Solskjer - Trener na promaji...

Gde je krenulo loše za Solskjera?

Priča je kompleksna, jer je njegov start, nakon posrtanja pod Murinjom zavarao mnoge. I kada je Junajted nokautirao Pari Sen Žermen i Norvežanin zaradio stalni ugovor, postojala su mišlenja, čak i unutar kluba, da je prerano.

Solskjer je doživljen kao čovek Junajteda, insajder, neko ko će oživeti duh Aleksa Fergusona, tačnije vratiti principe iz vremena slavnog Škota. Zaboravila se jedna činjenica, u ovom trenutku situacija je potpuno drugačija nego u Fergijevo vreme. Niko nema vremena da kao svojevremeno Martin Edvards, da treneru šansu četiri godine, na kraju krajeva toliko je bilo potrebno Fergusonu da pokaže da zaslužuje klupu, pa čak ni prvi trofej 1990. nije razvejao sumnje.

Sad, reći će neko, Solskjerove brojke u 100 utakmica su bolje nego Klopove, ili njegovih prethodnika, izuzev Murinja koga je nasledio. Samo, tu brojevi lažu. Mančester Junajted je dobijao rivale na inspiraciju, velike trenutke, ali izuzev u vremenu nakon „restarta“ nigde nije pokazao kontinuitet.

Eto, to je prvi problem, veliki klubovi jednostavno ne mogu uz oscilacije. Svaki korak napred, ma kako bio veliki pratila su dva, ponekad manja, ali unazad, što je obezvredilo učinjeno. Vi nikada ne znate koji će se Junajted pojaviti na terenu, onaj koji će uvaliti pet komada moćnom Lajpcigu, ili onaj koji ima najgori startu i istoriji na domaćem terenu i gotovo ne šutne na gol u derbiju.

Zanimljivo kada je dobio posao, za stalno, Solskjer je upravo to pokazao, da može da inspiriše ekipu kada je prežaljena u Parizu, ali da ne uspeva da ih motiviše kada je najbitnije, recimo u FA kupu protiv Vulvsa ili u svom prvom porazu u Ligi, protiv Arsenala koji je bio mnogo slabiji nego sada. Zbog toga kada kažete da je Junajted neprijatno iznenadio u sudaru sa „Gunerima“, odmah možemo da kontriramo, nema tu puno iznenađenja, protivnik je napredovao, „Đavoli“ stagniraju.

Kritika od bivšeg saigrača Pola Skolsa da mu se tim ponaša kao da ima igrače od 10 godina ne treba da čudi, ali hajde da procene „Riđeg Nindže“ ostavimo po strani, apsolutno je kritikovao svakoga. Međutim, ono što se ne može osporiti je da Solskjer ne uspeva da pronađe dobitnu kombinaciju, previše meša, neodlučan je u nekim izborima, čak pravi početničke greške, recimo u Turskoj nije promenio taktiku kada je Bašakšehir igrao sa jednim napadačem. Tako je Demba Ba vezivao trojicu, to su osnove za prosečne trenere, Solskjeru takve stvari kao bivšem vrhunskom igraču i nekome ko je studirao protivnika ne bi smele da se dešavaju.

Mančester Junajted nema vođu i u okruženju kakav je engleski fudbal, u timu je to problem. Proklamovati Megvajera u lidera može se na papiru, sa kapitenskom trakom, ali on nema dovoljno autoriteta u svlačionici. Tu ulogu je probao da preuzme Bruno Fernandeš, završilo se svađom koja je zataškana tokom prošle prvenstvene pauze. Mnogo je pretendenata na mesto vođe čopora, ali nijedan nema sve potrebne kvalitete, svakome nedostaje nešto. Megvajer je oslabio onim što se dešavalo u Grčkoj svoj moralni autoritet, Pogba je završena priča, Fernandeš je kratko u klubu, Rašford nije tip lidera, Matić nije standardan, mogli bismo ovako do sutra.

Možda je nepravedno kriviti Solskjera za promašaje u prelaznom roku, ali da je saučesnik, jeste.

Jer, on je doveo Dejvida Džejmsa koji je brzo potonuo, Van-Bisaka nije pokazao da vredi novac koji je plaćen Palasu, ali treba reći i da kod njega ima oscilacija. Fernandeš je bio proverena kupovina, ali je otvorio problem Pogbe, njih dvojica ne mogu zajedno. Van de Bek ima kvalitet, ali Junajtedu nije potreban, njihovi problemi leže na drugim mestima u timu. Sanča nisu doveli, ali ni zamenu za tu poziciju koja je problematična, po Solskjeru. Nekako sve podseća na onaj Mojesov prvi prelazni rok, kada je jurio Fabregasa, povratak Kristijana Ronalda i ostale nemoguće mete i završio sa Felainijem koga je mogao da kupi jeftinije na početku leta kada je imao klauzulu. Tako i Ole deluje kao da je u cajtnotu, na kraju angažovan je Kavani, strašan igrač, ali sedam meseci bez fudbala. Za njega je uz kulturološki šok i manjak mečeva pitanje kako će se uklopiti, engleski fudbal je svemir za sebe. A nije baš ni da njegove godine ukazuju da će imati priliku za adaptaciju, niti je situacija u klubu takva da može da se čeka.

Postoji nesklad u linijama tima, u veznom redu ih je previše, u odbrani premalo. Odnosno Solskjer ne veruje četvorici, uvek povređenom Baiju, otpisanom Džonsu, Rohu i Tuanzebeu. Ali, to se već znalo i letos, a opet, Norvežanin je insistirao na drugom pozicijama. Ne možemo da zamislimo situaciju u kojoj on kaže, „hoću štopera za 50 miliona, a Vudvord za taj novac dovede Van de Beka. Dakle, nikako ga ne možemo osloboditi odgovornosti.

Ima i objektivnih razloga, nasledio je Murinjove greške, poput Sančeza, imao je i kratku pauzu ove sezone, nemogućnost da uklopi tim jer su pojačanja kasno stigla, ali znate šta, to je tanjir koji dobijete uz posao. Sada su popularni američki izbori, ima izreka da kandidat može sve, ali kad postane predsednik, donesu mu tanjir onoga što mora da pojede.

Mnogi smatraju da tim nema karakter niti dovoljno pobednika u ekipi. Ispustili su Sevilju, u najvažnijim mečevima sezone u završnici FA kupa, ali i Liga kupa kao da nisu postojali na terenu, sve to nameće zaključak da ekipa ne veruje ni sebi, a posredno ni treneru. Solskjer nema potreban autoritet znanja za jedan ovakav tim, i to je svima jasno. Ali, boljeg trenera nema na vidiku, osim ako recimo ne stigne Poketino, no, i on će tražiti svoj tim, svoje igrače, uvek je nezgodno preuzeti ekipu usred sezone. Argentinac nije vatrogasac, već čovek spreman da gradi godinama, samo Mančester Junajted nije Totenhem. Da, mnogo je slabiji, našaliće se neko, ali ovde pričamo o onome van terena. Suviše su pobeđivali da bi se prihvatilo odricanje u vidu maglenog obećanja za budućnost.

I to će biti problem za svakoga ko stigne, ako Solskjer ne preživi novembar.