Slučaj građanina Ljajića

  • Autor: Boris Jovanović

  • 26. februar 2014.

  • 09:11

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Adem Ljajić će i na "mute" dobiti šansu u Dablinu, a najveći grešnik u čitavoj priči, fudbalski savez će se izvući dimnom zavesom, odnosno pričom da je kodeks Mihajlovićeva stvar. Zbog čega čitava priča oko himne simbolizuje odnos koji imamo prema reprezentaciji?

Slučaj građanina Ljajića
U ovoj zemlji doživljaj patriotizma je nalik smežuranom paradajzu na akciji, cena mu je prihvatljiva za većinu novčanika, jedino što je najčešće neupotrebljiv, prosto ne znate šta biste sa njim radili.

U kesama ga nose obično oni koji se voze na mržnju umesto ljubavi. Kada sve to upakujete u kombinaciju nepoznavanja sopstvenog jezika i verovanja da svet opstaje na zaveri protiv tebe samoga, deluje komično. Zbog toga je rasprava oko pevanja himne u reprezentaciji najobičnija kafanska svađa oko toga ko će koju pesmu poručiti.

Moj stav u slučaju "Ljajić" verovatno znate, peva se srcem, ne dekretom i naredbom, tu je Mihajlović pao u verovatno iskrenoj želji da onoj grupi građana nametne na početku mandata osećaj zajedništva. Sa druge strane, Adem Ljajić je potpisao kodeks, verovatno kao što bi nažvrljao autogram, nehajno, bez previše razmišljanja. Pod pritiskom drugih, ili vođen sopstvenim osećanjima, kasnije se presabrao i napustio nacionalni tim.

Taj neprijatni miris koji je zagadio atmosferu oko reprezentacije je odmah privukao rojeve muva. U Srbiji je mnogo stvari koje bazde, ali svaka ima svoju publiku. Čitava priča se pretvorila u niske strasti i verbalni obračun podjednako nepismenih plemena.

Podsetite se, pitao sam vas, drugari, da li bi većina trebalo da se zapita zbog čega Muslimani ovu zemlju ne doživljavaju kao svoju? Deo je odgovorio pretnjom i osudom iz samoće svoje sobice, uz poruku da Ljajiću nije mesto u timu i da slobodno može da pređe Drinu i zaigra za Bosance. Ostali su bili negde između prilike da natrljaju nos Mihajloviću i da čitavu stvar svedu na dnevno-politički interes...

Sada se Ljajić vraća u tim Srbije, predstavljao je ovu zemlju u svim mlađim selekcijama, himnu nije pevao, ali nije ni statirao na terenu. Ljubinko Drulović neće proveravati njegove vokalne sposobnosti, formu hoće. Ona nije baš impresivna u Romi, ali, dobiće priliku u Dablinu.

Samo, ako u savezu misle da su se izvukli, nisu. Doduše, primenili su uobičajenu taktiku. Ovo je zemlja u kojoj, kad treba da saopštiš stav, ti se obično odlučiš za tihovanje, ćutiš i čekaš da se zaboravi.

Savez je podržavao Mihajlovićev kodeks, stajao iza te odluke, a onda je odjednom rešio da više ne važi. Uz sve to i dalje se nadaju da će se Miha vratiti na klupu.

Šta ovo pokazuje?

Prvo, da su neozbiljni i da pokušavaju da formu prodaju za suštinu.

Drugo, da i sami smatraju da je odluka da se peva lična, ali da nisu imali autoritet da to saopšte kad je trebalo.

Treće, kada se ovako igramo svojom himnom, kako ćemo to edukovati one budale što zvižde tuđoj i brukaju Srbiju na svakom koraku? Već ih vidim kako se spremaju da izvižde jermensku himnu, jer na tom času istorije sa koga su pobegli, predavano je da je ta bivša sovjetska republika vekovni neprijatelj Srba.

Četvrto, ovo je jedinstven slučaj da su takve stvari u nadležnosti jednog čoveka, a ne organizacije. Možda neki budući selektor više voli "Marš na Drinu", pa bi eventualno umesto "Bože pravde", to trebalo da bude himna specijalno za fudbalske mečeve?

Sve u svemu, mi ćemo pobeđivati ili gubiti, jer smo bolji ili lošiji od rivala. Zajedništvo se može stvoriti svešću da nisi došao na pripreme da bi lumpovao po splavovima, već da predstavljaš svoju zemlju. Timski duh se hrani i podrškom sa tribina koje nema, jer je sistematski uništavana od idiota što se iživljavaju nad fudbalom.

Najtužnije od svega je što u bitku za Francusku idemo bez generala, lišeni strategije, svesti o suštini predivne igre, operisani od pozitivnih emocija, nesposobni da nađemo sredinu između utemeljene vere u sebe i lude nade...

U ovoj presudi, slučaj "Ljajić" je jedan od ključnih dokaza...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari