Lisabonski derbi - Ko ne voli karanfile, ne voli ni ljude...

Portugal, to je bezbrižan život na obalama koje zapljuskuje Atlantik, sjajno vino, srdačni ljudi i pre svega fudbal. I derbi, jedan od najvećih na svetu, mržnja koja traje 100 godina, ali koja se uglavnom, mada je bilo i drugih slučajeva zadržava na verbalnom nasilju.

Velika većina radije od pesnica, upotrebljava zube, kako bi jela coirato, popularni sendvič i zalivala ga „minijem“, odnosno malom bocom piva. Jer, nasilje za Portugalce nije baš prihvatljiva opcija, tamo je i Zalazarov pro-fašizam skrajnut mirno, tu revoluciju žargonski zovu „Karanfil revolucija“.

Politička nauka je podvodi pod taj naziv zahvaljujući cveću koje je stavljano u puščane cevi policije i vojske koja je i izvela državni udar i utrla put demokratiji. Revolução dos Cravos je izvedena 25. aprila 1974. što je i praznik, a eto, simbolizuje je tek nekoliko ispaljenih metaka.

Zbog toga ima razloga da nasilje bude neprihvatljivo i u derbiju Lisabona, gde navijači Benfike svog gradskog rivala gledaju sa visine. Razlog je što je Benfika mnogo veći klub, mada je njenu dominaciju (pisali smo u prošlom broju) ugrozio Porto. Sporting je ostao klub Kristijana Ronalda i škole fudbala kojoj gotovo da nema premca u Evropi, ali značajno zaostaje za „Orlovima“.

Oni su „Lavovi“, ali ih rivali zovu „Gušterima“ zbog zelene boje, jasno pežorativno.

Najveća navijačka grupa Sportinga „Juve Leo“ obično hoda kroz grad slobodno tih kilometar i po od Alvaladea, svog stadiona, kada gostiju ekipi Benfike. Nose majice na kojima je prase u bojama Benfike i natpis „Svetlo? Ne hvala“. Asocijacija na stadion „Luž“ odnosno „Svetlost“ je jasna.

Jednom je devedesetih od rakete strada navijač Sportinga. Rui Mendeš, što je zapanjilo Portugalce. Od tada navijači Sportinga upiru prstom i skandiraju „Ubice“, a sve što se dogodilo je neprihvatljivo i za navijače Benfike.

Postoji legendarna priča, kada je Portugal branio u Angoli kolonijalne interese, a Afrikanci se borili za nezavisnost, gerilci nikada nisu pucali u okupatora, kada bi igrala Benfika i meč bio prenošen preko radija. Jer i sami su navijali za Benfiku, tvrdeći nema svrhe ubijati navijače „Orlova“ sa druge strane kada navijaju za isti klub. Kada bi bilo prenošen Sporting, nije bilo primirja.

Postoji kao i u svim derbijima klasna podeljenost koja se vremenom izgubila, Benfika je sastavljala kraj sa krajem, siromašni studentski klub, dok je aristokratija navijala za Sporting. Na kraju krajeva, čovek po kome stadion „Lavova“ nosi ime, Žoze Alvalade, je bio bogati plemić.

Upravo ih je to razdvajalo, jer Benfika je klub koji je imao nekada i najviše registrovanih navijača, blizu 200 000, sada su ih stigli neki brazilski klubovi, i regrutuju i dalje „plave kragne“, one siromašnije. Zato mora da pobeđuje, to je teorija, jer jednostavno očekivanja i komadić sreće koji daju svojoj navijačkoj bazi moraju da budu veći.

Kod Sportinga se to gleda opuštenije i više je zabava bogatih, makar se tako nekada pričalo. Uostalom, Benfika tvrdi da je Sporting počeo da krade već kada su timovi u prvoj deceniji prošlog veka osnovani, da su oteli osam igrača jer su im ponudili neki sitan novac, bolje uslove za trening i toplu vodu da se istuširaju. Ta prva utakmica je odigrana po biblijskoj kiši koju su doneli oblaci sa Atlantika, Sporting je dobio 2:1, a njegovi igrači su imali rezervnu opremu da suvi izađu na drugo poluvreme. A onda kada je trebalo da se igra revanš, aristokrate nisu dozvolile „plebsu“ da izađe na njihov lepi teren.

Pa, iako je Benfika gubila u tim ranim danima, tokom vremena oni su postali mnogo uspešniji klub, na kraju imaju dve evropske titule, mada i prokletstvo Bele Gutmana koje traje, da neće osvojiti evropski trofej, oni i Juventus često su stizali do finala, ali i gledali kako drugi drže pehar. Sporting, uz svu svoju eleganciju ima samo jedan KPK, a titulu nisu osvojili od početka veka, stali su na 18.

Inače, dominacija Benfike počela je šezdesetih, kada je stigla „Crna perla“ iz Mozambika, do Kristijana najveći portugalski igrač svih vremena. On je inače u Africi igrao za razvojni tim Sportinga, ali je Benfika ubedila njegovu mamu da je bolje da dođe među „Orlove“ i da će dobiti pravu šansu. To je promenilo tok istorije i odnose snaga u portugalskom fudbalu.

U Sportingu tvrde da je Benfika ukrala uz pomoć fašističke policije falsifikovala potpis igrača, ali je sam Euzebio to odbacio kao glupost uz tvrdnju da je njegova majka potpisala ugovor sa Benfikom jer je to značilo igranje u prvom timu i neki novac, dok je Sporting nudio probu među rezervistima.

Inače oteti igrača je posebno zadovoljstvo, tako je Sporting svojevremeno uspeo da odvede Paula Sousu i Antonija Pašeka jer nisu primili platu, bili su na putu da uzmu i čudo od deteta Žoao Pinta koji je poslao zahtev faksom da mu izdaju ispisnicu jer nije plaćen, ali su u klub isključili faks iz struje pa su tvrdili da nisu mogli da prime njegovu tužbu.

Odveli su ga u Španiju na odmor, našli novac da ga plate pa je ostao sedam godina, ali je početkom veka ipak prešao i osvojio ligu sa Sportingom. Ispostavilo se da je to i poslednja kruna.

Ima još legendarnih priča, 1986. je jedan od direktora Sportinga, Diaš Fereira obukao crvenu košulju, za koju je tvrdio da je talična, pa mu je predsednik Benfike u šali ponudio da potpiše za njih. Sporting je taj derbi dobio 7:1, izgleda da je odeća bila zaista talična.

U svakom slučaju, ono što je zajedničko za oba kluba je da se rivalstvo posmatra uvek srcem, da se od sledeće sezone vraća Žorž Žesus na klupu Benfike, sa koje je otišao 2013. u Sporting. Neke odluke nisu racionalne, više puta se dolazilo do zaključka da bi jedan novi stadion bio ekonomičniji za klubove, ali to je naišlo na nož, čak i kada jedni i drugi periodično ostanu bez novca...

Fudbal je važniji od matematike...