Lude godine, kad je Monpelje šokirao bogataški PSŽ!

Iz današnje vizure zvuči nestvarno, ali dogodilo se, nema ni deceniju. Ono što je radilo u Engleskoj, dovesti vlasnike sa Bliskog Istoka i osvajati titule, sada zvuči potpuno legitimno i očekivano u Francuskoj.

Mnogo je lakše nego u PL, nema podjednako ambicioznih i bogatih rivala, ali priča iz 2012. je neverovatna. Obično je klubovima u ovakvim ligama 79 bodova dovoljno da završe na prvom mestu, ali su Parižani ostali zaprepašćeni.

Pojavio se klub spreman na trku i to ne neko koga biste očekivali, Marsej ili Monako, čak i Lion, već posve neobičan rival.

Poslednja nedelja je bila dramatična, duel između Oksera i Monpeljea je prekidan, žestoki okršaji domaćih navijača i policije su čak doveli nastavak meča u pitanje. Naime, Okser je ispadao iz lige te sezone, pristalice su zasipale na popularnoj „Kutiji šibica“ policiju i teren, jajima, teniskim lopticama, rolnama papira. Meč je uz tri prekida trajao 4 minut duže nego meč u kome je PSŽ dobio Lorijen.

"To je bila najduža noć u mom životu", seća se Rene Žiru trener šampiona.

Džon Utaka je vratio klub u igru, gubili su, za titulu im je bio potreban bod. Uspeli su posle napetog meča ne samo da su postigli izjednačujući gol, već i okrenuli, Utaka je dao još jedan pogodak. Onda je grad eksplodirao. Slavillo se dva dana bez prestanka, kontroverzni predsednik Luj Nikolin je napravio „čirokanu“ i ofarbao je u broje kluba.

Ovaj biznismen je bio predsednik Monpeljea od osnivanja 1974. Entuzijasta sa mnogo novca je uz fudbalski, finansirao i košarkaški, ragbi i rukometni klub. U svojim ranim godinama dovodili su poznate igrače, Valderama, Kantona i sam Rože Mila su igrali za klub za klub iz Ositanije, blizu mediterana. Na jugu krv ključa, osvojili su kup 1990. Ali je Nikolin video da ne može novcem da parira Marseju, kasnije i Pari Sen Žermenu, pa je insistirao na fudbalskoj školi.

Dve godine pre nestvarnog trijumfa u prvenstvu, Monpelje se vratio u elitu, u prvoj godini završio kao peti. Baš igrači iz akademije, Junes Belhanda, Remi Kabelja i Benjamin Stambuli su posle omladinskog kupa prešli u prvi tim, kao i Žorden, Janga-Mbiva i Žamel Saihi. Međutim, ključ je bilo rekordno pojačanje Olivije Žiru.

Kada kažemo rekordno, možda ćete se smejati, ali sadašnji napadač Čelsija, tada klinac je plaće 1.7 miliona evra, Turu 2010. godine. Pričalo se da ima i najveću platu u klubu oko milion godišnje. Budžet Monpeljea bio je u šampionskoj godini 29 miliona evra, PSŽ je Pastorea iz Palerma platio 37 miliona. Ali, Monpelje je doveo Brazilca Hiltona za džabe, kamerunskog levog beka Bedimoa za 1.6 miliona tog istog leta, i stvorio šampionski tim. Pomenuta dvojica su uz Žirua bili u timu šampionata, sjajni napadač koji je kupio kartu za Vengerov Arsenal te sezone je dao 21 gol u prvenstvu.

Od tada Monpelje se učvrstio kao prvoligaška ekipa, i dalje imaju jedan od manjih budžeta u ligi, ali to im ne smeta da budu u polovini tabele. Bili su osmi prošle sezone. Od Evrope su daleko, zanimljivo jedan od članova zlatne generacije brazilski štoper Hilton je i dalje u klubu, kapiten je, ima 43 godine.
Bivši igrači Zvezde, LeTalek i Ristić su bili u timu u pobedi protiv Nice, prošlog vikenda, Partizanov Škuletić nije u ekipi.