Navijač! Da se rastužiš i budeš ponosan, neverovatna priča sa tribina "Mestalje" završila ovekovečena u bronzi!
Autor: Vladimir Stojanović
utorak 04.06.2019.
09:33
Izvor: Sportske.net
Visente Aparisio je poslednji put svojim očima video Valensiju 1993. Samo, ostao je na tribinama, a sada posle smrti, biće i dalje prisutan...
Twitter
Povezane vesti
Posveta Navijaču.
Tako bi se mogla nazvati ova priča, tragična i divna, priča o čoveku koji je živeo za svoj klub.
Dve godine posle njegove smrti, statua Visentea Aparisija je na "Mestalji", počast čoveku koga će pamtiti kao deo vek stare istorije Valensije.
Nije igrao, ali je navijao.
Naime, Visente je zbog oštećenja rožnjače izgubio vid 1994. ali je ostao veran svom klubu. On je svake godine obnavljao sezonsku ulaznicu, sve do smrti. Njegovo mesto je pomereno na centralnu tribinu, a zanimljivo da je Visenteon sin nastavio da obnavlja ulaznicu, to je porodična tradicija i dobiće mesto pored očeve statue.
On se prisetio da je poslednji put, njegov otac svojim očima video Valensiju 1993. protiv Karlsruea, ali su dolazili na utakmice na Mestalju, gde je bio srećan, tražio da mu prepričavaju šta se dešava na terenu.
"Kada smo osvojili titulu 2004. i UEFA kup iste godine, to mu je bio najsrećniji trenutak u životu". Pre dvadeset godina je zaokružio 2019. kao godinu proslave stogodišnjice, nadao se da će poživeti, ali umro je u 89. godini života. Ali, mislim da na ovaj način neće propustiti jubilarnu godinu", dodao je njegov sin.
Tako bi se mogla nazvati ova priča, tragična i divna, priča o čoveku koji je živeo za svoj klub.
Dve godine posle njegove smrti, statua Visentea Aparisija je na "Mestalji", počast čoveku koga će pamtiti kao deo vek stare istorije Valensije.
Nije igrao, ali je navijao.
Naime, Visente je zbog oštećenja rožnjače izgubio vid 1994. ali je ostao veran svom klubu. On je svake godine obnavljao sezonsku ulaznicu, sve do smrti. Njegovo mesto je pomereno na centralnu tribinu, a zanimljivo da je Visenteon sin nastavio da obnavlja ulaznicu, to je porodična tradicija i dobiće mesto pored očeve statue.
On se prisetio da je poslednji put, njegov otac svojim očima video Valensiju 1993. protiv Karlsruea, ali su dolazili na utakmice na Mestalju, gde je bio srećan, tražio da mu prepričavaju šta se dešava na terenu.
"Kada smo osvojili titulu 2004. i UEFA kup iste godine, to mu je bio najsrećniji trenutak u životu". Pre dvadeset godina je zaokružio 2019. kao godinu proslave stogodišnjice, nadao se da će poživeti, ali umro je u 89. godini života. Ali, mislim da na ovaj način neće propustiti jubilarnu godinu", dodao je njegov sin.
3 Komentara
Bato C.
RESPEKT
Los Vikingos
Bio slep ali je opet dolazio na tekme...Zbog ovih stvari je fudbal najdivnija sporedna stvar u zivotu...nikakvi milioni to nece zameniti.
NOTHING ELSE MATTERS
Morbidno. Zamisli da sedis pored te biste?