Samo Maradona Napoli spasava, jedina evropska titula!

Podatak da Napoli ima samo jedan evropski trofej ne čudi, na kraju krajeva, oni su uvek pred dolaska Dijega Maradone ostajali nedorečeni i daleko od velikih stvari. Igrali su doduše polufinale KPK 1977. i ispali od tada strašnog Anderlehta, a malo je poznato da su na evropskom debiju u jesen 1962. Ispali u ovom takmičenju od OFK Beograda. Tada je klub posedovao moćni brodovlasnik Ahile Lauro koji je trošio veliki novac, započinjao ratove protiv severa Italije, verbalne doduše, imao i političku partiju koja je držala vlast u regiji, ali nikada nije osvojio titulu.

Ali, mnoge će začuditi to da Maradona ima samo jedan Evropski trofej, iako je deceniju proveo na Starom Kontinentu. I ta titula osvojena je sa Napolijem, jedina u istoriji Vezuvijana, Kup UEFA 1989. Jer, i pored dve titule prvaka, imali su nesreću za žrebom, pa ih je 1987. Izbacio Real, a tri godine kasnije, prošli su Ujpešt Dožu i stali posle penala u moskovskom blatu protiv Spartaka.

Ipak, 1989. stigli su do trofeja. Te sezone je Napoli završio kao drugi u prvenstvu, iza Trapatonijevog Intera, a u finalu kupa su izgubili od Fiorentine. Ali, su naplatili sve u Evropi. Naime, prethodno leto je tim pisao peticiju da se smeni trener Otavio Bjanki, ali je predsednik Korado Ferlaino podržao trenera. Prodati su Banji legenda kluba i napadač Bruno Đordano, oboica su dali puni doprinos prvoj tituli iz 1986. Maradona nije mogao ništa da učini, a kupljena su dva Brazilca, Kareka koji je bio vodeći napadač i Alemao, igrač sredine terena, poreklom Nemac (na kraju njegovo prezime dovoljno govori) koji je ubrzo pokazao da će doneti kreativnost u odnosu na Banjija.

Kupljeni su i domaći igrači, Luka Fusi iz Sampdorije, golman Đulijani iz Verone i Masimo Kripa, odlični vezista Torina.

Napoli je promenio formaciju, počeo sa 4-3-3 i u jesen 1988. Lako oduvao prva tri protivnika, PAOK, istočnonemačku Lokomotivu Lajpcig i Bordo. Dobro, ne baš lako, ali nisu izgubili nijednu od šest utakmica u prva tri kola.

Ali, stvari su postale zanimljive od četvrtfinala.

Naime, najveći rival Juventus je čekao u top 8 i to će ostati jedno od najlepših napolitanskih sećanja na Evropu. U Torinu, Juve je dobio sa 2:0, a sujeverni navijači Napolitanaca su verovali da je to zbog toga što su se ljubimci pojavili u crvenim dresovima. U revanšu su opet bili plavi, već u prvom poluvremenu, Maradona iz penala i Karnevale su izbrisali prednost „Zebri“. Napoli je bio bolji, ali nije dao gol, u produžetku su se čekali penali, Ali, kako kažu pod Vezuvom pomogao je sveta San Đenaro zaštitnik grada. U 120. minutu je Renika zabio gol za pobedu, Takoni nije dočekao penale, usledilo je veliko slavlje.

Posle toga, južnjake ništa nije moglo da zaustavi. U polufinalu ih je čekao Bajern koji je te godine osvojio titulu u Nemačkoj, pa Augentalerom, Tonom, Rojterom, Volfartom u napadu. Jup Hajnkes je bio na klupi. Na krcatom San Paolu u zastašujućoj atmosferi, Kareka i Karnevale su savladali Aumana, Maradona je plesao, do ludila dovodio Nemce. U revanšu je bilo 2:2, Napoli je vodio dva puta, na kraju su domaći samo izbegli poraz.

U finalu prvi meč je igran opet pod Vezuvom. Stadion se utišao, kada je Maurisio Gaudinjo, Napolitanac rođen u Nemačkoj izdao svoju krv i savladao Đulijanija. Nemci za koje su igrali Klinsman, kapiten Buhvald, tadašnji naš reprezentativac Srećko Katanec, nisu izdržali. Maradona je ponovio Božju ruku, uštopovao je loptu rukom, sudija Grk, Gerasimos Germanakos nije video, pa je Argentinac šutirao, a lopta je pogodila u ruku Gintera Šefera. Penal, Nemci su digli veliku buku, ali ništa nije pomoglo, „El Pibe“ je pogodio sa bele tačke za izjednačenje.

I to je možda bio ključ finala, do kraja prvog meča, Napoli je okrenuo. Maradona je asistirao neverovatnom Kareki, Brazilac nije praštao, pa je tri minuta do kraja doneo pobedu Italijanima.

Ostao je revanš, ogroman broj Napolitanac se uputio na jug Nemačke, dosta imigranata je stiglo iz svih delova Evrope, na „Rajn Nekar Stadionu“ je bilo 67 000 ljudi, ali najmanje trećina gostujućih koji su plaćali suvo zlato za kartu.

Ono što se desilo spada među neke od najboljih utakmica u finalima Kupa UEFA. Već posle dvadesetak minuta je plavi deo stadiona slavio, Alemao je pogodio za vođstvo, ali se „Švabe“ nisu predavale, osam minuta kasnije je Klinsman poravnao.

Gvido Buhvald je potpuno isključio Maradonu, ali kod prekida se ništa ne može. Argentinac je izveo korner, a Ćiro Ferara, prema sopstvenom tvrđenju dao najvažniji gol karijere. On je kasnije bio i kapiten Juventusa, ali je uvek nosio svoj grad u srcu. Činilo se da je gotovo, Kareka je dao još jedan pogodak, ali Nemci su uvek Nemci. Do kraja je uz zabezeknute poglede saigrača, „Rambo“ De Napoli pogodio svoju mrežu, a onda je Šmaler u 89. Minutu poravnao na 3:3. Ali i da su dali još jedan u nadoknadi, sve bi bilo isto, Napoli je mogao i da izgubi sa jedan razlike.

U sezoni u kojoj su italijanski timovi dominirali, i Napoli je osvojio jedini evropski trofej. Milan je postao prvak Evrope, Arigo Saki je opušteno gledao kako Gulit i Van Basten razvaljuju Rumune, prvaka od pre dve sezone ekipu Steaue, a jedino je na kraju stao Samp, izgubili su finale KPK od Barselone. Samp je posle osvetio poraz baš protiv Napolija i to u Kremoni gde je Vijali u rodnom gradu dao gol za pobedu.

Ali, iako je Napoli stigao do polufinala LE 2015. nikada nije značio ništa u Evropi kao te sezone. Kareka je uz 19 golova u Seriji A te godine dao šest u Evropi, ali nije bio najbolji strelac. Reprezentativac DDR Torsten Gečov dao je sedam. Napoli će u LE ove sezone, videćemo koliko će daleko stići, Gatuzo makar zna kako se osvajaju trofeji.