Uzmi pobedu, sve je bolje od gorčine uskraćenog deteta!

  • Autor: Boris Jovanović

  • 24. mart 2017.

  • 20:55

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Nemamo mi pravo da budemo izbirljivi, jer srpski fudbal je onaj nesrećni bucko sa strane. Samo pre nego što Gruziji pripišemo fudbalsku klasu, ova razbarušenost Srbije ostaje Muslinov rebus...

Uzmi pobedu, sve je bolje od gorčine uskraćenog deteta!
Foto: EPA/ZURAB KURTSIKIDZE
Uzećemo pobedu. I samo to.

Jer, majka svih tesnih rezultata, 3-5-2, ne radi. I nije to samo jer su Bane i Kolarov već sredovečni bekovi na prekvalifikaciji u štopere, ili što je samopouzdanje u pasu Nikole Maksimovića zagubljeno negde u onim uskim napuljskim uličicama, i u prethodnim utakmicama je bila ista priča.

Gruzija nije ozbiljan tim, ma kako vas uveravali oni što im je znanje stalo oko oblika lopte i toga da danas svi igraju fudbal. Ne, Gruzija je ekipa koju rezultat drži u igri, srčana kada joj ide, malodušna čim oseti limite.

Dobili smo na individualni kvalitet, imamo Tadića koji je daleko najbolji igrač tima, on misli ono što će ostali videti u sledećoj sekvenci dok se traka odmotava, to ga čini nadmoćnim.

Imamo i Mitrovića, takvog kakav jeste, dok na onim ogromnim leđima vuče Benitezovo nepoverenje, svoje nesnalaženje u svetu fudbalske korektnosti. Ali, nemojte biti smešni, nemamo nikoga ko je blizu njegovoj klasi, spremnosti da trpi batine i igra za ekipu. I tu ne treba eksperimentisati, dobićemo po nosu bez razloga.

Kao i kod golmana, ono što vam pričam od početka decenije. Ako ostavite po strani to koji će od vaša dva kluba osvojiti kartonsku titulu i više se dodvoriti vlasti, ako skinete taj osmeh jednookog kiklopa u zemlji slepih, videćete, Vladimir Stojković je najbolji golman u Srbiji.

On svoje probleme iz klubova ne donosi na okupljanja reprezentacije, to je baš retkost u srpskom fudbalu.

U svakom slučaju, i dalje verujem da bi Muslin bio zadovoljniji pobedama od 1:0, takve bi imale njegov trenerski potpis, ovo sada liči na razbarušenost, spoj okolnosti i oslanjanje na inspiraciju, nikako jasnu ideju.

Mi Srbi, šteta što vam rušim sneška, ali je tako, nismo baš od inspiracije, od te naše mašte nam obično bride obrazi kada se sudarimo sa velikim timovima.

No, čini se da tražim previše, pobeđujemo, idemo tamo gde nas niko ne očekuje. Valjda se i ne zavaravamo da će nam to promeniti fudbal u celini.

Ali, loženje je nektar u odnosu na onu gorčinu dok stojiš sa strane i gledaš kako drugi igraju, debela, nespretna deca znaju taj osećaj. E to je srpski fudbal u ovoj deceniji, ogorčeno, uskraćeno dete koje čak nema ni tu sreću da je njegova lopta, pa ga puštaju da je dodirne.

Tako da, prigrlimo ovu pobedu, nije baš da mi imamo pravo da budemo izbirljivi...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari