"Sportske" slave - Decenijsko "hvala"

  • Autor: Boris Jovanović

  • 30. mart 2019.

  • 16:58

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Umalo da zaboravimo, stigli smo na vreme, da vam zahvalimo.

Foto: Sportske.net
Ne pamtim datume, delom jer uvek polazim od toga da vrediš koliko i poslednja utakmica, makar u našem svetu, civilizaciji kratkih rezova i pamćenja zunzare.

Taj najsvežiji utisak računaju svi, posmatrači, navijači, svirači, mlatači, nije da mi je pravo što je tako, ali, zahvalan sam na lekcijama, to te opominje i tera napred, inače završiš kao deda Albert iz "Mućki" sa pričama "During the war...", ili smaračinom tipa "U moje vreme..."

Ne bojte se, nije ovo priča o kaluđeru koji je prodao Ferari, niti sektaških 20 koraka da napravite portal koji će trajati deceniju.

Nisam znao da je danas desetogodišnjica portala, podsetila me žena, prva je podelila link, a Fejs je tu uvek da joj da za pravo, taj prokleti hroničar datuma.

E, kad smo kod Fejsa, "Sportske" nisu nikada kupovale posetu, nismo imali para, a posle nije bilo ni bitno.

Mi, provincijski sirotani, smo izvukli drugi ćar, kada publiku pogledam kroz brojeve,  otvorene strane, delimo istu strast, sport. I uvek ću vam biti zahvalan što niste oni koji "ubodu, pa odu", što hoćete sadržaj, čak neki imaju granitnu volju, pa pročitaju ona,  moja, "pretenciozna smatranja".

Bez zajebancije, na tome ću vam uvek biti zahvalan, nekome tebi koji imaš između 18 i 50 godina, ložiš se na sport, spreman si da čitaš, umesto razgledanja slika. Jer, slike imaju svi, reči su nešto drugo.

Kada me pitaju kako ide, uvek odgovaram u stilu one babe, "Dobro je, da uzmem konopac da se obesim", ali, znam da sam nepravedan, mnogo bolje od toga.

Imam privilegiju da radim sa normalnim klincima, ili bolje rečeno klincima koji su postali ljudi. I naučili da postoje ljudi koji ne varaju, ne sve i svakoga, već nikada i nikoga. Na to sam najviše ponosan, sve drugo je isključivo rad, mrva talenta i upornost magarca kojom zarazim druge ljude.

Inače, Đole, Jaga i ja smo počeli ovo kao dva programera i pola novinara, vremenom nas je preraslo, ali nismo odustali, čak i kada se činilo da sviramo violinu na "Titaniku".

Ljudi su se menjali, odlazili na bolje pozicije, bilo je ponuda kojima nismo mogli da pariramo, ali nikad nije ostajao gorak ukus. Na kraju krajeva, duboko verujem u zakon tržišta, doduše, onaj koji isključuje burazersku raspodelu dobara.

Ali, ne mari, opstali smo, i pored ujninog malog "što će ti to napraviti za 150 evra" i bratanca što ima sajt za 50 kvalitetnih ljudi, "pa, ako bi mogao da mu daš godišnju reklamu, jer to čitaju influenseri".

Zezam se, dobra je ovo priča, mada podrazumeva neograničenu količinu strasti, nevolja je što je ona kao sapun, troši se.

Međutim, dok vi čitate, razumete ili ne razumete, svrstavate nas u "Cigane" ili "Grobare", ljutite se što Juventus pobeđuje, pitate "Ko vas plaća", dobro je, ima smisla raditi, makar i sa nogama u vreći.

Prosto delimo sudbinu većinu. Kad smo kog toga, bilo bi licemerno kukati na većinu, a onda se ložiti na brojeve.

Hvala vam, najiskrenije, što ste nam omogućili da trajemo i da mala lokalna priča preraste u ozbiljan posao.

Ostaće takav...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari