Kada će nam biti bolje? Kada Čuka bude prvak...
Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 02.03.2015.
17:30
Izvor: Sportske.net
Srpski fudbal bi mogao nekoga da ubedi u dobre namere ako Čukarički preotme titulu zapaljenim zastavama, pištoljima, sumnjama i ostalim "šampionima" izmučene JSL.
BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/E
Povezane vesti
Strast?
Ako je ne mešate sa očajnom željom da pripadate negde, u srpskom fudbalu je nema. To je samo nostalgija ili tiskanje pod strehu dok sa neba padaju sekire.
Što reče kolega Nikola sa "Monda", u prva dva kola smo videli otvoreni poziv na rat, talibani su spalili dve zastave, jedan pištolj je završio na licu fudbalera, sumnju u nameštanje utakmice. Sve te stvari videlo je uživo manje od 2000 ljudi po meču. Dodao bih i mobing kao rođenog brata svake neposlušnosti fudbalera i pretnju kao ustaljeni način komunikacije između gazde i ubogog težaka u kopačkama.
Srpski fudbal je danas član porodice koga zaključavamo u podrum kada dođu gosti. Neko ko bi mogao da sruši lažnu sliku koju pokušavamo da prodamo drugima. Nije za pokazivanje...
On je i nepoželjni svedok, ima nezgodnu osobinu da predstavlja optužujući otisak kompletnog društva.
Nema srećnih zemalja sa rugobom od igre. Ne biva, sve te burleske od liga su samo krastave rane kompletne stvarnosti.
Srpski fudbal je zaverenička rabota, privilegija manjine na leđima kulisa kakve su fudbaleri, treneri i svi koji svojim prisustvom daju legitimitet.
To što zaudara na kilometar nije neki problem, nismo ni mi narod moralnih i svakojakih drugih čistunaca. Pre će biti da smo na smrad naviknuti, sitan ćar nam je ideja vodilja.
Savez je obuo bele čarapice i gaca po blatu zapušenog nosa, njih domaće takmičenje ne zanima. I oni štite privilegiju, neumorno ispaljujući lopticu na bekhend državi.
Obeshrabruje gnezdo osica koje budno čuvaju "status kvo", sistem povezanih sudova, odrtavelu piramidu zasluga i usluga.
To jede pare, one koje nemamo. Meni je to problem. Ti kolhozi (baš tako funkcionišu) koštaju, da je makar vatrometa pa da ti ne bude žao. Ne, ovo je dimna zavesa, u najboljem slučaju šarena fasada na faveli u koju ulaziš na sopstveni rizik.
Znate li kada bi se stvari promenile?
Recimo, da Čukarički bude prvak. Da Zvezda i Partizan zaćute sa svojim jeftinim insinuacijama, ispruženom rukom ka državi, svođenjem čitave stvari na to ko je bliži pročelju stola.
Zbog čega Čuka? Pa, jer tamo postoji navika da se poštuju ljudska prava, makar ono da jedeš od svog rada.
Ta stvar, neću je nazvati fudbalom (jer predivna je to igra, najbolja ikad izmišljena), osim što ždere novce, zloupotrebljava emociju, zavodi nevine, melje snove.
Nedostaje još crni povez i plotun, presuda je već izrečena.
Ako je ne mešate sa očajnom željom da pripadate negde, u srpskom fudbalu je nema. To je samo nostalgija ili tiskanje pod strehu dok sa neba padaju sekire.
Što reče kolega Nikola sa "Monda", u prva dva kola smo videli otvoreni poziv na rat, talibani su spalili dve zastave, jedan pištolj je završio na licu fudbalera, sumnju u nameštanje utakmice. Sve te stvari videlo je uživo manje od 2000 ljudi po meču. Dodao bih i mobing kao rođenog brata svake neposlušnosti fudbalera i pretnju kao ustaljeni način komunikacije između gazde i ubogog težaka u kopačkama.
Srpski fudbal je danas član porodice koga zaključavamo u podrum kada dođu gosti. Neko ko bi mogao da sruši lažnu sliku koju pokušavamo da prodamo drugima. Nije za pokazivanje...
On je i nepoželjni svedok, ima nezgodnu osobinu da predstavlja optužujući otisak kompletnog društva.
Nema srećnih zemalja sa rugobom od igre. Ne biva, sve te burleske od liga su samo krastave rane kompletne stvarnosti.
Srpski fudbal je zaverenička rabota, privilegija manjine na leđima kulisa kakve su fudbaleri, treneri i svi koji svojim prisustvom daju legitimitet.
To što zaudara na kilometar nije neki problem, nismo ni mi narod moralnih i svakojakih drugih čistunaca. Pre će biti da smo na smrad naviknuti, sitan ćar nam je ideja vodilja.
Savez je obuo bele čarapice i gaca po blatu zapušenog nosa, njih domaće takmičenje ne zanima. I oni štite privilegiju, neumorno ispaljujući lopticu na bekhend državi.
Obeshrabruje gnezdo osica koje budno čuvaju "status kvo", sistem povezanih sudova, odrtavelu piramidu zasluga i usluga.
To jede pare, one koje nemamo. Meni je to problem. Ti kolhozi (baš tako funkcionišu) koštaju, da je makar vatrometa pa da ti ne bude žao. Ne, ovo je dimna zavesa, u najboljem slučaju šarena fasada na faveli u koju ulaziš na sopstveni rizik.
Znate li kada bi se stvari promenile?
Recimo, da Čukarički bude prvak. Da Zvezda i Partizan zaćute sa svojim jeftinim insinuacijama, ispruženom rukom ka državi, svođenjem čitave stvari na to ko je bliži pročelju stola.
Zbog čega Čuka? Pa, jer tamo postoji navika da se poštuju ljudska prava, makar ono da jedeš od svog rada.
Ta stvar, neću je nazvati fudbalom (jer predivna je to igra, najbolja ikad izmišljena), osim što ždere novce, zloupotrebljava emociju, zavodi nevine, melje snove.
Nedostaje još crni povez i plotun, presuda je već izrečena.
0 Komentara