Mundijal - ZAM, Step sokovi i Hobsova maksima

  • Autor: Boris Jovanović

  • 14. jun 2018.

  • 10:44

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Nasuprot raširenom mišljenju, ovo nije mesec opsednutih. Baš naprotiv, iako svaki jun četvte godine razvije svoju zastavu posebnosti, Mundijal je prilika za ribare ljudskih duša. Kada se završi, jedan deo možda zarazimo virusom, ostali neka se vode Hobsovom maksimom.

Mundijal - ZAM, Step sokovi i Hobsova maksima
Foto: EPA-EFE/FRANCIS R. MALASIG
Mundijal?

To vam je kad kao klinac pitate "Šta ima slatko", a keva odgovori "Jabuka".

Ili ste se naoštrili da se otrujete "Step" sokom, a bakuta pred vas iznese nektar od zove.

Zajebavam se, samo ovo je mesec, ne onih opsednutih fudbalom, već onih koji pokušavaju da ga gledaju jednom u četiri godine.

Nisu oni štetni, taman posla, nijedan zaverenički, alternativni pokret nije uspeo da postane mejnstrim dok nije spustio kriterijume i namamio voljne i lakoverne.

Dakle, pustite ih da satiru grickalice, misle da se navija na kauču uz poklič "goooool", najgore što može da vas zadesi je da se upuste u taktičko objašnjavanje Panamine želje da pokaže da su zaista fudbaleri, a ne, "mule" za prenos opijuma preko onog kanala.

Kostarika

Od te većine (onoga što bi Hornbi nazvao ljudima koji ovlaš pogledaju poslednju stranicu novina kako bi utvrdili u ponedeljak šta je tim za koji navodno navijaju uradio u subotu) deo ćemo prevesti na našu stranu. Navući će se, mada, prošlost je svedok da je učešće reprezentacije Srbije na velikim takmičenjima obično  povezano sa eksplozijom interesovanja kod mladih za hokej, karling i nordijske discipline.

Pumpanje patriotizma pred sve većim televizorima (danas su inči zamenili one centimetre što smo sa zavišću posmatrali na lenjirima pojedinih drugara) je počelo da gubi svrhu u onom trenutku kada smo u globalnom selu otkrili ljude koji su u igri veštiji od nas. I kada su počeli da nam to poturaju pod nos na nedeljnoj bazi.

Korporativni fudbal je brzo reagovao, ništa lakše nego da nam na nakačiš etiketu građanina sveta. Od tog žiga na ramenu do opredeljivanja za boju dresa umesto svoje pećine je mali korak.

Tada su Mundijali počeli da gube na značaju poznajem ljude koji će vam vrlo ubedljivo objasniti zbog čega je avgust u fudbalu mnogo važniji od juna, makar taj jun bio prestupni i mahao posebnošću odnosno sopstvenom retkošću kao vrlinom.

Moskva

Neću da pišem o kvalitetu, "Rolerbol" je, još kada je Džejms Kan postao veći od same igre i zasmetao korporacijama pokazao da je svako, na kraju krajeva zamenjiv, uvek nađeš novo, dovoljno intrigantno lice, nije sve ni u klasi. Okupiti se pod barjak iste loze zvuči romantično, no, hajde, da budemo surovo iskren, sami učesnici su gladijatori, nikako borci za ideale. Drugim rečima, ako me dobro plate igraću i za Kju Kluks Klan, kako je to objasnio lajavac Barkli.

Publika je krenula u istom pravcu, ako izuzmemo one ošišane budale što bi da u krvi, tresući gadno debelim trbušinama, završe kao vest dana.

Opsednuti fudbalom će se rasuti posle 90 minuta preturajući po fiokama transfera, ostatak i ne shvata o čemu se tu radi, osim što su pojedena dva sata, nije kao da mnogo nas ima šta pametnije da radi.

Zabivaka

FIFA je jasno, u potrazi za novcem, jer svaki birokrata će pre ili kasnije, parafiskalnim nametom neverbalno pitati "gde je moj deo", razblažila već tanak ukus u čaši. Dodala je još vode kako bi napojila mase. Zbog toga ćemo u bliskoj budućnosti sa 48 ili 72 tima, na nekoga ko ne igra na Mundijalu gledati kao na beznadežnog rođaka ili rođaku koju su pijane teče još davno na slavama prestale da pitaju ima li šta novo na ljubavnom planu.

Svi će se učestvovati, jer šećerne vodice ne fali, pa na kraju krajeva, i to su prepisali od korporacijskog fudbala. Grupna faza Lige šampiona sve češće izgleda kao one čuvene prevare, kad treći bubnjar nekad popularnog benda pozajmi njihovo ime i to prodaje kao nostalgično sećanje željnoj publici u provinciji.

Nije mi bila namera vas obeshrabrim danas kada se zakotrlja, Rusi protiv Saudijaca, pa onda spektakl u petak, Maroko protiv Irana. Deluje kao zamršeni sukob svetova i potvrda Hobsove pozajmljene teorije (Plautova je to misao) o ljudima koji su jedni drugima vukovi. Uz mali dodatak, jedna strana svima valja oružje ili oštrije zube, kako bi bilo zanimljivije.

Sankt Petersburg

Kad smo kod Hobsa on je, manje se to zna, prvi primetio, ono što nama često izmiče. U trenutku kada prihvatite pravila igre, više ne postoji nepravda kao pojam ili izgovor.

Tako je sa Mundijalom, ako počnete danas, a niko vas ne tera, ili vam to nije posao, računa se u zabavu (red je i da ja ukradem nešto Hobsovog gledanja na stvari), nema potrebe da patite i da se nervirate.

Zabava miliona, i ne zvuči tako loše, važno je da nešto krcka pod zubima...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari