Vrlina

  • Autor: Boris Jovanović

  • 12. septembar 2012.

  • 10:31

  • Izvor:

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Šta sinoć nismo radili, zbog čega smo mirisali na nadu umesto očaj, kako smo pronašli fudbalsku suštinu? I da li je to dovoljno?

Šta nismo radili prošle večeri?

Nismo odmeravali snage čitavo poluvreme,  nismo nedostatak ideje predstavljali kao strpljenje, nismo bili ponizni prema Bejlu, nismo izbegavali duel i čekali da oni dvokrilni ormari u odbrani Velsa pogreše. Za promenu, igrali smo fudbal, nešto što veoma dozirano, tačnije retko, radimo, kad nam ne preostane ništa drugo.

To je mnogo važnija stvar od bodova, glavni ćar pobede i pored toga što rezultat, s obzirom na našu efikasnost, liči na štamparsku grešku.

Kažete, "to je samo Vels"?

Podsetiću vas, drugari, da je Srbija počasni član almanaha najvećih uspeha estonskog sporta, da posle utakmica sa nama (sve sa pojačanjima iz Crne Gore) bivše sovjetske republike shvate da bi deo kinte od nafte mogli da ulože u šutiranje lopte, umesto u raskoš predsedničkog letnjikovca.

Ne, zaista, mi nemamo pravo da koristimo „samo“, niti da merimo pobedu snagom protivnika, bliska prošlost će mi držati stranu u ovoj konstataciji.

Zbog čega sinoć nismo bili stara, dosadna, "preko glave mi je svega" Srbija?

Pre par dana sam se zapitao gde se entuzijazam te dece izgubi na onom prelazu iz mlade u seniorsku reprezentaciju,  kad broj 21 zamene slovom „A“?

Kao da se nasite, otežaju im ramena od tapšanja, ono kad te svi zovu „legendo“ i glasno se smeju svakom tvom pokušaju da budeš duhovit, ono kada za tvoju okolinu ne postoji loša partija već samo saigrač koji ti nije dodao loptu na vreme, to jest zloba konkurenta za mesto u timu.

Kao da deca odrastu u smorene ljude, zaborave da se igraju. Sinoć ih je gonila glad, kada je tako, fokus je na lopti, a ne na onome što okružuje igru. Kada se usresrediš na suštinu, umesto pratećih detalja, stvari dobiju smisao. To se desilo, najkraće rečeno, Srbija je pronašla razlog da igra fudbal.

I igrala ga je dobro, biće da postoji mrva talenta kod ovih fudbalera, nešto što većina jedva čeka da im ospori. Mnogo puta sam pisao, ponoviću, fudbal na ovim našim livadama je poligon ogorčenih, tribine su ovde sazdane od frustracije.

Naravno, ovo ne znači da ćemo sigurno videti Brazil, ni da smo se jutros probudili zadovoljniji životom, moram da vas razočaram, fudbal nema tu moć, ma kakve mu etikete lepili. Ali ovakav pristup jeste podsećanje da vrlina zaslužuje nagradu, makar to bilo i punjenje Velsa.

Vrlina?

U Srbiji je lako zaboraviti na nju, retko se pojavljuje, u fudbalu ili životu, svejedno. Propušta da nas podseti da postoji, kloni se našeg društva, valjda je se zbog toga i tako lako odričemo.

Mihajlović je logično, pitao, umesto mene i svih vas, odmah posle meča, zbog čega je vrlina kasnila četiri dana?

Niko nema odgovor, ni on, ali za razliku od nas, moraće da ga pronađe. Od toga zavisi i naš plasman na Mondijal.

Od vrline...

                                                                      https://twitter.com/Boris_sportske

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari