Pismo nepoznatom fudbaleru

  • Autor: Boris Jovanović

  • 25. februar 2015.

  • 16:30

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Dok postižeš odlučujući gol na praznoj poljani i zuriš u poster omiljenog fudbalera pred spavanje, ne zamišljaš ošišane što pozivaju na krv, pištolj u lice u svlačionici i one ajkule što njuše krv na terenima mlađih kategorija. Dobro razmisli...

Pismo nepoznatom fudbaleru
Sine, loše si odabrao.

Čak i ono kevino "Kad tad će se diploma isplatiti" ne zvuči kao utopija u poređenju sa tvojom nadom.

Živećeš od fudbala?

Procenat šansi da se to desi u Srbiji 2015. je ravan, možda ne "sedmici", ali svakako šansi da dobiješ iseljeničku vizu na američkoj lutriji.

Ne biva, veruj, kladionice su pune priča o nenaplaćenom talentu. Doduše, nije samo fudbal u pitanju, naše društvo je groblje neostvarenih snova. Nevolja sa tim pepelom je što, niti si ti mitska ptica Feniks, niti na tom zgarištu možeš da isčeprkaš kakvu dragocenost, svinje su odavno pojele bisere.

Znam, prijatelj koji poznaje prijatelja je skrenuo u pravom smeru kod Albukerkija, danas igra u Kazahstanu.

Jeste, samo ako ta varijanta ne uspe, loše je u životu nemati drugi izlaz.

Da, razumem, ćale živi svoje neostvarene snove kroz tebe, ti si njegova karta za bekstvo iz jada. Ovo ludo vreme nas je nateralo da decu posmatramo kao ulaznicu, ma kako grozno zvučalo.

Ali, upitaj se koja je cena?

Oni sumnjivi tipovi što se zovu "agentima" kada ne žele da zvuče kao trgovci robljem?

Onaj ošišani što je pomislio da je bitan pa ti je prislonio utoku na glavu u svlačionici? Ne zanima njega fudbal, promašeni je sadista, iživljava se zbog lošeg života, i želi na platni spisak kluba i da se uvuče vođama.

Ali, znaš šta je tuga? Pre će ga platiti nego tebe, uvek postoji neki prljavi posao koji će obaviti.

One budale na tribinama što zovu u ratove u kojima neće učestvovati?

Ne, dobri moj, neće, zabiće se u neki podrum, to smo već videli. Kvaka sa tim zveckanjem oružjem je što na kraju zazvoni najsnažnije u ušima nevinih.

Imali smo drugara, branio je za klub za koji navijam, poginuo na Kosovu. Nije poređenje, nemoj me pogrešno shvatiti, samo mora da je užasno igrati pred takvim pokličima. Malo je ljudi na tribinama, pa se sve čuje. Razara psihu, zamisli pevaš, a u publici samo gluvi? Nisi sanjao da će za njih igrati fudbal?

Kažeš, klasa nikada ne propada?

Slažem se, ali u bari svi smrde, nije ni bezbedno u stadu kako se obično misli. Neće te ni zaštititi svi oni žestoki tipovi što goriš od želje da se družiš sa njima na splavarenju.

Tu si već potpisao ugovor sa đavolom, zatvorio si vrata sa unutrašnje strane.

Kvalitet nije preduslov za bilo šta u Srbiji. Što reče jedna pametnica, zaglaviš se negde na sredini, osećaš stopala onih što te gaze odozgo, i onih što te cimaju prilikom penjanja.

Ali, u fudbalu je to posebno problematično, okruženje je opasno. I što si bolji, to je kao krv u okeanu, privući će ajkule.

Morao sam ovo da ti napišem, sreća za mene pa je ženski fudbal daleko od toga da postane lovište i poligon za iživljavanje. Ako ga Hana nekada bude zaigrala, to može da bude samo mladalačka ludost, brzo će je proći.

Ti?

Razmisli, ako nije kasno. Da lovina ima razum, ne bi se oni sa puškama dičili rogovima i prepariranim glavama po lovačkim domovima.

Pozz

Boris

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari