Siniša Mihajlović – Trener da, selektor...možda

Razlog za to jesu fantastični rezultati koje je ostvario sa Italijanskom Sampdorijom. Do pre 16 meseci javnost u Srbiji je prosipala drvlje i kamenje po njegovom delu, a sada mu se divi ceo fudbalski svet, uključujući i nas. Da li je on za ovo kratko vreme sazreo kao vođa ekipe, ili smo se prebrzo odrekli njegovog dara?

Sve je počelo kada je postao asistent Roberta Manćinija u klubu u kojem je i završio bogatu fudbalsku karijeru – Interu iz Milana.
 
Odlaskom Roberta Manćinija u Mančester Siti, odlazi i Mihajlović. U novembru 2008. godine preuzima sedmostrukog šampiona Italije Bolonju, šestu najuspešniju ekipu u istoriji Serije A. Tim je do tada pod vođstvom Danijelea Arigonija imao samo dve pobede, uz osam poraza, i nalazio se na 19. poziciji na tabeli šampionata Italije. Mihajlović je debitovao protiv kluba u kojem je kao igrač nastupao dve sezone, Rome, koja nije blistala na početku te sezone i nalazila se na mestu broj 15. Debi je, može se reći, bio delimično uspešan, rezultat je bio 1:1.

Ovaj bod je osvojen pomalo uz pomoć sreće, jer je bek Rome Sisinjo u prvom minutu nadoknade postigao autogol. Prvih devet utakmica na klupi Bolonje, Mihajlović nije znao za poraz, bilans je bio sedam nerešenih, i dve pobede. To mnogo nije pomoglo timu da se vine sa dna tabele, pa je dvadeseto kolo i utakmicu protiv Milana dočekao kao šesnaesto plasirana ekipa na tabeli. Protiv Milana je Mihajlović prvi put osetio gorčinu poraza, iako je njegov tim u 9. minutu poveo preko Marka Di Vaja. Tadašnja fantastična ekipa Milana je ipak demonstrirala svoju silu, i konačnim rezultatom od 4:1, golovima Sedorfa, Bekama i Kake, koji je dva puta zatresao mrežu, slavila na stadionu „Renato Dal’Ara“. U drugom delu sezone je usledio pad forme i ekipa je  zabeležila četiri vezana poraza, usled čega je došlo do rastanka trenera i kluba iz Bolonje, koji se u tom trenutku nalazio na 17. poziciji. Bilans Mihine ere u ovom timu, bio je 4 pobede, 8 remija i 10 poraza.

Od aprila kada se razišao sa Bolonjom, do decembra je bio bez angažmana. U decembru 2009. godine preuzima tadašnjeg davljenika Kataniju. Na debiju je izgubio od još jednog davljenika Livorna, kod kuće, rezultatom 0:1. Već u narednoj utakmici Mihajlović pokazuje svoj potencijal, i sa gostovanja slavnom Juventusu vraća se sa tri boda u džepu. Do kraja ove fantastične sezone za klub iz Katanije ređale su se pobede nad Bolonjom Parmom, Laciom, Barijem, Interom, Fiorentinom, Palermom u sicilijanskom derbiju, i na kraju sezone protiv Đenove. Uspeh, fantastičan - opstanak u ligi! Mihajlovićev bilans – 10 pobeda, 9 remija i samo 6 poraza, uz poziciju broj 16. Na kraju sezone napušta kormilo Sicilijanskog kluba.

Posle napuštanja Katanije, počele su brojne spekulacije gde bi Miha mogao da nastavi svoju trenersku karijeru. Pominjali su se brojni klubovi, ali najkonkretniji je bio tim sa stadiona „Artemio Franki“, Fiorentina. Za razliku od prethodne dve ekipe, ova je bila ambicioznija. U ekipi iz Firence se zadržao skoro jednu i po sezonu, tačnije 521 dan. Prva, donekle, uspešnija sezona, što se tiče Serije A, je okončana na 9. mestu, uz skor 12 pobeda, 15 nerešenih i 11 poraza, sa osvojenim 51 bodom, dok je u kupu takmičenje završio u osmini finala, ispavši od Parme. Može se reći da ovo nije bila previše uspešna sezona za klub rejtinga Fiorentine, ali mu je rukovodstvo kluba pružilo šansu i u drugoj sezoni. Do odlaska sa klupe tima iz Firence dolazi u 11. kolu sezone 2011./12. Serije A. Tim je  tada poražen na gostovanju u Veroni, od ekipe Kjeva (1:0). Bilans, 3 pobede u prvenstvu, 1 u kupu, 4 remija i 4 poraza. Nažalost, mlad trener, veliki broj neiskusnih igrača, uz velike ambicije kluba – čini se da bolje i nije moglo.

Od novembra 2011. godine, pa sve do maja 2012. godine, i preuzimanja Reprezentacije Srbije, Mihajlović je bio bez angažmana. Iza naše reprezentacije je bio još jedan neuspešan ciklus kvalifikacija, pod dirigentskom palicom Vladimira Petrovića Pižona. Naš tim je vapio za rekonstrukcijom i podmlađivanjem, i čelni ljudi saveza procenili da je Mihajlović pravi čovek za to. Prve mečeve kao selektor je imao na turneji u Švajcarskoj. Za nas su one imale prijateljski karakter, a za naše protivnike Španiju, Francusku i Švedsku su bile pripremne utakmice za Evropsko prvenstvo koje se održalo u Poljskoj i Ukrajini. Na tri utakmice zabeležena su tri poraza (2:0, 2:0, 2:1). Mihajlović je pokušavao sa formacijom sa tri odbrambena igrača. Probao je 29 igrača, bez nekih starijih i iskusnijih za koje su se mnogi bunili i mislili da im je mesto i dalje u reprezentaciji ali selektor se u korist podmlađivanja ekipe odrekao njihovih usluga. Tim je tih dana potresla i jedna, dobro poznata afera, sa tadašnjim fudbalerom Fiorentine Ademom Ljajićem, posle koje je on i odstranjen iz reprezentacije.


Prvi bod sa reprezentacijom osvaja u Beogradu, na stadionu „FK Crvena Zvezda“ protiv Republike Irske, rezultatom 0:0. Treba napomenuti da je u ovoj utakmici vratio formaciju sa četiri odbrambena igrača. Početak kvalifikacija, gostovanje protiv reprezentacije Škotske, rezultat 0:0. Igra bolja, rezultat i dalje nezadovoljavajući. Potom dolazi utakmica u Novom Sadu na stadionu „Karađorđe“, protivnik reprezentacija Velsa. U ovoj utakmici su naši momci pokazali da imaju talenta i u lepršavoj igri pobedili sa velikih 6:1.

Ovaj rezultat je u mnogome vratio veru u reprezentaciju i srpski fudbal uopšte. Nažalost to nije dugo potrajalo – svega mesec dana. Dolazi meč protiv Belgije na ‚‚Marakani” pred oko 20.000 gledalaca. Igra je bila zadovoljavajuća, ali kao i mnogo puta do tada, realizacija je izostala. Poraženi smo rezultatom 0:3. Posle utakmice je usledila svađa sa kapitenom Ivanovićem, što je rezultiralo njegovim izostankom iz prvih 11 sa utakmice protiv Makedonije. Da stvar bude gora, njegov zamenik na mestu desnog beka Nenad Tomović je skrivio jedanaesterac i dobio crveni karton. Sa penala je bio suguran Ibraimi, čime je postavio konačan rezultat utakmice, 1:0. Kao da sve što se izdešavalo nije bilo dovoljno, posle saopštavanja spiska za prijateljsku utakmicu protiv Čilea, čovek koji je bio u velikom usponu svoje karijere, Nemanja Matić, zahvalio se selektoru na pozivu. Smatrao je da ne dobija minutažu koju zaslužuje, s obzirom na svoje kvalitete. Ta utakmica je završena rezultatom 3:1 u korist Srbije.

Indentičan rezultat je bio i protiv reprezentacije Kipra, meč je bio takođe prijateljskog karaktera. Zatim dolazi meč protiv Hrvatske na Maksimiru, pred 35.000 gledalaca. Hrvati su poveli u 23 minutu posle velike greške Kolarova, strelac je bio Mario Mandžukić. Konačan rezultat je postavio Olić već u 37 minutu, 2:0. Još jedan veliki i gorak poraz Srbije. Gotovo celokupna javnost u našoj zemlji je otpisala naše momke, što se tiče plasmana na SP u Brazilu, Mihajlović je bio kritikovan što je menjao veliki broj igrača u startnoj postavi. Usledile su utakmice protiv Škotske (pobeda od 2:0), i dva poraza od Belgije (2:1) i Kolumbije (1:0). Mihajlović je na ovim utakmicama uvideo da ima veliki problem i manjak kvaliteta u veznom redu, pa je s toga rešio da „spusti loptu“ i porazgovara sa Nemanjom Matićem oko povratka u nacionalni tim. Pregovori su završenu uspešno, pa se Matić našao na spisku za meč protiv Hrvatske, koji se ovog puta igrao kod nas. Karte za ovaj duel su bile rasprodate u roku od pola sata. Čini se da je veliko interesovanje bilo više zbog poznatog rivaliteta, nego zbog podrške nacionalnom timu i selektoru Mihajloviću. Naši momci su utakmicu igrali pod velikim pritiskom, imperativ je bila pobeda. Međutim, poveli su Hrvati preko Mandžukića, a Aleksandar Mitrović je postavio konačan rezultat, 1:1. Nemanja Matić je zbog dva žuta kartona bio isključen sa meča, ali je do tada ostavio i više nego dobar utisak na terenu, što je rezultiralo još veće kritikovanje selektora od strane javnosti. Činilo se da je Matić bio baš taj „šraf“ koji je nedostajao našem nacionalnom timu. Usledile su bolje igre protiv Velsa (pobeda od 3:0), demoliranje Makedonije u Jagodini (5:1), i solidna partija u prijateljskoj utakmici protiv Japana (pobeda, 2:0). Kvalifikacije za SP su završene na trećem mestu, što nije bilo dovoljno da putujemo u Brazil. Mihajlović je, naravno, okarakterisan kao glavni krivac za neuspeh.

Poslednju utakmicu na klupi nacionalnog tima, Mihajlović je imao protiv Rusije.

U ovom trenutku su gotovo svi bili protiv njega, trpeo je veliki pritisak javnosti da podnese ostavku, ali je predsednik saveza Tomislav Karadžić tvrdio da će Miha ostati selektor. Rezultat protiv solidne Rusije i putnika u Brazil je bio nerešen, 1:1. Pet dana posle ovog meča, Mihajlović definitivno napušta kormilo reprezentacije i preuzima Sampdoriju. Mihajlović je u trenutku preuzimanja reprezentacije Srbije, bio još uvek neiskusan stručnjak, i čini se da ga je baš to najviše omelo da postigne bolji rezultat, pogotovo što Srbija nije imala vreme da čeka njegovo afirmisanje, tražio se rezultat „odmah i sad“.


Takođe, njegova tvrdoglavost je rezultirala nesuglasice sa igračima, i to da stvar bude gora, onima koji su u tom trenutku bili, možda, najbolje što Srbija ima. Sledeći problem je bio veliki broj igrača na malom broju utakmica, i stalno menjanje 7-8 igrača u startnoj postavi. Čini se da je uspeo, na kraju, da prevaziđe sve ove probleme, ali je bilo kasno. Rezultat je  izostao i rastanak je bio neminovan, mada je došao u pogrešnom trenutku, jer smo konačno pronašli igru i postizali dobre rezultate.

Da je sazreo kao trener, potvrdili su i rezultati u Sampdoriji, gde je doživeo svojevrsnu renesansu u trenerskom poslu. Preuzeo je ekipu u ne baš dobrom trenutku jer su se nalazili na dnu tabele. Do kraja sezone ekipa je dosta poboljšala svoju igru i šampionat je  završen na, može se reći, uspešnom 12 mestu. U sledeću sezonu od samog početka Mihajlović ulazi kao šef struke, što mu omogućava da napravi ekipu kakvu želi i spremi je onako kako je, po njemu, najbolje. To je, itekako, donelo rezultate. Sampdorija prvih devet kola nije znala za poraz, i nalazila se na fenomenalnom četvrtom mestu. Nakon toga usledio je poraz od Intera, i igranje po sistemu toplo-hladno. Međutim, to nije omelo tim da polusezonu završi na odličnom četvrtom mestu. Na početku drugog dela sezone, osetio se pad u igri, ali je sve brzo došlo na svoje mesto i tim se trenutno nalazi na petom mestu. Šanse za plasman za Ligu šampiona su trenutno pomalo nerealne, ali još uvek moguće, dok je Liga Evrope potpuno realan san. Zadovoljstvo Mihinim radom u Sampdoriji nije krio ni predsenik kluba Masimo Ferero, koji mu je u jednoj emisiji i posvetio pesmu ,,Umreću bez tebe”!


Naravno da je najveća želja predsednika kluba iz Đenove da Mihajlović ostane na klupi i sledeće sezone ali je i on svestan da je to teško ostvarivo. I sam trener je svestan da je kucnuo čas za preuzimanje ekipe većeg renomea i viših ambicija. Vreme je za trofeje. Da li smo trebali da imamo razumevanje za Mihu? Što se tiče naše reprezentacije verovatno, a što se tiče samog stručnjaka možda je to i dobra stvar odluka koju je doneo. Jedno je sigurno - vreme radi za njega.