Partizan - Kad epruveta eksplodira u lice...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 11. decembar 2015.

  • 00:07

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Partizanu su klecala kolena kada je bilo stvarno važno. Šta je razlika između smelih i hrabrih? Zbog čega se srpski šampion ogrnuo provincijskim kaputom? I kakve veze sa tim ima Homer Simpson?

Partizan - Kad epruveta eksplodira u lice...
Foto: BETA/BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/EV
Jednom je Homer Simpson svojoj deci objasnio suštinu neuspeha.

"Probali ste i slavno propali, naravoučenije je da ne treba da pokušavate".

Prevedeno u Partizanov slom, eksperimenti ovakvog tipa su predodređeni da završe u suzama. Kada skačete iz voza u pokretu što Partizan čini par puta nedeljno, jedino u crtanom filmu ste sposobni da ustanete, otresete prašinu i nastavite dalje.

Ovaj ogled se otrgao kontroli. Sve tokom  sezone je bila improvizacija, treneri koji se uče, haotični tim koji pleše pet minuta kao Nurejev pa onda pola sata gazi partnera po nogama.

I završilo se kako smeli obično završavaju, u suzama. Pričao sam već o antičkim razlikama hrabrog i smelog, ovaj prvi zna put, drugi je poput guske u magli, gubitnik koji se nada da će mu se posrećiti kad stane kuglica.

To sa srećom, dragi moji, nema veze, sreća je posao kao i svaki drugi. Partizan je večeras ušao upravo da proba, da napipava u mraku, bez ikakvog plana i sa klecavim kolenima. Nedostatak samopouzdanja i odsustvo vere u sopstvene mogućnosti su blizanci, večeras smo dobili definiciju u slici u Humskoj.

Odlučili su da ne budu odlučni, nisu imali hrabrosti da priznaju da su uplašeni.

brasanac

Ono od čega su zadrhtali jeste pritisak, u Augsburgu je bilo lako. Stariji će se setiti sa gorčinom, nedostatak očekivanja je od svih onih reprezentacija država u kojima smo živeli načinio šampionima nebitnih mečeva.

Kada je bilo važno, kada te pritisne ono što drugi vide u tebi, problem je što ti ne vidiš to isto. Predaš se da bi ubedio okolinu da te je precenila...

Partizan nije verovao sebi, obukao je kaput provincijalca kome gori u stomaku kada vidi Konjarnik (ne pitajte odakle znam), propao je pokušavajući da se sakrije od mogućnosti da napravi nešto ozbiljno.

Uz to, posmatrao je Evropu kao alibi, gunj kojim će se ogrnuti na onoj prvenstvenoj hladnoći, koja čisto da napomenem za ove što seire, ne znači ništa. I one Partizanove titule, bez potvrde u Evropi, su bile bljutavo instant zadovoljstvo, oni sa jeftinijim ulaznicama to saznaju obično na avgustovskoj vrućini.

Ne biva. Nije moralo ovako surovo, ali bilo je zapisano, srpskom fudbalu kao saliven pristaje epitaf "Mnogo hteo, mnogo započeo..."

Nevolja što se na novi eksperiment mora čekati, a vremena ponestaje.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari