Sari - Pet razloga zbog kojih su u Čelsiju odahnuli posle odlaska Italijana!

Mauricio Sari je prošlost Čelsija i njegov legat ostaje evropski trofej, plus plasman u Ligu šampiona, niko ne bi mogao više. Ipak i pored toga, nije bilo hemije između njega i kluba, sada kada odlazi, iako je imao uspešnu prvu sezonu, velika većina je odahnula.

Ovo su, prema engleskim medijima pet razloga zbog kojih gotovo niko nije voleo Sarija.

1. Za razliku od nekih ranijih trenera on je staromodan, nije zainteresovan za promociju samog sebe kao brenda, drži se po strani, insistira jedino na radu, i sve što ga zanima je fudbal. Jasno, to se može uzeti kao vrlina, ali u današnjem fudbalu, harizma je važna navijačima, on je nema. Recimo nikada nije pozdravljao svoje navijače na kraju gostujućih mečeva, odbija da kroči na teren na utakmici i posle nje, sujeveran je.

2. Sari je smetao imidžu kluba, njegovo odbijanje da se promeni, nosi dobra odela, ostavi cigarete je po mišljenju ljudi iz marketinga ostavljalo loš utisak. Sari se čak nije pojavljivao na marketinškim događanjima, slao je svog pomoćnika Zolu.

3. On je od prvog trenutka bio u lošim odnosima sa rukovodstvom, doduše Ambramoviča koji ne dolazi u Englesku nije ni viđao, ali je imao svoje ideje o vođenju tima, klubu zamerao da vodi računa o svemu drugom osim u terenu. Neke njegove izjave naljutile su vlasnika, a kap koja je prelila čašu je javna kritika dobrotvorne utakmice protiv Nju Inglanda, kada je Čelsi posle kraja PL, a pre finala LE morao u Ameriku, tada se povredio Loftus-Čik, a Sari razbesneo.

4.Igrači su bili nezadovoljni treninzima, kasno je kada su shvatili da su postali bolji zbog teškog rada, treninga popodne. Uz to, neki su tvrdili da je sve monotono, a radili su i na dan meča, prekide u ranim jutarnjim časovima.

5. Nije imao obzira prema kapitenu Kejhilu, ništa lično, ali je to pogodilo starije igrače. Kao i u Napulju, retko je menjao, nije pružao šansu ni mlađima, njegova taktička tvrdoglavnost i insistiranje na "Saribolu" kada timu nije išlo je izazvala bes.

I na kraju, iako je posle Murinja čovek sa najboljim procentom na klupi Čelsija, iako je tim doveo do trećeg mesta i trofeja u LE, većina je odahnula kada je dogovor nađen i kada je otišao. Odahnuo je i sam Sari, od prvog trenutka mu se nije sviđalo u Engleskoj, osećao je nostalgiju, a opet za razliku od Kontea, recimo, nije tokom pauza išao kući, već ostajao da radi sa igračima koji nisu na reprezentativnim akcijama.

Jer, kod Sarija je rad, pa sve drugo...