Pohvala Miloju - O seciranoj žabi i čoveku sa planom

  • Autor: Boris Jovanović

  • 30. avgust 2018.

  • 15:29

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Zvezda nije srpski tim, niti su jaganjci utihnuli kada je Vladan Milojević rešio da postane trener. Zbog čega je ovaj čovek najbolja stvar koja se desila ovdašnjem fudbalu?

Pohvala Miloju - O seciranoj žabi i čoveku sa planom
Foto: Beta/Branislav Božić/Mo
Kad seciraš mrtvu žabu radi učenja, to je ok, samo predstavlja, uvod, teoriju, ono što ćeš jednom seći u uslovima koje ne kontrolišeš, makar bile i pihtije na slavi, mrdaće se.

Zbog toga je analiza poraza, a smrt to jeste, makar na zemlji po kojoj hodimo, ili u slučaju nesrećnog Kermita skačemo, laka, tu svi sve znaju, do nove katastrofe. Ne važi, jasno, samo za fudbal, naše društo jeste tranžiranje žaba, zato se i svaki put iznenadimo kad se ispostavi da izvan učionice, ili svlačionice, postoji nešto živo, što se opire skalpelu i čini nas lošim đacima i bednim ponavljačima.

Ali, šta je sa pobedom?

Može li se do njene suštine lako?

Ne, to jeste najteži posao na svetu, prvo, jer euforija će pomesti svaki argument, ratio uvek uzmakne pred Božanskim razlogom.

Drugo, za trezvenost je potrebna samoća, Aristotel nije bez razloga tvrdio da ushićenje samodovoljnošću pouzdano pokazuje da ste, ili divlja životinja, ili Bog lično.

Vladan Milojevic

Drugim rečima, sinoć je bilo vreme buke i slavlja, divljeg, ono drugačije i ne može da bude, ako je iskreno. Sad će se već neko piskaralo naći da podvede pod preterivanje, ali, ili navija za Partizan, ili prezire igru i njen plemenski gen.

Ovo nije priča o Zvezdi, to nije moja šolja čaja, neće ni biti, o drugome hoću, pobedi čoveka nad primalnim krikom.

Da ne vidimo dalje od nosa, pokazaće vam uvijanje pobede u drljave krpe "srpskog inata", "sreće", nekog nebitnog Hrvata koji je bio okidač da se srpski sokolovi poreklom iz Melanezije, zbegova (u kojima su im zemljaci naplaćivali vodu 10 maraka i raseljavali ih po Kosovu i paravojnim kampovima u Erdutu, posipajući ih prezirom), podignu iz prašine, rašire krila i pokljucaju svaku Mocart kuglu u Salcburgu i okolnim selima.

Branko Jovicic

Ne, rođaci, zapisao je Bukovski, za budalu što je sreća, za ozbiljnog čoveka je posao, kao i svaki drugi, ima da se zasluži drljanjem krvavog dupeta na neograničeno vreme.

Ovde stižemo do Vladana Milojevića.

Posle prvog meča, Zvezda je ušla u Ligu šampiona.

Revanš nema veze sa tim, u smislu ideje kako da budeš bolji nego što jesi. Jer, ovaj Salcburg nije restl Red Bulove imperije, kako će vas lagati neuki dobošari. Nikako, ovo je projekat ozbiljnih ljudi. Kao takav igrao je polufinale LE, koja je možda nebitna, dok ne nanjušiš priliku da je osvojiš. A onda će i likovi poput Murinja, grebati kao psi na vrata kasapnice kad osete miris plena.

Pobeda je plod ideje, to je toliko retko u srpskoj istoriji, da bi ovog nestvarno dobrog trenera, za standarde naših gudura, možda trebalo ubaciti u udžbenik. Ono što sebe zove navijačima mu je izgrebalo par detalja ovog majstorskog rada, pokušavajući da nas uveri da su bitniji nego što jesu. Morao je iz hendikepa. Bučna "Marakana" je zastrašujuća kao rupa za vijetnamske zarobljenike, bez toga, samo je oronulo sećanje na dane slave.

marakana

Trener Zvezde je pošao od vrlo jasne premise, u tim baražima, ili kako ih već nazivate, možete da izgubite samo odmah, prpošenjem smele neznalice, što srpski timovi prečesto rade.

Sačuvao je Zvezdu od same sebe, sačuvao je i svoj ego od onih dana kada utihnu jaganjci na Zlatiboru. Tamo wannabe trenere uče da je bitno da protivnik misli o tebi. Imaju i pečat i potpis i svedoke za te tvrdnje. Jagnje u tim trenucima leži na stolu i divno miriše, pa se pretpostavlja da je njegovo ćutanje znak odobravanja misli tih velikih trenerskih umova koje je izrodila ova fudbalska vukojebina i koji su gurui generacijama dolazećih fudbalskih Hanibala Lektora

Sad bez zezanja, Milojević je najbolja stvar koja se desila srpskom fudbalu posle dugo vremena. Ne zbog Zvezde u Ligi šampiona, jer prevrtljivost je samo omaž koji gomila daje pobedniku kad dođu loša vremena.

Vladan Milojevic

Ne sumnjam ni da će ih Milojević osetiti, te se vrane vraćaju u jatima, ni njegova jetra neće biti pošteđena. Ali, ostaće upamćeno da je u pitanju lik koji je relaksirao srpski fudbal, pokazao nam da, za promenu, možeš da ostaneš van dometa onih kofa govana koje se regularno isporučuju sa jedne strane brda na drugo i prskaju sve okolo. Znam, zvuči grubo i lako je biti velikodušan u pobedi, samo pobeđivali su i Zvezda i Partizan ranije i uspevali da već sledećeg dana pljunu u vazduh i završe sa šlajmarom na čelu.

Ne poznajem Vladana Milojevića i alergičan sam na novinare koji veruju da postoje prijateljstva sa ljudima dole na livadi i kraj nje, čiji ćete rad procenjivati, to su dva različita sveta, Paddy Agnew slavni irski novinar je objasnio da je ta distanca lekovita i oslobađa vidike. Baš je tako, to što ste proglasili za poverenje je korist, kombinovana sa željom da budete kao oni.

Ali, imam pravo, na osnovu viđenog da verujem da je Zvezda imala dovoljno pameti da konačno ima boljeg trenera nego ekipu, tačnije čoveka koji će učiniti da tim uživo deluje bolje nego na fotošopiranoj slici želja i vazda nerealnih očekivanja.

A to i jeste najteža stvar na svetu, između ostalog potrebno je da, osim znanja, poseduješ hladnu glavu, jer, jadna je družina prekog vođe. Zbog toga ni Santino Korleone, kako reče njegov otac Vito, nikada ne bi bio dobar don, zbog toga je lice pokeraša važnije od karte u rukama, zbog toga meka moć oblikuje stvari mnogo bolje od vike i pesnice.

Zvezda za ove dve godine u evropskim utakmicama nijednom nije izgledala kao da je iz Srbije, najveći razlog je Vladan Milojević.

I to je najveći kompliment koji se u fudbalu ovdašnjem može dobiti.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari