Deponija

  • Autor: Boris Jovanović

  • 04. februar 2015.

  • 15:34

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Dobro smo naložili, gori nam pod nogama. Kako je srpski sport došao do tačke u kojoj se utakmice proglašavaju ratovima, rivalstvo blatnjavim rovom, a igrači izdajnicima?

Deponija
Imam za vas jednu informaciju, sport se ne maršira, igra se. Nije naredba, već radost. Strast ne spada u negativnu emociju, mada košta. Mi smo postavili stvari na glavu, naša mala, slatka izvrnuta torta od društva polazi od činjenice da treba da te plate, i to ne da navijaš, već mrziš.

Mnogo puta sam pisao o odgovornosti Zvezde i Partizana, o njihovim manifestima srama, nemam drugi naziv za ta saopštenja kojima truju Srbiju.

Vidite, ti neuspeli literarni sastavi više ne lože ni onu ošišanu klinčadiju što se trudi da izgleda opasno. Ali, od toga zagađenja siroto društvo diše na škrge.

Društvo?

Ono je kao kontejner, sve prima, samo je prepuno, eksplodiraće nam taj smrad đubreta koje trpamo u lice. I to neće biti baš prizor za one sa slabijim stomakom.

Ima jedna epizoda Simpsonovih kad je Homer izabran za gradonačelnika, potrošio je godišnji budžet za mesec dana. Kao i svaki preduzetni političar, našao je rešenje da zaradi, naplaćivao je skladištenje nuklearnog otpada ispod grada.

Na kraju su Springfild morali da presele na točkovima.

Na žalost, ovu Srbijicu nemamo gde, tesna je ionako za svu našu uskraćenost, decenijama. Ne radi se o teritoriji već kriku da budeš pristojno društvo.

Mi to nismo. Jer kvalifikujemo ljude kao izdajnike, institucije smo zasuli kofama znate već čega, diskusiju smo sveli na vređanje, diskreditovanje, zasenjivanje gluposti, zaključavanje suštine u podrum. Uporni smo u uništavanju budućnosti svoje dece, decenijama već.

Zvezda i Partizan imaju neku odgovornost i u boćanju, kapiram da neko i na tim utakmicama navija. Imaju i privilegije, iskaju i  troše državne novce, trebalo bi da imaju makar minimalan osećaj za meru, postoji, majku mu, neka granica i kod okorelih kavgadžija.

Šta je taj minimum?

Da ne pozivaju na mobilizacije, rovove, da ne diskutuju o izdajama i prodajama, ova zemlja nije kasarna, ma koliko neke bene volele da je u to pretvore.

Da li neko, iole normalan, shvata da se ovo šibanje rečima koje emituju godinama, bilo da je vazduh, voda, zemlja u pitanju stvorilo preduslov za razbijanje glava. Da je posejalo klicu mržnje koja iznuruje, i jedne, i druge i sav onaj pometeni narod što se u ovom dnevniku uvreda opredeljuje.

Hej, da li vam je sinulo da je ta ložana peć u kojoj će ostati samo dugmići, pošto neumorno lopatate do usijanja?

Ne možeš sebi da prišivaš večnost, da se nazivaš brendom, da pribavljaš korist i tražiš status institucije, a da u isto vreme razlivaš otrov. Taj radioaktivni otpad koji ostaje nakon Zvezdinih i Partizanovih atomskih proba širom Srbije ne može se nagurati na dno deponije.

Naši kapaciteti su popunjeni. Sledi eksplozija, a posledice će biti, ono "Večite".
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari