Marko Dmitrović za "Sportske": "Kada zaustaviš Mesija, heroj si cele Baskije! Maštam o Rusiji!"

Možda je krenuo putem kojim se ređe ide, ali da je birao lepši krajnji cilj teško da bi ga i zamislio. Marko Dmitrović, rođeni Subotičanin, prošao je omladinsku školu Crvene zvezde u kojoj nije dobio nikada pravu priliku, pa je još kao 20-godišnjak otišao u mađarski Ujpešt.

Posle dve godine u Mađarskoj, usledila je jedna sezona u engleskom Čarltonu, a onda selidba u toplije krajeve - u španski Alkorkon.

Dve blistave sezone u španskog drugoligašu, preporučile su ga ga Eibaru i tako su najlepši snovi počeli da se ostvaruju.

Marko je postao prvi golman, i jedan je od najzaslužnijih za visoki plasman i sedmo mesto na tabeli Lige Primere.

Eibar sa 35 osvojenih bodova ima samo tri manje od Viljareala koji je na poziciji koja vodi u Ligu Evrope.

Dmitrović je po mišljenju mnogih golman tekućeg kola u Španiji, iako je Barselona slavila rezultatom 2:0, da nije bilo Srbina, Katalonci bi dali možda i pet golova više.

Kako se osećeš posle blistave partije, u prvom delu sezone na Kamp nou primio si šest golova, a sada si barem toliko spasio?

"Lepo je kada odigraš ovako protiv Barse, da na kraju ceo stadion ponosno aplaudira, iako si izgubio. Šteta, igrali smo dobro. Atmosfera je bila sjajna, navijači su nas podržavali od prvog do poslednjeg minuta".

Kakva je atmosfera u klubu, među navijačima, ekipa je dobila veliki aplauz i pored poraza od Barse?

"Mi smo jedna od retkih, ako ne i jedina ekipa koja nije parkirala autobus protiv moćne Barse. Imali smo čak i gotovo identičan posed lopte. Ali, protiv Barse moraš da postigneš barem, gol ili dva ako želiš da se nadaš pozitivnom rezultatu. Sve u svemu, zadovoljni smo. Uspeli da pariramo i da uzdignute glave izađemo pred navijače posle utakmice. Ako ovako nastavimo, biće ovo velika sezona za nas. Mediji su takođe naklonjeni nama, pišu lepe stvari u malenom klubu iz Baskije, još kada odigramo ovako protiv Mesija i drugova..."

Da li je bilo čestitki i razmene dresova sa nekim iz protivničkog tabora, ipak si samo Mesiju skinuo tri šanse, a i Suarezu, Vidalu, Paulinju?

"Najviše sam razgovarao sa Ivanom Rakitićem, čestitao mi je na dobroj partiji i sa njim sam i razmenio dresove. Luis Suarez mi je takođe čestitao, a sa njim sam se i našalio da nije baš morao da me predribla kod gola. Nasmejao se i lepo pozdravio sa mnom, sve je proteklo u šaljivom tonu. Sve su to super momci, opušteni, normalni, ali i veliki profesionalci".

Uskoro vam u goste (10. marta) stiže i drugi velikan španskog fudbala Real Madrid. Možete li da na krilima ove partije da na sličan recept odigrate i protiv Reala?

"Barselona ima neki svoj stil igre i protiv njih je zaista teško kada daju gas, ali ako budemo igrali kao u subotu, možemo da izvučemo pozitivan rezultat protiv Reala. Oni trenutno nisu na nivou od prošle godine. Osciliraju u formi, deluje da su se više okrenuli Ligi šampiona i to je možda naša šansa. Jedva čekamo i tu utakmicu, jer i mi u svlačionici smo međusobno pričali, ako ovako odigramo svaku protiv velikih klubova, ko zna, možda jednog dana i mi dobijemo poziv koji se ne odbija".

Kako si se snašao u Španiji, da li ti prija život u Baskiji?

"Fenomenalno je od prvog dana. Prihvaćen sam kao domaćin, da dolazim odavde. U tome mi je znatno olakšalo poznavanje španskog jezika, jer sam dve sezone igrao u Alkorkonu. U Eibaru sam se izborio za mesto prvog golmana i sada ide sve u pravom smeru. Primarni cilj je opstanak, to je nekih 40 bodova i veoma smo blizu, ali posle ćemo uživati i pokušati da budemo što bolji. Ja živim u Bilbau, na pola sata od Eibara i grad je super, sve mi odgovara. Na meni je samo da vredno radim i budem najbolja verzija sebe".

U skladu sa tim, nemoguće je da ne pitamo da li maštaš o novom pozivu u reprezentaciju, nakon debija u novembru protiv Južne Koreje?

"San svakog igrača je da nosi dres svoje države i da ode na veliko takmičenje. Radim sve što je na do mene da se izborim za svoje mesto u klubu i da svojim partijama stavim i selektora na slatke muke. Sigurno je da sam na oku selektoru, kao i brojni drugi igrači i mi treba da budemo što bolji i ako stigne poziv, onda još pojačamo ako je moguće".

Ponikao si u Crvenoj zvezdi, ali nikada nisi dobio pravu šansu, kako gledaš sada na to?

"Crvena zvezda je klub koji volim i za koji navijam. Znam da sam dao sve od sebe, i mislim da sam zaslužio šansu. Međutim, to se nije dogodilo, ali ja ne krivim nikog, možda tada nisam bio dovoljno spreman za neku veću ulogu u jednoj Zvezdi. Ja znam da sam dao sve od sebe i sada sam srećan. Išao sam malo sporednim putem, ali sam stigao do Primere, ko može da se požali tako nečim?".

Da li pratiš utakmice Crvene zvezde u Ligi Evrope?

"Pratim kad god mogu, evropske utakmice sam skoro sve gledao, prvenstvene nam se poklapaju vikendima pa ne stižem toliko. Drago mi je zbog rezultata, ali moram da priznam da sam ovako nešto predvideo, odnosno znao još kada je letos Vladan Milojević preuzeo tim. Sa njim sam sarađivao u omladincima Crvene zvezde i znao sam da je on pravi čovek na pravom mestu. I zato je i vratio Crvenu zvezdu na mesto gde i pripada".

Šanse u revanšu sa CSKA?

"Zvezda je odigrala dobro prvi meč, rezultat 0:0 nije loš u Evropi, sada je pritisak na njima. Verujem da će trener Milojević smisliti nešto da iznenadi Ruse i da će proći dalje".

Istovremeno, pošto španski timovi igraju odlično u Ligi šampiona, ko ti je tu favorit?

"U Ligi šampiona imaš krug od pet, šest ekipa, Barsa i Real su u najužem krugu. Real je pobedio PSŽ 3:1, u trenutku kada su ih svi otpisali. Ali, Real se ne otpisuje. Kada je najbitnije, oni su najbolji. Barsa je ove godine najbolji španski tim i ne bi bilo iznenađenje da konačno gledamo "El klasiko" u finalu". Od Barse očekujem da sačuva ovu prednost i da osvoji titulu u Primeri, jer je zaista zaslužuje, a verujem da će moći i da se okrene Ligi šampiona".