Nikola Mitić na putu da postane prvi profesionalni goaš iz Srbije

  • Autor: Đorđe Đokić

  • 24. jul 2014.

  • 15:17

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Go je najstarija misaona igra na svetu, nastala pre više od 4000 godina u Kini. Smatra se nacionalnim sportom u zemljama dalekog istoka, a najbolji igrači su zvezde u svojoj zemlji. Nikola Mitić se sprema na put u Japan, preko Rumunije, sa uverenjem da može da postane prvi profesionalni goaš iz Srbije.

Nikola Mitić na putu da postane prvi profesionalni goaš iz Srbije
Go je najstarija misaona igra na svetu, nastala pre više od 4000 godina u Kini. Smatra se nacionalnim sportom u zemljama dalekog istoka, a najbolji igrači su zvezde u svojoj zemlji. Do zapada je stigla tek pre nešto više od sto godina, a u Srbiju pre skoro 50 godina.

U nedelju, 27. jula počinje 58. Pojedinačno Prvenstvo Evrope u Gou, drevnoj misaonoj igri sa dalekog istoka. Put Sibinja u Rumuniji, gde se prvenstvo održava, krenuće 7 goaša iz Srbije, a kao i prethodnih godina, najveće nade se polažu u braću Mitić, Nikolu i Dušana, iz Niša.

Mlađi brat, Nikola, ima 22 godine, prošle godine mu je nedostajalo samo malo sreće da stigne do medalje na Amaterskom Svetskom Prvenstvu, mada je i sedmo mesto najbolji rezultat nekog goaša iz Srbije.

Pre odlaska na Pojedinačno Prvenstvo Evrope je pričao za Sportske o ciljevima u Sibinju, o pozivu iz Japana, ciljevima na Prvenstvu Evrope, budućnosti goa u Srbiji...

Obzirom da Go nije baš poznat sport, objasni kako si i kada naučio da igraš Go?

Moj otac je višestruki prvak Jugoslavije u gou, a mene i mog brata je naučio da igramo kada sam ja imao pet godina. Imao sam sreću da me je, pored oca, gou učio Mijodrag Stanković, takođe višestruki prvak Jugoslavije. Kada odrastate sa takva dva goaša oko sebe, teško je ne igrati go...

Skoro si se vratio sa Svetskog Amatrskog Prvenstva. Iako je 15. mesto na ovom takmičenju za većinu odličan rezultat, ne bih rekao da si zadovoljan?

Prošle godine nisam imao dovoljno sreće. Imao sam šest pobeda iz osam kola, kao i trećeplasirani, ali zbog slabijih dodatnih kriterijuma sam bio tek sedmi. Ove godine sam se nadao boljoj sreći, ali nisam odigrao tako sjajno i sa 5 pobeda iz 8 partija nije moglo bolje od 15. mesta. Definitivno sam mogao više, ali to se sada zaboravlja i fokusiram se na sledeće takmičenje koje sledi, u ovom slučaju Prvenstvo Evrope.

Kao što reče, sledeći turnir je Prvenstvo Evrope u Rumuniji. Sa kakvim ambicijama krećeš na put?

Svaki put je cilj prvo mesto. Ne postoji vrhunski igrač koji želi da bude drugi ili treći. Prošle godine se desilo da odigram odlično u Japanu, ali da u Poljskoj, na Prvenstvu Evrope, skroz podbacim. Ne bih imao ništa protiv da ove godine bude obrnuto, pa da sada u Rumuniji odigram onako kako znam. 
Konkurenija će kao i svake godine izuzetna. Ima bar dvadesetak igrača koji manje više ravnopravno konkurišu za sam vrh. 
Dugačak je turnir, igra se deset kola u dve nedelje. Potrebno je dosta snage, strljenja i malo sreće da se na kraju nađete na vrhu.

Već jednom si proveo godinu dana u Japanu, a i ove godine si dobio poziv. Imaš li nameru da ove godine ostaneš nešto duže i šta kada odeš tamo?

Go u Srbiji je skoro potpuno nepoznat, a definitivno nedovoljno cenjen. Situacija nije mnogo bolja ni u ostatku sveta, ako izuzmemo daleki istok. Go ima status nacionalnog sporta u Japanu, Južnoj Koreji ili Kini i te zemlje ulažu puno novca u go i tamo su profesionalni igrači Goa veoma cenjeni i jako dobro plaćeni. 
Japan svake godine poziva najbolje evropske igrače, a ove godine je osim mene pozvan još samo jedan Finac. Velika je čast dobiti njihov poziv.
 Ovaj put je poziv stigao na 5 godina, što valjda znači da veruju da mogu da postanem profesionalac. I ja verujem u to i moj plan je da postanem prvi goaš Srbije koji će postati profesionalac, a posle toga i da se oprobam igrajući protiv najjačih igrača na svetu.

Koliko rada je potrebno da bi neko došao u priliku da postane pro igrač Goa u Japanu?

Jako puno. Poslednjih godina vežbam po osam sati dnevno i više. Uglavnom vežbam sa bratom koji je godinu stariji od mene i koji ide za Kinu u septembru, na poziv njihove federacije. Kao i za sve drugo, ako želiš da postaneš jedan od najboljih moraš puno toga da žrtvuješ, isto je i sa goom.

Proveo si godinu dana u Japanu, reci mi šta ti je najteže padalo za vreme tvog boravka? Šta je ostavilo najveći utisak na tebe?

Najteže mi je padalo to što su potpuno drugačiji u odnosu na nas u svakom pogledu. Kada bi na planeti Zemlji tražili suprotnost nama, to bi bio Japan bez ikakve sumnje. Valjda zbog toga, dok sam tamo, mogu da se fokusiram samo na go.
 Što se tiče utiska, marljivost i posvećenost zacrtanom cilju. Kod nas nije obicaj da zrtvujemo sve da di dosli do nekog cilja, a kod njih je to normalno. Dok se cilj ne ispuni, sve što ne vodi ka cilju nije bitno.

Misliš li da je moguće da Go u Srbiji ikada bude bar na približnom nivou?

Ljudi u Srbiji baš i nisu oduševljeni novim stvarima. Nije realno da se Srbija, u kojoj se go igra 50 godina, meri sa Kinom u kojoj je go nastao pre više od 4 000 godina, ili Japanom, u kojem su prvi profesionalci goa nastali pre 5 vekova. U Južnoj Koreji recimo, imate televiziju koja 24 časa dnevno emituje program vezan za go i koja organizuje turnire i direktno ih prenosi. Prvi cilj u Srbiji treba da bude upoznavanje širih masa sa goom, tek posle toga može da se priča o nekom podizanju kvaliteta.

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari