Rambo, ne brini, nisi ništa propustio...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 23. februar 2019.

  • 17:24

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Da se plaćalo, kumovskim i drugim vezama dolazilo do dresa u onom timu samoupravljača poznato je. Ali i sada, i tada, fudbal se ne igra u mraku...

Rambo, ne brini, nisi ništa propustio...
Foto: EPA PHOTO ANSA/ANDREA MEROLA
Nije nas bilo lako provaliti.

Iz one zapaljene kolibe u kojoj smo jedni drugima otimali živote i dostojanstvo i šleperima odvozili leševe i belu tehniku, poneli smo i nešto reputacije. Sad, kako se kome zadesilo, tek oko te lešine zajedničke države, svako je ponešto kljucnuo.

Zbog toga su ostaci plena, makar on bio i opsena da dobro igramo fudbal koristili itekako novoj Jugoslaviji ili onome što je ostalo od nje.

Jer, znate kako, reputacija uvek ide ispred čoveka dok ga ne razotkriju, nije bez razloga Poup tvrdio da je imidž najbolje čuvati ćutanjem, na to se naslanja ona tvrdnja da kada glupak progovori tek onda otkloni svaku dilemu oko toga od čega je sastavljen.

Tako je bilo i sa reprezentacijom Jugoslavije, savršena simbioza korumpiranog saveza i igrača koje nije bilo briga, tačnije, jeste, ali na pogrešan način, kroz pumpanje sopstvenog ega.

Stojkovic

I zbog toga kada danas Rambo Petković kaže da se mesto u timu kupovalo, to nije novost. Pre svega, igrači su odmah oslobođeni obaveze da slušaju bilo koga do sebe. Nejaki Uroš koji je glumio selektora čak nije služio ni za prenošenje poruka. Bezbroj je priča o tome kako su sami igrači dogovarali taktiku, tražili pomoć od trenera klubova za koje su igrali, ništa sporno, ako ti recimo Kapelo udeli koji savet, jednostavno, taj tim je bio samoupravljački.

Nevolja za Ramba je što vesti iz Brazila putuju brodom, to je začetak interneta, socijalne mreže nisu postojale, stvorena je paralelna struktura moći. Neko je poveo kuma, drugi platio, treći se tu našao kao vodonoša svestan da mu samo članstvo pribavlja privilegiju.

Nije da nam je bilo puno do fudbala, kao ni sada, on se ne igra u mraku, kad je nada ugašena. Taj tim, o kome danas klinci pričaju bajke imao je odlične pojedince, da se Mundijal održavao u balonu, nema sumnje daleko bismo stigli.

Petkovic

Ovako, selektor je umeo da napiše 12 imena startne postave na tabli, igrači su sprovodili svoju taktiku, a taj skok u nebo instaliranog trenera kada smo izvukli Mađare u baražu je u stvari samo odušak nacije, još neko vreme ćemo varati bez posledica.

Siniša Mihajlović je jednom, u nastupu iskrenosti rekao da njegovi igrači treba samo da rade obrnuto od onoga što je činio kada je igrao za reprezentaciju. Doduše, to zakasnelo priznanje sa klupe nacionalnog tima nije značilo ništa. Ni sam profesionalizam ovog sveta ne može da nadoknadi odsustvo klase, mi smo, fudbalski roba sa greškom, predivan automobil koji te ostavi u prašini kraj puta, lepotica sa bilborda što ima glas kao iz bačve, stalno nam nešto nedostaje.

Mijatovic

Taj tim krajem devedesetih je bio upravo to, nikakva žrtva, već isključivo krivac. Pisao sam o godišnjici Mijatove prečke, tog ničim izazvanog mita, dobro je da niko ne snimi film i iskrivi istorijsku istinu, od neukih se ne bi moglo živeti.

Ta prečka je u stvari bila materijalni dokaz da maska padne kad je najnezgodnije, kad ti najviše treba da sakriješ pravo lice.

Nismo uspeli, Rambo Petković je samo ubacio još jedan grumen zemlje na kovčeg ničim opravdane ambicije. Tu se znalo da jedan broj Crnogoraca mora na klupu, tu je bilo poznato da komisija sastavljena od najboljih ima pravo veta, svi naknadni pokušaji da se oni najbolji razvlaste završili su isto.

Dok na kraju bata Đore nisu ogolile neznanje i stavile tačku na taj decenijski krug krunjenja nasleđa zajedničke države.

Jugoslavija

I ništa tu Rambo ne bi promenio, nema ni zbog čega da mu bude žao. Nije baš da je savez bilo briga za rezultat, prvo, trebalo je udomiti zaslužne, ove što su danas scenografija po emisijama, matore neznalice sa stažom po Mijanmarima, trebalo je nahraniti i pohlepu političara u kombinaciji sa kriminalcima što su shvatili da se tu obrću neke pare.

Danas nema klase, ali postoji i dalje isti princip, samo bez reputacije, ozbiljan trener više ne bi pomislio da sedne na klupu, imajući u vidu šta se dešavalo. I tako je i najbolje, za sve, jer kako rekoh, fudbal se ne igra po mraku...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari