Reprezentacija Srbije - O voljnima i nespremnima...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 13. jun 2019.

  • 17:27

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Od havarija, opasniji su ljudi koji stoje i čekaju da se stvari promene. Nakon odlaska selektora jasno je da ne postoje definisani kriterijumi za ono, što bi po prirodi posla trebalo da bude najvažnija stvar u srpskom fudbalu.

Reprezentacija Srbije - O voljnima i nespremnima...
Foto: Beta/Branislav Božić/Ds
Slavni golman, Alber Kami, ponešto poznatiji kao pisac, je jednom primetio da kukavice uvek nađu filozofiju kojom će opravdati svaki postupak.

Nadam se da čitate ovo, dok još gomila analitičara ne poliva perjem i katranom Mladena Krstajića. Srpski fudbal je smetlište naknadne pameti,

"Da sačekamo, lako je kritikovati, treba podržati", kada to čujete, budite sigurni da je voda u potpalublju.

To čekanje javnosti da zauzme stav nije samo neznanje, ne može ni svako piskaralo mišljenje proglasiti za smatranje, već pritvornost. Takvi, da su država, bili bi Italija, sačekaju da vide ko pobeđuje, pa se ukrcaju u taj voz.

Krstajic

Otkriće da je velmoža Mladen, majstor za dobru rakiju i atmosferu, go u modnoj sezoni proleće-leto 2019. neće izazvati tektonske potrese, on je možda sam nag, ali imaće ulogu smokvinog lista za sve što se dešava sa onom nesrećnom reprezentacijom.

Osim što je ružno davljeniku gurati glavu ispod vode, bezobrazno je selektoru trpati u džepove svu krivicu. Doduše, nije on baš naivko u čitavoj priči, svojevoljno se podmetnuo nakon odlaska Muslina.

Ne dovodim u pitanje namere, nikako, mnogo toga je Krstaja preturio preko glave (setimo se samo onoga što je doživeo u svom Partizanu), da bi sad imao neke zadnje misli i iskao kakvu korist iz svega ovoga.

Samo, previše je voljnih i nespremnih u ovoj zemlji.

Srbija trening

Pisao sam ove redove i pre Mundijala, mi smo tamo otišli, kao i obično, razmišljajući o boji kupaćih gaća dok plivamo sa ajkulama. Objašnjavao sam jednom tu metaforu, Srbija je za sve spremna i svime se bavi, osim uzrokom i svrhom stvari.

Zbog toga, nepovoljnu posledicu tretiramo na najsavremenije načine, trošimo skupe lekove na neizlečivog pacijenta, skidamo ljude sa lopate kako bi ih uklopili u propale teorije, nemilosrdno trošimo resurse na stvari koje smo izgubili.

Ako ništa, u ovom saglasju društva i fudbala, jedno je konstanta, nikada ne zafali krivac. Jer, katastrofe se ne treba plašiti. Svetlana Aleksijevič je u svojoj "Černobiljskoj molitvi", upravo to definisala, ljudi su zastrašujući, nikako havarije.

Jer, ljudi postavljaju pitanja, traže odgovore, nešto im se mora ponuditi.

U slučaju našeg fudbalskog Černobilja, to je Mladen Krstajić.

mitrovic nastasic srbija

On se upetljao u čitavu priču, ponavljam, svojom voljom, pristao na obračune u srpskom fudbalu, bočne udare i bitke gladi. Sve što se dešavalo sa Nastasićem, Lukom Milivojevićem, sada Grujićem, svi ti kompromisi koji su kombinacija povređene sujete i igre moćnih ljudi u pozadini, sva privremena savezništva, stvorila su atmosferu u kojoj niko nikome ne veruje.

Javnost odmah upire prstom u menadžere, što je magična reč za dizanje bure u čaši vode, savez se krije iza saopštenja i stalnog poziva na sabornost.

Upravo to fingirano jedinstvo nas dovodi u situaciju u kojoj se igrači povuku u svoje zaštićene male svetove, njima je svaki selektor najbolji.

Objašnjavao sam, jedini način da se Srbi okupe oko reprezentacije je da tim pobeđuje. I tu je sva nauka, ni mnogo ozbiljnije selekcije od naše nemaju velike trenere na klupi, i drugi se služe kombinacijom jeftinih emocija i loženja, prizivaju marširanje, umesto igranje fudbala.

Srbija

Samo, ima ta jedna razlika, oni znaju šta je svrha, postavili su neki cilj i napravili kakav-takav sistem, i odgovornosti, i svega drugog. Zbog toga, mada se svi ponekad okupaju u blatu, to nije pipanje u mraku koje se završava razbijenim nosem, kao u našem slučaju. Postoje poznate i opšteprihvaćene stvari, aksiomi se ne dovode u pitanje. Postoje mesta gde si već ranije bio i automatizam po kome se ponašaš kad naiđu nevolje.

Na kraju, na kojim principima će počivati potraga za novim selektorom?

Ako nam je potrebno iskustvo, zbog čega je Krstajić uopšte dobio šansu u mnogo važnijem trenutku, pred Mundijal?

Ne može se niko pozivati na kontinuitet, iako je već bivši selektor bio pomoćnik Muslinu. Njegov nekadašnji šef je otišao zbog nezadovoljstva igrom tima, ako je promovisan Krstajić, da li to znači da nije delio Muslinove ideje?

Slavoljub Muslin

Onda nas to dovodi do pitanja po kom kriterijumu se biraju pomoćnici?

Postoje li uslovi, kolone koje mora da popuni kandidat za trenera najvažnijeg tima u Srbiji?  Pri tome ne mislim na konkurse, već jasne odrednice, šta se traži od selektora?

Radi se o tome da ovde vlada mišljenje da će havarija biti izbegnuta, ako stojiš i čekaš da prođe.

Upravo je obrnuto, moraš da se krećeš u nekom pravcu i u svakom trenutku da budeš svestan (ponovo ću parafrazirati gospođu Aleksijevič) da, ma koliko bilo otrovno, to je i dalje tvoje gnezdo.

Drugim rečima, radijaciju, kao i reprezentaciju, nosiš u sebi...



  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari