"Le Classique" – Fudbal je najmanje bitan!

Neko će reći da je francuski „Le Classique“ izgubio na značaju od kada PSŽ dominira, a Marsej je bleda senka nekadašnje slave, rastrzan između velikih očekivanja i finansijskih problema. Ali, dok god je u Marseju zabranjeno nositi dres Parižana jer rizikujete napad na ulici i dok god animozitet između dva kluba za koje navija većina Francuza eksplodira u danima pred derbi, ovo je najveća utakmica Lige 1.

Prva polovina osamdesetih nije ukazivala da će se razviti veliko rivalstvo, bilo je najmanje pet ili šest većih i uspešnijih klubova, ali onda je PSŽ osvojio prvu titulu 1986. a Marsej pao u ruke Bernara Tapija i posle nekoliko godina postao prvi francuski tim ikada koji je osvojio evropsku titulu.

Tadašnji predsednik Parižana, Boreli je optuživao Tapija da kupuje mečeve, prestonički klub je kupio moćni „Kanal plus“, pa su bacili rukavicu Olimpiku, rivalstvo je trajalo do kraja veka. Kasnije su južnjaci padali, a u ovoj deceniji su kompletno potisnuti jer ne mogu da se trkaju sa bogatim vlasnicima PSŽ. Investicija iz Katara je pretvorila francusku ligu u nezanimljivo takmičenje jer „Sveci“ dominiraju, ali temperatura uvek poraste.

Jer, nije samo fudbal u pitanju. Marsej iskreno i sa žarom mrzi Pariz, muslimanska većina vidi prestonicu kao izvor svih problema, odnosno uzrok siromaštva na jugu. Zbog toga ne postoji navijač Parižana u velikoj luci, ili makar to nosi duboko u sebi.

Ko ima više navijača?

Marsej tvrdi da to nije uopšte pitanje i da neke poslednje ankete nisu realne, odnosno da su i dalje u značajnoj prednosti. Na kraju, oni su bili veliki klub i pre nego što je Pari Sen Žermen postojao. Neka istraživanja javnog mnjenja od pre par godina pokazuju da se razlika značajno smanjila i da će, pre svega zahvaljujući trofejima, odnosno dominaciji i kluba i brenda, PSŽ prestići, ako već nije, prestići Marsej u broju pristalica u zemlji.

Marsej je lepa prošlost, ali činjenica je da ligu nisu osvojili od 2010. da u ovom veku imaju tek tri trofeja u Liga kupu, da su u kupu poslednji put trijumfovali 1989. Mlađe generacije ih više vezuju za skandale, nasilje na stadionu (ne zaostaje ni PSŽ), finansijske nedaće, nego za veliku prošlost i evropsku titulu.



Nasilje na tribinama, sukobi navijača su normalnost čak i za Francusku gde imaju osetljiv stomak kada su huligani u pitanju, ali ni na terenu svojevremeno igrači nisu zaostajali.

Poznat je derbi iz 1992. nazvan „Klanica“, kada je bilo više od 50 faulova, i sve vreme je mirisalo na prekid. I danas se vrte snimci sa tog meča, kao primer šta su sve sudije nekada dozvoljavale. Pre 10 godina, što je prilično nezamislivo za ovu zemlju, brutalnost navijača je zapanjila i vrh države, u neredima je bilo 20 povređenih, jedan navijač je stradao. Tek tada se Francuska osvestila i država odgovorila primenom sile, koja je nekada i prekomerna, ali derbiji Pariza i Marseja su pokazali da huligani ne prezaju ni od čega.

Prošle godine navijačima Marseja nije bilo dozvoljeno da putuju u Pariz iz straha da će se protesti „žutih prsluka“ spojiti i eksplodirati na ulicama prestonice. Marsej je iako slabiji uspevao da u vatrenoj atmosferi parira prvaku, Nejmar je često sa tribina „Velodroma“ zasipan svim mogućim predmetima, on posebno nervira južnjake, a PSŽ se pre par godina spasao poraza golom Kavanija u poslednjim sekundama.

U Marseju je za razliku od Pariza, fudbal zamena za sve, siromaštvo, neuklapanje u francusko društvo, korupciju u gradskim strukturama. Sebe nazivaju „prestonicom Mediterana“, ali ovaj lučki grad kao da ne pripada Zapadnoj Evropi, predstavlja mesto opasnog življenja.

Jasno da je globalizacija, ali i ranije dekolonizacija smanjila značaj Marseja, prihode od luke, gruba procena je da više od četvrtine stanovništva živi ispod granice siromaštva. To rađa nasilje, fudbal je nekada bio ventil i ponos zbog dominacije, sada toga nema pa ogorčenje preliva.

Inače, precizna analiza je pokazala da kada igraju dva kluba, meč obezbeđuje najviše policajaca po glavi navijača, više nego kada Real gostuje u Barseloni, ili kada se igra derbi Rima.

Kada je ovog leta PSŽ uspeo da se plasira u finale Lige šampiona, „patrole“ Marsejevih huligana kružile su gradom kako bi sprečile bilo kakvo slavlje. Policija je odbila da primeni zakon po kome se ne sme nositi dres PSŽ u gradu, ali je upozoravala stanovnike da mnogo rizikuju. Jasno pobeda Bajerna u finalu proslavljena je vatrometom u Marseju, jer ostaju jedini sa titulom prvaka Evrope.



Prošle godine su bili drugi, Viljaš Boaš je ostao na „Velodromu“ iako se najavljivalo da će napustiti klub jer je nezadovoljan ulaganjima. Predvođeni legendarnim golmanom Mandadom, liderom Pajeom, uz par Južnoamerikanaca poput Benedeta i Balerdija koga su pozajmili od Dortmunda, uz Strotmana, našeg Radonjića, sa pojačanjem Nagatomom, oni čekaju povratak u Ligu šampiona gde nisu igrali sedam godina. Ovo je ta sezona, pa se ponovo greju na očekivanjima.

PSŽ je desetkovan izgubio u Lensu u odloženom meču sa starta, imaju problema sa koronom i šestorica igrača nisu bila u timu. Ali, za utakmicu u nedelju vraćaju se Nejmar, Di Marija i Paredes, ali je pozitivan Mbape, i dalje su u karantinu Navas, Markinjoš i Ikardi. Leonardo još nije spakovao tim i dalje traži štopera i veznog igrača, šampion će biti oslabljen.

Marsej je odigrao jedan meč, dobio u Brestu na startu, probaće sve da ostane neporažen u prestonici. Pre par godina, kada su zbog protesta jer nije dozvoljeno navijačima da putuju u Pariz, održali 0:0 sa juniorima. Ali u poslednja tri gostovanja su protiv najveće rivala primili 10 golova, ne računamo i ubedljiv poraz u kupu. Na stadionu će biti ograničen broj navijača, PSŽ je oslabljen i „zarđao“ posle pauze, ali bi moglo da bude golova.