Anćeloti - Dobri vojnik umesto narednika

  • Autor: Boris Jovanović

  • 29. septembar 2017.

  • 19:49

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Kao u priči o dobrom vojniku Švejku, rovovi Bavarske bili su previše duboki za Italijana i njegov pristup koji frustrira moranje nadređenih. Njegov plan nije uspeo jer Bajern nije imao nikakvu ideju šta raditi sa Italijanom. Jesen nije definitivno vreme kada Karleto ubira plodove...

Anćeloti - Dobri vojnik umesto narednika
Foto: EPA-EFE/ALEXANDRA BEIE
"Kada sebe počnem da doživljavam  previše ozbiljno, stanem go pred ogledalo i smejem se svojoj debeloj zadnjici", objasnio je Karlo Anćeloti način da odstrani sujetu, pratilju velikih trenera koja prva postane neverna kada stvari krenu loše.

Na neki način, ovo su u rečenicu sažetih 10 godina u Milanu, u službi najbogatijeg Italijana, čoveka koji veruje da je vlasnik bolnice kvalifikovan da izvede operaciju na otvorenom srcu.

Anćeloti je izdržao u Berluskonijevom svetu u kome se taktike crtaju kečapom na salveti, upravo jer je sujetu ostavio na svojoj porodičnoj farmi u Ređo Emiliji. Crni humor, tako netipičan za Italijane, nasledio je od oca, a fudbal je uvek posmatrao kao totem, nešto što mu je pomoglo da pobegne od sudbine svakog težaka.

Zbog čega vam ovo pišem?

Anceloti

Jer, Anćeloti je uvek umeo da se prilagodi. Te silne Lige šampiona i ta neverovatna otpornost na Berluskonijevo neznanje, kombinovano sa ohološću, prinudila ga je da preživljava, upravo tu mu je odsustvo sujete bilo najveći saveznik.

Bilo da će izmisliti Božićno drvo, formaciju koja je gazdu Silvija pripitomila jer se prerušila u navodni ofanzivni fudbal, bilo da će savetovati Kaki da bude malo više uz napadača, dok Berluskoniju ne popusti pažnja, Karleto Anćeloti je umeo da stavi tim i klub ispred sebe. Doduše, imao je moćnog saveznika, Adrijana Galijanija, kupio ga je obilnim večerama u njihovo milansko doba. To savezništvo je rođeno iz Anćelotijeve opsesije, hrane.

"Jednom sam pomislio da bi trebalo da posetim psihijatra, bio sam gladan na treningu Čelsija, od Žirkova mi se učinio ogroman odrezak", smejao se u svojim londonskim danima.

Sad, šalu na stranu, Anćeloti je korporativni miljenik, dobri duh kancelarije, neko u čiju lojalnost ne sumnjate, ko ne predstavlja pretnju, i neko ko će progutanu žabu uvek posmatrati kao viši interes, odnosno ulaganje u budućnost.

Anceloti

Ali, nigde nije potrajao osim u Milanu. U PSŽ je uspostavio sistem, ali negde drugde bi ga oterali posle sezone u kojoj je bio drugi iza Monpeljea. U Realu i Čelsiju je posle trijumfa, drugu sezonu završio sa zahvalnicom i mnogo nula na računu, ali bez posla.

Zbog čega je tako?

Anćelotijeve metode rade u prvoj sezoni, njegov opušteni stil, umešnost u komunikaciji sa igračima, odsustvo naredničkih epoleta prijaju ekipi. U velikim klubovima sujete kruže i sudaraju se kao atomi, Italijan je uvek bio mesto u kome se ta sebičnost amortizuje u timski interes.

I uspevalo je, čovek koji voli kupove je osvajao trofeje, balansirajući na talasima, smenjivanju dobrih i loših perioda, samo to je u ovoj deceniji trajalo kratko.

Postoji zajednički imenitelj njegovih neuspeha.

Naime, kako je i sam priznao, u drugoj sezoni u Čelsiju, Realu i sada Bajernu, odbijanje da postane gonič robova mu je izmaklo stolicu ispod debele zadnjice sa početka priče.

Anceloti

Interesantno, na to su ga primoravali i Abramovič i Perez i Bajernov trijumvirat večito nezadovoljnih legendi, ali je Karl ostao veran sebi. Jer, ulazak u taj gornji ešalon upravljanja, otuđenje od tima, stvaranje veštačkog pritiska, po njegovim rečima uvek donosi eksploziju u kojoj niko neće biti pošteđen.

Bajern nije klub za Anćelotija.

Prvo, on nije imao taj osećaj užurbanosti i posvećenost, odnosno opsesiju koju je Gvardiola ostavio odlazeći bez glavne nagrade u Englesku.

Drugo, nasledio je ekipu koja je postala dosadna sama sebi, pobeđivanje uništava motiv, ne možeš da se spremaš za dve ili tri utakmice u sezoni i da održiš intenzitet u ligi u kojoj i da ne želiš, moraš da budeš prvi.

Treće, Anćeloti je promenio navike svlačionice i to je funkcionisalo dok je Lam držao kontrolu, njegovim povlačenjem ostao je bez glavnog saveznika, ne čude priče da su ga u Bajernu preklinjali da promeni odluku.

bajern

Ovaj tim je najbolje godine spucao u polufinalima Lige šampiona. To što su se petorica zaverila protiv Anćelotija zamerajući mu nesposobnost da lupi šakom o sto je licemerje, upravo su Miler, Levandovski, Roben, Riberi i Humels napravili situaciju u kojoj je njihov način i odnošenje prema problemu potkopavao uvek solidne temelje Bajerna.

I na kraju, Bajernov princip.

Oni su se smejali ulaganju drugih, ali se na kraju vratilo kao bumerang. Nije jasno šta su tačno želeli od Anćelotija, osim naravno da se ogrebu o njegovu naviku da osvoji Ligu šampiona.

Ako je to bila smena generacija, onda su škrtareći sami sebi isekli granu, niti su presekli, niti su bliže novom početku.

Ako je to bilo odstupanje od Gvardioline filozofije, Anćeloti je to nudio, ali sa odricanjem od komadića koje je Pep dovodio u klub prilagođavajući ga sebi.

Anceloti

Ako su hteli kontinuitet u pritisku i nemačkoj volji za moć, Italijan nije bio pravi izbor. Gvardiola je više Nemac, kada su u pitanju detalji i planiranje, Anćelotijev pristup je potpuno suprotan, on tu presiju šutira iz svlačionice. Nije ni slučajno što su u onom velikom Milanu, jedini ljudi koji su se uz Savićevića suprotstavili Kapelu bili Gulit i Anćeloti. Dejo je to izrazio psovkama (angažujući Zvoneta Bobana kao prevodioca) jer mu italijanski nije išao, Gulit je to demonstrirao kačeći Kapela o kuku na svlačionici, a Anćeloti je birao sofisticiranije načine, humor i sarkazam pre svega.

Zbog ovoga, priča o Bajernu i Anćelotiju nije potrajala, niti je ovde nemački plan postojao, osim da se zaklone velikim imenom, niti su doveli pruskog narednika da potera ove ostatke velikih snova što završavaju karijeru. Nisu ni imali strpljenja da možda sačekaju proleće u kojima Anćelotijev pristup sazri, pa ubereš plodove. Milan je u sezonama kada je osvajao Ligu šampiona sa Karletom, kasnio 11 bodova za Juventusom, odnosno 2007. blizu 30, ako ne računamo kaznu zbog "Kalćopolija".

Bajern Minhen logo


Kada je osvojio "Klempavka" sa Realom, Atletiko mu je pobegao tri boda, nije imao realnu šansu za titulu, ali je dobio baš Jorgandžije u finalu, kao i Juventus 2003.

Da li je možda Bajern propustio priliku da cvet ubere na proleće, to nikada nećemo znati, tek rovovi Bavarske nisu bili spremni za Anćelotija, drugi Oktoberfest i jesen u Minhenu nije preživeo. Kada zahladni, treneri opadaju kao lišće, to je pravilo Bajerna i taj film se baš često snimao u "FK Holivudu", kako su ih nazivali dok novac nije pravio toliku razliku u odnosu na ostale nemačke klubove.

Samo taj vetar promena nije pomeo samo lišće i Anćelotija, Bajern će to tek videti kako sezona bude odmicala. Jer, ovaj fudbalski dobri vojnik Švejk je već pokazao da se fudbal ne maršira, oni koji su ga otpustili ne shvataju da je moranje retko saveznik.

Bajern već godinama pada na istom ispitu, od krutosti duha do neuspeha je uvek prečica.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari