Da je Staljin živ, Rusija bi danas dobila Španiju...

Svi verovatno znaju priču o 1959. kada je sam španski generalisimus, SSSR doneo jedini bitan trofej, titulu evropskog prvaka, na prvom takmičenju ove vrste.

Naime, iako je sve bilo spremno za utakmice četvrtfinala protiv Sovjeta, iako je Španija imala ubedljivo najbolju ekipu tog vremena sa Suarezom, De Solom, Di Stefanom, Kubalom, Hentom, iako je Real terorisao Evropu, oni su ispali na najgori mogući način, Franko im je zabranio da igraju sa komunistima.

Rusi su to jedva dočekali, zahtevali su da UEFA primeni pravila, Španija je izbačena, novčano kažnjena, a SSSR je predvođen Jašinom na kraju osvojio titulu evropskog prvaka, dobili su Jugoslaviju na produžetke u 2:1 u finalu, u Parizu.

Španija se osvetila četiri godine kasnije, u finalu su savladali baš SSSR i to kao domaćini.

Ali, to se zna, ova priča je iz 1937. Naime, u Španiji je izbio građanski rat i reprezentacija sastavljena od baskijskih igrača, republikanaca je putovala po Evropi i skupljala novac za borbu protiv Frankovih falangi. Posle Poljske, dočekani su u Rusiji, tačnije sadašnjoj Belorusiji, gde su sišli sa voza uz fanfare i cveće.

Jasno, pozdravljeni su kao borci protiv Franka, socijalisti (iako neki od njih to nisu bili), a tim je bio predstavljen kao Španija, iako je bio sastavljen od Baska.

Istina, to su bili vodeći igrači Španije pre Drugog Svetskog Rata, mada je nedostajalo nekoliko iz drugih krajeva podeljene zemlje.

Staljin je naredio da se pobede gostiju slave kao trijumf socijalizma, SSSR nije imao jak fudbal, delom jer se sa neodobravanjem gledalo na sindikalni Spartak, čiji su igrači završavali i u gulazima, dok na kraju Berija nije ostvario svoju ideju o dominaciji policijskog Dinama.

Baski su bili surovi, dali su pet Lokomotivi, 2:1 su pobedili Dinamo, ali se od njih očekivalo da izgube makar jedan meč.

Taj treći igran je u Lenjingradu, ponovo protiv Dinama. Komunisti su pokušali sve, podvodili su im prostitutke, probali da ih napiju, ali Baski su sve i odbijali. I sudija je naravno dobio instrukcije partije, ali je na kraju bilo 2:2.

Posle su gosti koji su bili sve manje simpatični, dobili u Kijevu i Tbilisiju dva lokalna Dinama i to je trebalo da bude kraj turneje.

Nije, Rusi su ih ubedili da odigraju još dva meča, protiv Dinama i na kraju Spartaka. Dinamo su rasturili 7:4 i onda je ostalo još da partiji neomiljeni Spartak spase čast.

U svojim memoarima, tvorac tog velikog Spartaka, čovek koga je Berija poslao u logor kako bi prekinuo dominaciju ovog kluba, Nikolaj Starostin kaže da su Baski bili zastrašivani, da je posle 2:2 sudija svirao takav penal za Spartak da su gosti iznervirani otišli u svlačionicu.

Onda je morao da interveniše Molotov, predsednik vlade u to vreme, ubeđivao ih je i pretio 40 minuta da moraju da izađu i da izgube.

Na kraju, strah je prevladao, Spartak je slavio sa 6:2, svi učesnici dobili su Lenjinov orden, usledila je i parada i utakmica na Crvenom trgu, pred samim Staljinom, igrači Spartaka su pokazivali svoje veštine.

Kasnije je to Berija iskoristio da pošalje Starostina u gulag u Sibir, kako bi sprečio Spartak da dominira, a Staljina je ubedio da su "Spartakovci" kovali zaveru da ga ubiju.

Izbio je rat, fudbal je stao, ali ovo će ostati jedna neverovatna epizoda načina na koji diktatorski režimi treniraju fudbal.

Da je Staljin danas na čelu Rusije, dileme ne bi bilo, Rusija bi dobila Španiju u osmini finala. Ovako, teško...

Meč počinje u 16 časova, od 20:00 naše komšije Hrvati igraju protiv Danske.