ne postoji generalna ideja žrtve u ime sistema. Jer sistem je, vratimo se Rusima uvek isti, korumpiran i nenaklonjen narodu, lešina oko koje se glože pojedinci. To razvija kako kaže Tolstoj apatiju i razjedinjenost, nesvesnost o kolektivnim pravima i kao posledicu toga lako gušenje svakog pokušaja da se definiše zajednički interes.

Zbog toga, Čelsijeva svlačionica može, a neće, uz osmeh ili bes, svejedno je. Kada im neko dosadi, pre ili kasnije, uvek je tu kakav komedijaš poput Kepe, tragičar kao Košta, usputna žrtva kao što je bio Matić.

Jer, ne zaboravimo, ruska tragedija i komedija su iste, na kraju svi umiru, jedino ovi drugi imaju osmeh na licu.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari