Brojevi i utisci - Držite se dobri naši, sreću treba zaslužiti...

  • Autor: Boris Jovanović

  • 31. decembar 2018.

  • 13:51

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Već ste veliki, brojimo deceniju, mi naši se prepoznajemo, a znamo i koga treba da odvratimo od trovanja pitomih neistomišljenika...

Brojevi i utisci - Držite se dobri naši, sreću treba zaslužiti...
Foto: Screenshot - youtube
Ne, neću da vas savetujem, odrasli smo zajedno.

Ulazimo u desetu godinu, to da ste moji i da ste mi dragi, je kombinacija utiska i brojki.

To da smo naši, podrazumeva se, ne moramo da se delimo, postoje neke čike koje su plaćene da izračunaju, ljudi koji vole sport, hardcore sport, su ovde, sa nama, na ovim stranama na kojima se i meni i vama ne sviđa sve, ali tu smo, prijatelji koji prihvataju međusobne mane.

Moja da vam nabijam na nos pisanje i čitanje, vaša da me proglasite za smarača i to nije nikakav problem sa moje strane.

Ali, kad kažem da se ne delimo, to ne znači onu gadnu sabornost na koju će vas pozvati neki lopov (ima ih u ovoj zemlji koliko hoćete) kada ga uhvatimo sa prstima u džemu.

Ne, nemojte me pogrešno shvatiti, nećemo se deliti kada je u pitanju ljubav za svoj klub, poštovanje, pravo da ne budemo u pravu, a držimo civilizovano stranu, tu smo isti, valjda više verujemo sopstvenom mišljenju u rovu nego nego prorocima. Jeste, tvrdoglavi smo, ali to nije isto što i mržnja.

Ali, ko da ostane sa druge strane?

Huligani, pre svih, nisu nam potrebni, oni su tu da zarade platu, prljavim prstima.

Rasisti, odjebite u skokovima od nas.

Nasilnici, umećemo da se odbranimo.

Trovači, Bordžije izmrcvarenog društva, trolovi, nema potrebe da se nađete među pristojnim ljudima koji vole sport i mogu o tome da raspravljaju bez toga da vređaju tuđu decu i šire najniže strasti.


Sa tima sam uvek spreman da se razgraničim, na dve strane, što rekoše jednoj budali kada je larmala o zajedničkoj borbi svih protiv svih, "Nisi potreban", što je verovatno najbolja izjava u 2018. godini.

Verujte, ne čitam pretnje, imam ženu da se nervira za mene, prestala je da se čudi i zgražava, prosto, loše je za mentalno zdravlje.

Zbog toga ću i vama isto da poželim, da budete na strani pitomih, da umete da se ne slažete i da ne umete da mrzite. I čuvajte se ogorčenosti, te prečice ka tamnim fiokama koje u svesti imamo svi.

Znam, nije lako, ponovo da se pozovem na one plaćene čike što mere brojevima i sabiraju i moje utiske o vama i vaše o nama i ovoj mojoj deci sa portala, vašoj generaciji smo ostavili nesnosan miris licemerja.

Tako, da, s obzirom da ćete nas jednom izbegavati kao neprijatnu temu, nije baš da je lepo da vam delimo lekcije. Osim jedne, da morate da se borite, kad mi već nismo imali odgovornost za ono što dolazi.

A, znate kako je najbolje početi, isto pričam Mariji i Hani, ne čekaj da neko drugi učini nešto za tebe, jer briga ga...

Moraš sam, dragi čitaoče, mada, sa druge strane, kad napraviš nešto, ne moraš da se osvrćeš iza sebe, da se smeškaš bitangama, i možeš da budeš svoj.

Kad kažem sam, ne izuzimam okolinu istomislećih, ljudi se okupe oko zajedničkog cilja, poželeo bih vam u 2019. da on ima svrhu. I da bude ispravan, ali to ćete morati sami za sebe da definišete.

Pokušajte, ma kako se činilo beznadežno. I srećno, mada, nemojte da vas fatalisti lažu, sreću treba zaslužiti.

                                                                                                      Boris
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari