Calcio - Juventusova teritorija?

  • Autor: Boris Jovanović

  • 24. avgust 2013.

  • 12:03

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Leto na Apeninima je pokazalo da Serija A i dalje predstavlja samo trampolinu za jače lige, a pitanje za milion dolara je ko će se suprotstaviti Juventusu ove sezone...

Calcio - Juventusova teritorija?
Ako biste želeli da definišete calcio, možda najbliže bi bilo “palata na kojoj se ispod fasade vide tragovi propadanja”.

Na Balkanu uglavnom žive, u zemljama ex YU, ali i Mađarskoj i Rumuniji romantici uvereni da će na ruševinama Serije A niknuti novo kraljevstvo. U Italiji su manje uvereni u to, jer se liga svela na regrutni centar talenata za jača takmičenja.

Ovo leto proteklo je u znaku podsećanja na bolja vremena, pa su transferi Pipite Iguaina, Karlosa Teveza i Marija Gomeza etiketirani kao “sećanje na početak prošlog veka i devedesete”.

Jasno da je to samo žal za boljom prošlošću, Apenine je napustio Kavani, u Siti se, mada iz nešto drugačijih razloga, preselio Stevan Jovetić. Parižani su nastavili da odvode u roblje fudbalere pa je u Francusku otišao i Markinjos, a do kraja prelaznog roka na ostrvo bi mogli Lamela i eventualno Miralem Pjanić. Primeri koje sam naveo su dijagnoza bolesti italijanskog fudbala, one koji iskorače iz okvira italijanski klubovi ne mogu da zadrže.

Kada sam pisao ovu najavu prošle sezone, i vi i ja smo bili prilično sigurni u jedno, Juventus je prejak za ostale timove, a opet isto toliko preslab za Evropu. Sada se postavlja pitanje, ne da li će biti prvaci, već koliki je jaz, bilo da su u pitanju pratioci u Seriji A, bilo da govorimo o zaostatku za vodećim evropskim ekipama.

Juventus

Juventus se pojačao, meč Superkupa je ipak pokazao da od trojice pridošlica jedino Karlos Tevez ima mesto u startnoj postavi. Svedoci ste da sam u nekim ranijim tekstovima bio prilično skeptičan kada je u pitanju Ljorente, pre svega zbog njegovog pasoša i problematičnog prilagođavanja Španaca igri na Apeninima. Svakako da njegov dolazak, kao i kompletiranje poslednje linije italijanske reprezentacije kupovinom Anđela Ogbone, znači i više opcija za Juve, ali ono na čemu se zasniva 3-5-2 formacija, bokovi, nije nešto što tera osmeh na lice Antoniju Konteu.

Oporavljeni Pepe je znak pitanja, mada otvara mogućnost da se proba 4-2-4, formacija koju je u Italiji promovisao sadašnji trener Torina, Ventura. Juve još nije kompletan, videćemo hoće li neko iz trija Kolarov, Zuniga, Bijabijani (ofanzivnija varijanta) zatvoriti prelazni rok. Vreme curi, klub ne uspeva da se oslobodi špiceva, mada nije jasno kakav je upgrade Ljorente, uz navedene mane, u odnosu na Matrija.

Juventus od 1935. nije osvojio tri puta šampionat u nizu, ove sezone su to proglasili za misiju, ali potajno gledaju ka Ligi šampiona. Ona nije dalje u odnosu na prošlu sezonu, ali pitanje je koliko je bliže. Ne treba da vas podsećam da je Andrea Pirlo godinu stariji, mada se njegove godine broje u Evropi, ne u domaćim mečevima.

Veliko bi iznenađenje bilo da Juventus ne osvoji titulu, a koliko će trajati u Evropi, to je kombinacija sa mnogo “ali”, počev od sastava grupe i protivnika u nokaut fazi.

napoli

Napoli je bio veoma bučan, stigao je Rafa Benitez na popravni u Italiju, kupljeni su Iguain, Albiol, Martens, Kaljehon, Rejna, otišao je Edinson Kavani. Ako verujemo brojkama, više od polovine golova koje je “Matador” postigao bili su odlučujući, mislim da neću pogrešiti ako kažem da je nosio teret veličine Vezuva. To treba nadoknaditi, ma kako Iguain bio produktivan, jer brojevi se različito čitaju u Španiji i Italiji. Napoli na papiru može mnogo, ali razlika u odnosu na Juventus je kontinuitet koji nemaju, kao i odbrana.

Odbrana? Otišao je Kampanjaro koji je standardan, i sa njim, poslednja linija je imala problema. Raul Albiol je uglavnom  bio epizodista u Realu, ne treba zaboraviti ni da Napoli igra Ligu šampiona, u sličnoj situaciji pre dve godine su žrtvovali prvenstvo.

Moje sumnje vezane su za Beniteza. Njegov fudbal ne ubira plodove na strani, gde se stvari rešavaju. Plastično rečeno, sa mnogo jačim timom Intera, pre par godina je gubio bodove u Bolonji i na sličnim mestima, ne uspevajući da nađe ključ za bunker. U situaciji u kojoj je Juventus spreman da pobeđuje u seriji, uz razliku u broju alternativa koje Konte ima na klupi pričati o kandidaturi Napolitanaca za titulu nema baš mnogo smisla.

gomez

Isto se može reći za Fiorentinu, uz ogradu da Montela prirodno mnogo bolje razume suštinu italijanskog fudbala. Fiorentina je ostala bez Jovetića koji zbog povreda nije bio odlučujući faktor prošle sezone. Uz Marija Gomeza koji je čovek sa osećajem za gol, ali i navikom da u Nemačkoj igra na veliki broj šansi i konstantnu ofanzivu, kao novog igrača treba računati i oporavljenog Pepita Rosija.

Upravo to je ključ, dve operacije kolena udvostručuju sumnju da će biti onaj stari. Sa gotovo izvesnim odlaskom Adema Ljajića, ili ostankom na tribinama, ako ne potpiše ugovor, i opcije Montele kopne. Fiorentina će dobiti na kreativnosti dolaskom Iličića, Kvadrado je prošle godine najavio velike stvari, stigli su i veterani Hoakin (isti upitnik kao kod Ljorentea) i Maks Ambrozini, ali odbrana i dalje nije pojačana. Prisutan je i problem sa golmanom, jer Vivijano nije ispunio očekivanja. Do kraja možda stignu par pojačanja, ali se između Fiorentine i Napolija može povući paralela, teško je biti šampion bez najbolje odbrane, to je zakon italijanskog fudbala, možda kliše, ali formula koja radi u većini slučajeva.

Milan Inter

Milanski klubovi?

Hajde da krenemo od “Rosonera”. Njihova transfer kampanja nije ni postojala, jasno je da je uz sve nevolje Berluskoniju fudbal poslednja stvar u ovom trenutku. Od velikih pojačanja ni traga, Milan je svojih pet minuta imao zimus kada je stigao Mario Baloteli. Svakako da najbolji italijanski napadač predstavlja prevagu protiv manjih timova, ako El Šaravi nađe svoje jesenje izdanje to bi mogao da bude duo snova. Međutim, upadljivo je da Galijani nije uspeo da proda Robinja i Boatenga od čijeg bi odlaska bilo finansirano krpljenje rupa u odbrani. Na pozajmicu je iz gradskog rivala doveden Matijas Silvestre, koji je imao košmarnu jesen u Interu, a zatim nestao u akciji. Filip Mekses ima svoje žute minute, Bonera je povređen. Odlazak Ambrozinija znači i kraj jedne ere, mada oporavak De Jonga, dolazak Polija i konstanta koju garantuje Montolivo čine izlišnim neke primedbe da je vezna linija izgubila oštrinu.

Milan traži golmana, iako se o tome šapuće, videćemo da li će do kraja prelaznog roka dovesti Žulija Cezara. Dodajmo i da nisu odustali od Honde ili Ljajića, to hoće li neki od njih dvojice biti čuveni “poklon” Galijanija navijačima, može da odredi sudbinu Milana.

Milan je kameleon, svakako da poseduju izuzetan nagon za preživljavanjem, imaju i iskustvo borbe za velike stvari bez obzira na igrački kadar, to ih čini opasnim, ali ne dovoljno da bi konkurisali za titulu. Ipak, prema mom mišljenju u ravni su sa Fiorentinom i Napolijem.

Inter je tužna priča od prošle sezone. Moja procena je bila da imaju možda i najjači tim, trajali su par meseci, zalepili šamarčinu Juventusu u Torinu, početkom novembra i onda potonuli u drugom delu sezone. Dva su razloga, jedan je Andrea Stramaćoni, vozač početnik za volanom odličnog automobila, drugi je Ves Snajder čiji je tretman poremetio svlačionicu, posebno “senatore” koji su ga sledili u pohodu na vrh Evrope. Nisam zaboravio Dijega Milita, kada on daje golove Inter pobeđuje, ali računati svoje šanse polazeći od čoveka koji je odigrao najbolje dane nikada nije bilo posebno pametno.

Uglavnom, Macari je neuporedivo ozbiljniji trener od Strame, ali ima nov tim i pritisak pod kojim neće biti lako. Dok se Milito ne oporavi mora da razigra Ikardija i Belfodila, dvojicu mladih napadača koji su eksplodirali u manjim klubovima. Ima Palasija u napadu, ali ako pogledate statistiku od prošle godine većina asistencija delo su Kasana. Oslobađanjem od potencijalne trule jabuke Macari je predupredio probleme oko autoriteta, ali i lišio ekipu kreativnosti. Vezni red je bio slabost zbog povreda prošle sezone, jasno je da se budućnost zasniva na Kovačiću koji će neku vrstu tutora imati u Ćuću Kambijasu. Ono što je najveći problem za Macarija su spoljne pozicije u odbrani, jer će igrati 3-5-2. Zbog toga insistira na Isli iz Juventusa, doveo je Valasa na pozajmicu iz Čelsija, a nije nemoguće da Inter dodatno ojača vezni red. Sa recimo Rađom Naingolanom, oni postaju tim sa kojim treba ozbiljno računati.

Na kraju, apdejt su pregovori sa Etom, ako se on vrati Inter nije slabiji od Milana, Fiorentine i Napolija, čak suprotno.

Lacio Roma

Rimljani?

Lacio je bolji tim od Rome, stabilniji, njihova startna postava ne zaostaje za napred navedenim timovima osim Juventusa. Ali, tu priča staje, sećate se da sam prošle sezone najavio vrh tabele i pad u drugom delu sezone. Tim previše očekuje od Klosea u smislu njegove sposobnosti da ostane zdrav čitave sezone. Lacio pod Petkovićem igra čvrst, dobar fudbal, imaju Ernaneša kao bonus protiv slabijih timova, i uz Bufona i Handanovića, najboljeg golmana lige Marketija, Dok su za Napoli, Fiorentinu pa i Milan, poslednja linija rebus, “Orlovi” imaju problem u napadu, iako je Flokari u par navrata pokazao da zaslužuje veću minutažu. Ova sezona biće definitivno potvrda za Lulića, Kandrevu i još par mlađih igrača, ali sa ovim timom teško je izdržati tri fronta, iako će jasno Petković taktizirati u LE. Laciov fudbal ima trademark nekadašnjih tvrdih timova Serie A, naravno sa slabijim igračima, odnosno manjim izborom.

Ipak, ako uzmemo u obzir da su stigli Lukas Bilja i Felipe Anderson na sredini, ostaje da Tare i Lotito reše pitanje drugog napadača, Tim Matavž je meta, ali teško da će ga PSV pustiti.

Roma je imala dve košmarne sezone, prvo Luis Enrike, pa povratnik Zeman su propali u nameri da postignu gol više od protivnika. Jasno da je mladi tim teško uspevao da sa mnoštvom novih igrača nađe konstantnost, Roma je recimo pobedila Juventus i Milan, ali je gubila bodove na “Olimpiku” od znatno slabijih timova i to posle neverovatnih preokreta. Problemi sa svlačionicom su rezultirali smenom Zemana, ali Andreacoli kao “čuvar plaže u zimskom periodu”, iako je stabilizovao ekipu nije uspeo da sezonu završi trofejom u kupu Italije, što je bilo navijačima najvažnije.

Rudi Garsija je dobro rešenje, mada je naišao na osporavanje. Dugo je radio u Lilu, ima sistem koji daje rezultate, upristojiće Romu na taktičkom planu. Ono na šta ne može da utiče su prodaje, jer američki vlasnici moraju da vrate izgubljeni novac pošto će tim i treću godinu ostati bez Lige šampiona. Otišao je i Markinjos, biće prodat Lamela, Osvaldo koji je pravio probleme je prošlost. De Sanktis je pouzdaniji golman od Stekelenburga, ma kako to čudno zvučalo, veliko je pitanje koliko može starija verzija Maikona. Tu je i Strotman, Holanđanin koga je želeo Milan, dobra kupovina je i Benatija. Potreban im je napadač, uz Žervinja koji je već stigao, ali koji nije klasičan centarfor. Imaju Matiju Destra koji po meni nije dobio šansu u kontinuitetu, a Demba Ba ili Đilardino bi mogli da stignu do 2. septembra. Kupiće špica, imaju novac za još jedno veće pojačanje. Ova Roma će proći bolje rezultatski, ali samo kao uspeh postave LE, mogli bi u top 5 ili 6 ekipa.

Basta

Udineze je prošle godine imao fantastičan finiš, nisu stigli do trećeg mesta, platili su ceh svojoj čuvenoj krizi, odnosno crnoj poznoj jeseni kada po pravilu igraju slabije. Šta je novo? Baš ništa, Gvidolin se i pored nekih najava nije pomerio nagore u upravljačke strukture. Vratili su nekoliko igrača sa pozajmica, stigao je Žadson iz Botafoga, Hrvat Kelava će biti konkurencija našem Brkiću na golu. Ovo nije bilo leto velikih pomeranja,Benatija je otišao tamo gde vode svi putevi, pojačao je Romu, ali tim je praktično sačuvan. Možda dovedu špica, interesuju se za Libora Kozaka iz Lacija, kako bi imali alternativu, odnosno klasičnog razbijača u špicu. Zavisiće od Totovih golova, Di Natale jeste godinu stariji, ali kada je on u pitanju svake sezone pričamo isto, čovek traje i nema nameru da prestane da daje golove. Kada igrate bez pritiska to je velika prednost. Udineze je negde između sredine i borbe za Evropu, ali san da se dokopaju trećeg mesta, prođu kvalifikacije za LŠ za razliku od prošle sezone, je ipak daleko.

Timovi iz Đenove?

Samp ima osnovu da se nada mirnoj sezoni, nisu puno promenili, doduše otišli su Ikardi i Poli, ali je stigao Gabijadini, Juventusov špic i zvezda mlade reprezentacije, na pozajmicu su uzeli još jednog igrača iz Azurina, Milanovog Solomona. Ostalo je uglavnom isto, Delio Rosi je zaslužio novu godinu na klupi. Da ne zaboravim, prodali su Monaku golmana Romera, ali bi iskusni Sorentino koji zaslužuje više od Serije B sa Palermom, mogao da bude dobra zamena. Ove sezone bi naš Krstičić mogao da bude komandant na sredini terena, verovatno njegova poslednja sezona u Đenovi, pre odlaska u veliki klub.

Đenova je razočarala dve godine u nizu, sve što Sampdorija ima, komšije nemaju, u vidu stabilnosti i tima koji duže igra zajedno. Promenada pod Lanternom je nastavljena, otišli su Borijelo, Kasani, Imobile, Janković, Seba Frej, Grankvist...Sa pozajmica se vratio veliki broj igrača poput mladog golmana Perina koji je sa Peskarom bio osuđen na ispadanje, Đilardina, Sampirizija, Žorkere. Dovedeni su iskusni Santana iz Torina, dobro pojačanje bi svakako trebalo da bude Gamberini iz Napolija, pa i Rafati iz Vest Hema. Frančesko Lodi bi trebalo da preuzme palicu na sredini. Problem je narav predsednika Preciozija, on ulaže, ali se i meša, kupuje stihijski, ne oslanja se na procene trenera. Ako ne dovede još par pojačanja, pre svega u napadu, ovakva Đenova neće imati laku sezonu. Ima i slabijih timova, ali papir ne znači ništa.

kasano

Parma radi odlično, kupuju pametno, predstavljaju spoj mladosti i iskustva. Roberto Donadoni ima priliku da radi u mirnoj atmosferi, od članova startne postave, otišli su Morone i Belfodil, ali je stigao Kasano koji će saigrače učiniti boljima na terenu. Nema sumnje da sa njim u timu, a Donadoni je uvek umeo da ga kontroliše u reprezentaciji, sa još par defanzivaca poput Bruna Mendeša, Kasanija i Felipea, sa Amaurijem koji nekako jedino ovde postiže golove, Parma može lako do zlatne sredine. Doduše, teže će ići ako u finišu prelaznog roka prodaju Bijabijanija Juventusu, ali nema sumnje da bi uzeli nekog igrača u razmenu, u tom slučaju.

Bolonja je izgubila kompletnu napadačku liniju, ako pored Đilardina i Gabijadinija ode i kapiten Dijamanti, Felsinei su u problemu. Da ne zaboravim ni Safira Tajdera koji će dok ovo čitate biti predstavljen u Interu. Doveli su iskusnog Rolanda Bjankija, par igrača u odbrani, ali u pitanju su talentovani fudbaleri, ne i neko ko bi mogao da timu odmah koristi. Samo Bjanki je praktično siguran kada je u pitanju startna postava, ostatak će tek morati da se nametne Pioliju. On radi dobar posao, traži pojačanja, recimo Skelota iz Intera, ali i još jednog napadača. Klub nema novac, pa je veliko pitanje ko će doći do kraja prelaznog roka. Emilijani su slabiji nego prošle godine.

Katanija je izgubila dva ključna igrača, Lodija i Papu Gomeza. Doduše imaju nove bekove naravno Južnoamerikance, Monzona i Perucija, došao je i talentovani Tačidis iz Rome. Ova sigurna kuća za Argentince takođe ima kontinuitet, a biće zanimljivo videti šta će raditi sa Maksijem Lopezom koji je bio na pozajmicama. Ako ostane, i izbegne povrede, onda je to bonus za tim koji bi bez problema trebalo da završi u sredini tabele.

Kad smo kod italijanskih ostrva, hajde da kažemo par reči o Kaljariju. Sardi su sačuvali tim, videćemo da li do kraja prelaznog roka. Otišao je Tijago Ribeiro, vratio se u domovinu, ali njegov uticaj na tim prošle godine nije bio veliki. Lopez i Pulga trenerski tandem na klupi ima dovoljno dobru ekipu da uz sve kaprice predsednika Ćelina, seljakanje po Italiji zbog problema sa Sant’Elijom zadrži tim iznad opasne zone. Ovo pod uslovom da ostanu Rađa Naingolan, Ibarbo i Astori, trojka koja praktično drži sve linije tima na okupu. Pojačanja? Pa priča se o anonimnim Južnoamerikancima, ali Ćelino uvek izvuče neki adut iz rukava.

Atalanta je dovela nekoliko igrača, ne samo da su pojačali konkurenciju već će Mario Jepes kolumbijski veteran koji je došao kao slobodan igrač iz Milana sigurno komandovati odbranom. Imaju Hermana Denisa napred, zadržali su Bonaventuru koga je želeo Juve, stigao je i Miljaćo, prekaljeni ratnik iz Palerma. Startna postava od prošle godine je uglavnom nedirnuta, Bjondini je napustio klub, vratio se u Đenovu pošto je bio na pozajmici, ali kako rekosmo zameniće ga Miljaćo. U svakom slučaju, ako i do kraja prelaznog roka bude neka promena, direktor Marino ima kontrolu, radi se o čoveku koji je doveo Maradonu u Napulj i uvek uspevao da nakon transfer leta klub učini i jačim. “Orobići” ciljaju mesto iznad ugroženih timova, ove sezone nema minusa u bodovima kao prošle, čini mi se da je Atalanta jača od najmanje šest ili sedam timova Serije A.

Torino-600-20120520042454

Kjevo počinje novu istoriju, otišao je i poslednji Mohikanac Del Nerijeve ere, Lučano (ili Eriberto, kako mu je jedno vreme pisalo u falsifikovanom pasošu). “Leteći magarci” su vratili kamaru igrača koje su pozajmili, prodali su Jokića Viljarealu, otišao je Aćerbi, odbrana je pretrpela baš topovski udar. Pojačanja nisu impresivna naš Radovanović bi trebalo da ima mesta u startnoj postavi, možda još Akosti koga su pozajmili od Fiorentine dobije odmah šansu. Slabiji su, prodali su prošle zime Sorentina Palermu, njegov naslednik na golu Puđoni ne uliva poverenje. Novi trener Sanino, koji je preživljavao sa Sijenom, pa onda postao milionita trenerska žrtva Zamparinija u Palermu neće imati lak zadatak. Po meni, Kjevo bi mogao da ima tešku godinu.

I Torino je ostao bez lidera u odbrani Ogbone koji se preselio u gradskog rivala, a otišao je i kapiten Bjanki. Zamena u odbrani je naš Maksimović, kao i Bovo i Moreti dvojac iz Đenove. Najveće pojačanje je Ćiro Imobile, koji je deo paketa za Ogbonu, a Ventura će kao i prošle godine igru zasnivati na Ćerćiju. Ovaj iskusni trener inovator je garancija, međutim, ako u postavi imate pet novih igrača (pomenimo i Farneruda i El Kadurija,u sredini), jasno je potrebno vam je vreme. Za Torino  je uvek teško da se više sezona održi u Seriji A, ovakve godine mogu da budu opasne za Granatu i često se završe u suzama.

luka toni-600-20120822083634

Za kraj sam ostavio novajlije.

Verona je veliki klub, dugo bez Serije A, nosiće ih euforija prve sezone. Luka Toni može da daje golove i u poznim godinama, ali ne može svake nedelje da odigra punom snagom, to je problem. Doveli su Boška Jankovića, Donatija, talentovanog Salu iz Hamburga, imaju novog golmana, Bugarina Mihajlova. Mandorlini nije blistao u nekim svojim ranijim radovima u Seriji A, ali kako rekoh uz euforiju, pun “Bentegodi” (Verona ima neuporedivo više navijača nego Kjevo) mogli bi do opstanka.

Sasuolo ili Livorno?

Sasuolo je bolji tim, dugo su godina ulagali, u pitanju je predgrađe Modene poznato po tekstilu, kalili su se u Seriji B i ovo je ostvarenje sna. Oni imaju novac, njihov klub veliki timovi severa vide kao sjajan parking za mlađe fudbalere. Juve im je pozajmio super talentovanog Zazu i švajcarskog reprezentativca Ciglera, došao je Aćerbi iz Kjeva, pomenimo i Sansonea koji je bio džoker Parme, a sada sa mestom u postavi u špicu može da bude smrtonosan protiv direktnih rivala. Uz iskustvo koje će im doneti Slovenac Kurtić, pa Rosini iz Sampa, svakako da nisu bez šansi da opstanu. Problem? Igraće na “Bralji” u Modeni gde ih baš “građani” ne vole i teško da će tu biti atmosfera koja može puno da im pomogne.

Kad vidim tim Livorna, ispali su pre nego što je počelo, a opet niko im nije davao šanse da se ove sezone vrate u Seriju A. Imaju prosečan tim, najtalentovanijeg italijanskog golmana Bardija, ali imala je Peskara Perina prošle godine, nije baš pomoglo. Jure pojačanja jer sa ovim timom nemaju šta da traže, pominju se neka imena poput Bokajea, momka koji je blistao u Sasuolu, ali Juventus će ga verovatno usmeriti u Španiju, ili čak zadržati, ako proda Kvaljarelu i Matrija. Sigurno da će Toskanci dovesti još par igrača na pozajmicu, ali svejedno, ako ne bude iznenađenja, prvi su kandidat za ispadanje.

I to bi bilo to, a da bih pokrenuo vaše prognoze, evo i moje, kako biste se odredili.

 Šampion: Juventus

Liga šampiona: Fiorentina, Milan

Liga Evrope: Napoli, Inter, Lacio (treći predstavnik moraće kroz kup Italije)

Ispadaju: Livorno, Kjevo, za trećeg putnika u Seriju B, konkurišu Torino, Bolonja, Verona, Sasuolo.


                                                                 https://twitter.com/Boris_sportske
                                                              
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari