Bod sa lisabonske "Svetlosti" - Upozorenje ili "blic" pred očima?

  • Autor: Boris Jovanović

  • 26. mart 2019.

  • 11:54

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Jedna dobra i mnogo loših stvari, pa ako ćemo kao Tabukijev Pereira, obaveza je da sumnjamo...

Bod sa lisabonske
Foto: EPA-EFE/MANUEL DE ALMEIDA
Uzećemo bod bez unjkanja o propuštenoj šansi, to bi već bio bezobrazluk.

Manje-više rezultat je sve što je bilo dobro u uvrnutoj lisabonskoj noći.

Preslikano u ideje slavnog italijanskog pisca, Antonija Tabukija, tačno je da će Srbi, kao i svi južni narodi uvek ćutati i podvrgavati se naređenjima najglasnijeg.

Ali, za jedan manji deo, postoji obaveza da sumnjamo i preispitujemo, nezavisno od razloga koje nam srce nameće kao zaključak, baš poput Tabukijevog melanholičnog novinara Pereire...

Ne želim da pišem o sreći, što reče Bukovski, budale ne shvataju da je i ona sam posao, ako je negde donela, na sledećoj krivini će uzeti, na konjskim trkama ili u životu, svejedno.

Rukavina

Radi se o tome da je Srbija visila o konopcu nad provalijom, iznad stenja o koje se razbija Atlantik, i da je to, priručno uže, izdržalo, najviše zahvaljujući Marku Dmitroviću u prvom, i Mitrovim leđima u drugom poluvremenu.

I kada vam je golman najbolji igrač, to je već nevolja, u te stvari se ne smete pouzdati, čuvar vrata je nužda, poput Kentaura, poslednje sredstvo.

Srbija nije imala nikakav ozbiljan plan, ili taj plan nije primenjen, to ne mogu da znam. Ostavite me priče o nesvesnom povlačenju, to ne postoji, radi se o mitu poput frazetina koje zasenjuju neznanje, tipa "najboljih priprema do sada", "jedne nesmotrenosti odbrane", "srca na terenu", "nagradi za borbenost".

Ronaldo

Ne sporim da je Portugal bolji tim, mada bez Ronalda, postoje ozbiljni ljudi koji će tu moju tvrdnju dovesti u pitanje.

Međutim, razlika u viđenom je nerealna, maskirane su sve njihove mane, osim u samom rezultatu, a naše rupe, napisao sam sinoć, duboke poput one u koji je Gandalf upao u Moriji, štrče kao balvan u oku.

Kada vam protivnik kampuje u petercu, to je već provalija nad kojom se ljuljate, ako smo rešili da igramo bunker, izgleda da smo pogrešili u materijalu od koga smo ga pravili.

Ne mogu da verujem da smo nespremni i da ne možemo da izađemo više, stvorimo Tadiću priliku da se dokopa lopte tamo gde nadmoć i znanje majstora gotovo uvek matiraju iskusnog kalfu.

Ljajic

Pepe i Kanselo su kombinacija pogrešnih godina i nezainteresovanosti da se braniš, mi to nismo iskoristili, a nije i da smo do gola rivala stizali po automatizmu. Sad, neko će se odmah pozvati na tim u stvaranju, na neigranje Matića i Kolarova, da, ako ćete tražiti opravdanje, tih zečeva u šeširu uvek ima.

Jasno da je pozitivni rezultat veliki pano na kome će većina potpisati da ne mari, nismo izgubili od "evropskog prvaka". Taj prvak je precenjen, tri godine stariji, sit, pregojen, tradicionalno loše startuje, nekako timovima poput Srbije, koje rezultat drži u igri teže je da igraju kod kuće. Moguće da smo i sami krivi, odnosno da nas uvek udavi plima očekivanja.

Krstajic

Protiv Ukrajine, nema sumnje bolji igrači će biti na terenu, i to je dobra vest. Ima i loša, radi se o ekipi koja se brani bolje od Portugala, igra tvrdo, baštini kroz vreme fudbalsku kibernetiku velikog Lobanovskog, "igračka interakcija i veza čine mnogo više od igrača samog".

Ono što me plaši je upravo da je Ukrajina, na tragu filozofije svog fudbalskog patrijarha, ekipa koja mnogo bolje zna da iskoristi naše mane nego što je to bio slučaj sa Portugalom.

Pošto nikada, ni kao narod, ni kao fudbalski tim, nismo uspeli da sagledamo razliku između uzroka i posledice koju češanjem raskrvarimo do bola, možemo li da se nadamo da će nam uspeh poslužiti kao upozorenje?

Nije realno...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari