Kad juriš sopstveni rep...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 02. decembar 2012.

  • 13:52

  • Izvor:

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Za Zvezdine zablude poraz od Vojvodine je lekovit, mada je subotički remi hrana za iluzije da se na proleće može boriti za bilo šta, osim gole egzistencije. U ovom trenutku klubu je potrebna matematika, snovi će ga dokrajčiti...

Kad juriš sopstveni rep...
Foto: crvenazvezdafk.com
U večeri u kojoj se "Marakanom" razlegla divljenja vredna tužbalica navijača, bilo da znači prizivanje bolje prošlosti, prkos sivilu sadašnjosti ili poruku da postoji budućnost, Zvezda je birala između novog početka i starih zabluda. Ostala je, kao i obično, negde na sredini, rešena da ne donese odluku, praktično talac jesenjih -6.

Zbog čega je tako?

Jer fasciniranost titulom, koja u Srbiji ne znači ništa ništa, ne prolazi, taj virus koji je razjeo mnoge dobre namere i pretvorio ih u sumorni spomenik budućeg kraha, zacario se na "Marakani".

Kako drugačije objasniti da davljenik brine o dužini i boji slamke za koju se hvata?

Naslikaću vam, klub duguje 50 miliona evra, nad njegovim zaleđenim računima bde kentauri koji iskaju pozajmljeno i oplođenp. Sa druge strane su nesrećom prekobrojni zaposleni privezani pupčanom vrpcom za majku koja je presušila. Na koju stranu budete presekli, brideće nečija leđa, uzmite to kao aksiom.

I nasred te tragedije što je se ni Sofokle ne bi postideo, bitan je plasman na tabeli?

Osvojiti titulu je sjajna stvar, u Engleskoj. Tamo se u onom vrču što miriše na šampanjac na dnu penušaju ozbiljni novci. Kod nas se pehari i ne dodeljuju, ne slavite dok navaljujete ramenom na zamandaljena vrata već kada se nađete sa druge strane. Drugim rečima, biti najbolji u Srbiji je možda tema za kafansko hvalisanje, velike batice su odavno iz birtija prešle u otmenije bircuze. U Humskoj su to razumeli, mada, od poimanja do dela, broj pokušaja nije ograničen, niti bilo šta garantuje.

Šta je onda koren verovanja da će titula promeniti Zvezdu, zamajavanje svetine ili fatalizam?

Fetiš carevanja u pustoši nije svakako nov, prethodnici su takođe završavali u prašini sa istom mantrom na usnama, titula ili propast.  Pogrešan je polaz, ako nastavite istim putem, prvo neće isključiti drugo.

Da približim stvari neumornim lovcima na tiket snove, to što ste u buli hiljade, dobitak od par stotina čak i ne ublažava, naprotiv, uvlači vas u dublje probleme i raspaljuje iluziju.

Ovaj tim nije dovoljno dobar i neće postati bolji. Porazi i neizvesnost će mu čak toliko naružiti lice da ga ni optimisti neće prepoznati. Smršaće od nemaštine, nerealnih snova, pritisak nemogućeg će mu ispumpati i ono malo dostojanstva.

Ne verujete?

Neuspesi, osim samopouzdanja, ubijaju i tržišnu vrednost, jedu nule, već sada ti igrači se sankaju u notesima skauta, njihova imena se pišu sve sitnijim slovima.

Zvezdi su u ovom trenutku potrebne račundžije, matematičari, škrti, sa zmijom u džepu i olovkom za uvetom. Nikako sanjari, gutači vatre, mađioničari, romantici, zavodnici. Ovi drugi će joj ponuditi još par godina u uzaludnom pokušaju da pojede svoj rep.

Jedini Zvezdin gubitak je taj što Partizan nije pobedio u Subotici. Jer, ma kako bili blizu, brojevi 6 i 8 daju različitu sliku stvarnosti. Ovaj prvi je iskrivljuje, mami na kupovinu vremena, zavodi nadom, maskira prioritete, ma znate, đavolja šestica.

Hoće li je Zvezda videti trostruko ove zime?

                                                             https://twitter.com/Boris_sportske

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari