Sećate se Nvakalija? Naravno da ne, on je samo jedna od žrtava U17 prokletstva! Budi najbolji i nestani!

  • Autor: Vladimir Stojanović

  • 18. novembar 2019.

  • 11:48

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Gotovo četvrt veka igraju se šampionati sveta za selekcije od 16, odnosno 17 godina. Nigerija ima četiri titule, i velike nacije su osvajale šampionate, ali većina najboljih igrača prvenstva nikada nisu napravili ozbiljnu karijeru!

Sećate se Nvakalija? Naravno da ne, on je samo jedna od žrtava U17 prokletstva! Budi najbolji i nestani!
Foto: EPA/MARIO RUIZ
Nedavno je završen šampionat sveta za fudbalere do 17 godina, do četvrte titule je stigao Brazil, nasledili su Engleze na tronu, a najbolji igrač šampionata je bio Gabrijel Veron iz Palmeirasa.

Ali, ovaj krilni napadač ima mnogo razloga da bude zabrinut, pomenuta titula gotovo redovno uzima danak, tačnije postoji svojevrsno prokletstvo. Retko kada, mada ima izuzetaka, najbolji igrač u ovoj starosnoj kategoriji na prvenstvu sveta imao je ozbiljniju karijeru.

Ovaj niz o kome ćete čitati zvuči neverovatno.

Prvi put mladi igrači do 16 godina su igrali šampionat sveta 1985. Dakle, bili su mlađi nego današnji učesnici, igralo se u Kini, Nigerija je osvojila titulu, Brazilac Vilijam je bio najbolji igrač. Nije ostavio nikakav trag ni u Brazilu, nastupao je kasnije u Kolumbiji i Peruu. On je bio drugi strelac prvenstva, prvi je bio poznatiji Nemac Marsel Viteček koji je igrao i za Bajern, ali nikada za nemačku seniorsku reprezentaciju.

Dve godine kasnije SSSR je dobio Nigerijce u finalu, Musa Traore iz Obale Slonovače je bio najbolji igrač, podelio je i titulu najboljeg strelca, nije prošao, tek neki nastup za Ren, kasnije je igrao nižerazredni fudbal.

Krajem osamdesetih domaćin je bila Škotska koja je u finalu izgubila od Saudi Arabije. Domaći igrač Džejms Vil je podigao pehar namenjen najboljem igraču, bio je u školi Arsenala par godina, nikada nije profesionalno zaigrao fudbal.

Od 1991. igraju fudbaleri do 17 godina, Italija je ugostila najbolje klince, Gana je uzela prvu titulu, Nil Lampti proglašen za buduću veliku zvezdu, bio je u Anderlehtu, PSV, Koventriju, Turskoj, Portugalu, Nemačkoj, Kini, nikada ništa nije napravio bitno u karijeri, ostao je večiti talenat. Adrijano (ne taj, naravno) iz Brazila je na tom prvenstvu bio najbolji strelac, pa je dve godine kasnije bio i najbolji igrač u konkurenciji do 19 godina, takođe bez ikakve značajne profesionalne karijere.

Nigerija je 1993. osvojila drugu tilulu, Vilson Oruma je dao šest golova na putu ka trofeju, ali je najbolji igrač bio Danijel Ado iz Gane koja je izgubila finale. Ni on nije igrao ozbiljnije, možda nekih pedesetak mečeva u Bundesligi, a karijeru je završavao u Vardaru iz Skoplja u prošloj deceniji.

I 1995. ista priča, Mohamed al Katiri iz Omana je bio najbolji igrač i delio je titulu najboljeg strelca, celu karijeru proveo je u domovini u Al-Nasru.

Onda se 1997. Brazil dokopao prve titule, najbolji igrač bio je Španac Serđo, iz Barsine "La Masije" nikada nije napravio ništa u prvom timu, tek šest nastupa, posle se šetao po pozajmicama u nižim ligama. Inače na tom prvenstvu je Ronaldinjo predvodio Brazil.

Krajem veka, 1999. Brazil je odbranio titulu, Lendon Donovan na Novom Zelandu bio najbolji igrač, on je američka fudbalska legenda, nastupao je u Evropi, ali daleko je od svetske klase.

Onda smo 2001. videli debi Inijester, Toresa, Maksi Lopeza, Teveza, ali je najbolji igrač šampionata u Trinidadu i Tobagu bio Sinama Pongol. On je Francuskoj doneo prvu titulu, dao je devet golova, otišao u Liverpul, bio po pozajmicama, malo u Atletiku, pa Rusiji, MLS, uglavnom nigde nije davao golove.

Konačno 2003. najbolji igrač koji je kasnije postao zvezda, Sesk Fabregas, Španci su finale izgubili od Brazila. Zatim je dve godine kasnije, PEru bio domaćin, Brazil je izgubio od Meksikanaca, Karlos Vela je bio najbolji strelac, a Anderson iz Portoa najbolji igrač. O "Zveri" kako su ga zvali je rečeno mnogo, rekordan transfer u Junajted, ispostavio se kao promašaj, završio je nedavno karijeru u Turskoj.

U Južnoj Koreji 2007. zablistao je Toni Kros i napravio veliku karijeru, Nemci su bili treći, na tom prvenstvu je igrao i Krkić, koji je bio treći najbolji igrač, dok je drugi, Makoli Kristansus iz Nigerije, bio najbolji strelac, a sad je negde u Iranu, najdalje je stigao do AEK Atine.

Domaćin Nigerija je 2009. izgubila finale od Švajcarske za koju je igrao Seferović, najbolji strelac Borha Baston je obećavao više, a najbolji igrač Emanuel Sani, bio je u mlađim kategorijama Lacija, pa u Salernitani, Švajcarskoj, Izraelu, Švedskoj, ma niko ne zna ko je on...

U Meksiku 2011. je najbolji bio domaći igrač Hulio Gomez, nikada nije zaigrao za "Sombrerose", Pačula ga je od te 2011. poslala u sedam klubova na pozajmicu, nije odigrao ništa. Inače na tom prvenstvu smo videli prvi put, Sterlinga, Pikforda, Markinjosa, Emre Džana, Laporta, Kurta Zumu...

2013. je Nigerija osvojila novu titulu, Keleči Ikeanačo je bio prva zvezda turnira u Emiratima, nije prošao u Sitiju, otišao je u Lester, čini se da nikada neće postati igrač kakvog su očekivali.

Valmir Beriša iz Dečana, kosovskog porekla, bio je najbolji strelac turnira, Šveđanin je bio u Romi, Panatinaikosu, nigde nije odigrao gotovo no minut, sada nastupa u mostarskom Veležu.

U Čileu 2015. Nigerija je stigla do rekordne pete titule, najbolji igrač je bio Keleči Nvakali, sad se pitate ko je on, ima 21 godinu, bio je u Arsenalovoj školi, nije davao golove u drugoj holandskoj ligi na pozajmicama, sada je otišao u Uesku. Izgleda da nije baš kvalitet za vrhunski fudbal. Njegov saigrač Viktor Osimhen, godinu dana mlađi se nadavao golova na tom prvenstvu, sada nastupa za Lil i ide mu dobro, stigao je iz Volfsburga.

I na kraju pre sve godine, prva titula za Englesku, dobili su Špance, Fil Foden, najbolji igrač nije dobio šansu još uvek u Sitiju, Rajan Bruster iz Liverpula je bio najbolji strelac, očekuju da eksplodira, na tom prvenstvu videli smo Sanča, Hadsona-Odoia, Ferana Toresa, Kuba koji je stigao u Real, Timotija Veu, Fiete-Arpa koji je sada u Bajernu, videćemo ko će postati svetska zvezda.

I za kraj, Jugoslavija u bilo kom obliku, zatim SCG, pa onda Srbija nikada nisu igrali na ovom prvenstvu. U onim prvim izdanjima učestvovale su dve ili tri selekcije iz Evrope, kasnije pet i šest, ali za naš nacionalni tim nikada nije bilo mesta...
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari