Novak digao glas posle "igranja u paklu"!

Meč drugog kola Australijan opena između Novaka Đokovića i Gaela Monfisa odigran je u četvrtak po nehumanim uslovima u kojima su se igrači borili da dođu do daha a ne do poena.

Srbin je slavio posle preokreta rezultatom 3:1 (4:6, 6:3, 6:1 i 6:3) ali je posle svega iskoristio pitanje novinara da obradi vrlo važnu temu o kojoj mnogi profesionalni teniseri ćute.

Upitan da prokomentariše da li je tačna informacija da je traži da igra u dnevnom terminu Novak Đoković je negirao tako nešto i potom ušao u dublju analizu problema.

"Ne, nisam tražio. Bio sam u stilu 'kad god i gde god odrede da igram, igraću". Mislim, ako pričamo o pravilima, postoji to pravilo o vremenskom indeksu, toj kombinaciji temperature i vlage. Nisam baš siguran koliko je propisano da je dozvoljeno", počeo je Đoković svoju priču.

Meč Đoković - Monfis odigran je po najvećoj vrućini, počeo je nešto pre 15 časova po lokalnom vremenu, a temperatura vazduha iznosila je 39 stepeni Celzijusove skale.

"Znate i sami, postoje dani kada treba da, kao supervizor turnira, prepoznate da li je potrebno da igračima date dodatnih nekoliko sati pre početka meča, dok se (vreme) ne smiri. Razumem da postoji faktor zvani prodate karte. Ako ne igrate, ljudi će biti nesrećni. Treba stvari gledati iz više uglova pre nego što se donese neka tako velika odluka. 'Ali, znate', mogli bi da kažu ljudi i dodaju 'na ovom nivou vi treba da budete profesionalni teniser koji je fizički spreman, početak je sezone, trebalo bi da ste se napornim treninzima spremili da izdržite ovakve uslove, da budete snažni'. Ali, mislim da postoji granica", dodao je Đoković.


Ono što posebno brine Novaka Đokovića jeste činjenica da organizatori turnira često ne umeju da prepoznaju pomenutu granicu kada se sportista nađe u životnoj opasnosti jer je prinuđen da igra u nemogućim uslovima.

"Ona je nivo tolerancije između onoga 'biti spreman' i biti u životnoj opasnosti. Sada je bilo baš na toj granici... Mislim, svesni smo mi da smo deo industrije. Naš sport je postala industrija, kao i mnogi drugi globalni sportovi. Više je to biznis nego sport. Na momente mi se to baš i ne sviđa. Kao neko ko je počeo da igra tenis, ko ga još uvek igra, i to iz čiste strasti prema ovom sportu, mogu da kažem da smo svi mi blagosloveni što imamo velike finansijske kompenzacije za ono što radimo, što imamo sjajne živote. Naravno, veoma sam zahvalan na tome. A u isto vreme, ono što nam je svima najvažnije je naše zdravlje. I ono što dolazi posle igračke karijere, kada pređete 30. godinu, ili 35. Znate, postoji mnogo takvih tenisera koji pate. Oni fizički mogu da šetaju, trče, džogiraju, ali pate na drugi način, zdravstveni, fiziološki...", naglasio je Đoković.

Srbin je napravio osvrt i na broj teniskih događaja tokom jedne sezone i činjenicu da se pojavljuje sve više turnira, a da su teniseri primorani da učestvuju na onim glavnim i brane bodove kako bi imali što bolji renking.

"Veoma je ovo kompleksna tema. Morate da razumete kroz šta igrač prolazi. Kada kažem da smo deo inustrije, mislim da to da se samo dodaju novi i novi turniri. Nema nikakvih indicija o tome da ćemo imati bilo kakvu formu razgovora o kraćoj sezoni ili nečemu takvom. Samo se dodaju događaji, zvanični, nezvanični... Iz perspektive igrača, uvek imate osećaj da ste u žurbi. Uvek ste dužni da igrate na 'obaveznim turnirima'. A uvek imate i taj veliki izazov da branite prošlogodišnje poene, jer oni na sve utiču. Uvek ste, iz nedelje u nedelju, deo dinamike našeg sporta koja je ponekad, kažem ponekad, preterana", kaže Đoković.

Za kraj, Novak je poručio da njegovo izlaganje ne bi trebalo shvatiti kao puko žaljenje, već apel da se stvari promene na bolje jer je to u interesu tenisa i svih ljudi koji se bave ovim sportom.