Rumunija – Zlatna, pardon, blajhana generacija...

Rumuni su se pojavili 1990. u Italiji u dresovima koje je dizajnirao Adidas, sveži od rušenja i streljanja diktatora, rešeni da pokažu da igraju dobar fudbal. To je bio praktično tim koji je dva puta igrao finale KEŠ, osvojio ga protiv Barselone, izgubio lako od Milana. Jasno, Steaua je činila osnovu ove generacije, Rumuni su pre rata igrali na tri Mundijala, a pre Italije pojavili su se u Meksiku 1970. Dobili su Čehoslovake, izgubili od aktuelnih i budućih prvaka, Engleza, odnosno Brazilaca. Igrali su na EP 1984. osvojili samo bod, ali je kako rekosmo, Steaua dve godine kasnije postala prvak Evrope.

Iz tog tima, 1990. na Mundijalu su se pojavili golman Lung, Hađi, u međuvremenu su stasali Balint, Lakatuš, a selektor Jenei je poveo gro igrača Dinama, novu generaciju Sabuau, Florina Radučojua koji je završiti u najjačoj ligi na svetu, Mateuta, Điku Popeskua. Igrao je i sadašnji selektor Rednik. Mnogi su ih potcenjivali, ali je Rumunija završila prva u grupi sa Danskom, Grčkom i Bugarsko, i otišla u Italiju.

I tamo nisu bili slučajno. U grupi u kojoj je bio svetski prvak Argentina koja je Mundijal započela senzacionalnim porazom od Kameruna, dobili su SSSR, izgubili od Kameruna koji je bio senzacija, ali je remi na San Paolu protiv Argentine bio dovoljan da prođu dalje. Ispali su u Đenovi, posle remija bez golova protiv Iraca, Timofte je promašio u penal seriji, pa su se vratili kući.

Ali već tada je bilo jasno da se rađa sjajan tim, za četiri godine Hadži je postao jedan od najboljih igrača Evrope, igrao je Belodedić, stasali su Galka, Lupesku iz Leverkuzena, Miunteanu, Popesku je bio u PSV Ajndhovenu, vodio ih je pukovnik Anhel Jordanesku, tvorac evropske Steaue. Tačnije bio je pomoćnik do 1986. a onda i prvi trener sledećih sedam godina.

Rumunija je igrala fudbal za bogove. Čini se da nikada nisu bili tako dobri, Radučoju sa dva gola i Hadži su srušili Kolumbijce, pa iako ih je Švajcarska pregazila u drugoj utakmici, savladali su u Pasadeni domaćina, jedini gol dao je Dan Petresku pa su naše komšije stigle u osminu finala.

Tu je odigrana jedna od najboljih utakmica u istoriji šampionata sveta. Argentina ranjena suspenzijom Maradone, ali sa moćnim timom, svi će se setiti gola Dumitreskua, kao i Hadžijeve majstorije, na kraju je u Pasadeni na Rouz Bolu bilo 3:2 za Rumuniju, poslali su „Gaučose“ kući. I malo im je nedostajalo protiv Šveđana, videli smo još jedan fantastičan meč, u poslednjih deset minuta regularnog dela dva gola, činilo se da je Brolin odveo Šveđane u polufinale, ali je Florin Radučoju matirao Ravelija za produžetke..U to vreme igrao je za Brešu, posle neuspešne epizode u Milanu, dao je još jedan gol u prvom produžetku, mirisalo je da će Rumuni u top četiri. Umesto toga, Kenet Andersen je utakmicu odveo u penale.

Hakan Mild je promašio za Šveđane, ali je Petresku vratio rivala u igru. Na kraju, nesrećan je bio Belodedić, Larson je pogodio poslednji penal pa je Švedska otišla dalje, a Rumunija bila na kraju šesta, što je i najveći uspeh njihovog fudbala u istoriji.

Zlatna generacija nije rekla poslednju reč, videli smo ih i četiri godine kasnije, kada ih je dobila Hrvatska. Svi su se ofarbali, a selekjtor Jordanesku je rekao nakon remija sa Tunižanima u poslednjem golu grupne faze rekao da su razljutili Boga i da se tim potezom izgubio timski duh.

Ali, Jordanesku je bio ljut jer je morao da ispuni obećanje i da se ošiša. Naime imao je dogovor sa igračima, ako pobede Kolumbiju i Englesku što su oni i uradili. Adrian Ilie je srušio Kolumbijce, a onda je Dan Petresku razljutio Engleze golom u poslednjem minutu, Rumunija je slavila sa 2:1, dovoljan je bio i bok protiv Tunisa za prvo mesto u grupi.

Tada su se izblajhali u tajnosti posle poslednjeg treninga pred Hrvatsku. Delovali su pomalo smešno, a komentatori su bili izgubljeni, niko nije znao da prepozna igrača, svi su izgledali isto. Kao i selektor, mnogi su mislili da su Rumuni poleteli previsoko, da im farbanje nije bilo potrebno, da su se opustili.

Nisu ličili na sebe u Bordou, Šuker je iz penala u nadoknadi prvog poluvremena doneo „Vatrenima“ veliku poedu i četvrtfinale. Rumuni su se poniženi vratili kući i bili meta strašnih kritika javnosti jer su se, kako kažu poneli neprofesionalno.

Čak je tada Mišel Platini u komentaru posle osmine finala rekao da su rumunski igrači bili nedostojni kvaliteta koji su imali i da su to pokazali ponašanjem pred meč protiv Hrvatske. Neki igrači su tvrdili da su im glave bile u ranama, da im je hidrogen uništio kožu, što je samo dodatno razgnevilo javnost.

Ni to nije bio kraj, sjajnu deceniju na velikim takmičenjima zaokružili su na EP u Holandiji i Belgiji. Odoleli su protiv Nemaca, Moldovan je dao gol za 1:1, pa iako su izgubili od Portugala u 94. minutu, smogli su snage da u fantastičnom meču savladaju Englesku, gubili su sa 2:1, ali Munteanu na startu drugog dela i Ganea iz penala iz 89. minutu zaledio Gordi Albion. Tu noć u Šarlroa, Rumunija je na račun divova Engleza i Nemaca otišla u narednu rundu. Dalje nisu mogli, Italija je bila prejaka, Toti i Inzagi su postigli golove, ali su Rumuni ostavili sjajan utisak.

Ovaj vek za komšije nije baš sjajan igrali su 2008. i 2016. na EP, ali nisu dobili nijedan meč. Nisu uspeli da prođu ni kroz plej-of za naredni šampionat Starog Kontinenta, pa iako su jedno vreme imali strašno dobru ligu, reprezentacija je tonula.

Na kraju, ostalo je sećanje na zlatnu, ili ako hoćete blajhanu generaciju...