Karles Pujol - Priča o strasti i lojalnosti

  • Autor: Pavle Lazarević

  • 14. april 2016.

  • 16:46

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Šta znači imati moralna načela u sportu, pogotovo fudbalu? Ovo je priča o čoveku koji je to reprezentovao kroz celu svoju karijeru.

Karles Pujol - Priča o strasti i lojalnosti
Jedan od retkih. Šta prvo pomislite kada čujete reči "čast i poštenje"? Da odem dosta dalje od te fraze – koliko često čujete i vidite čast i poštenje u modernom sportu? Koliko često vidite istinsku konstantnu lojalnost i strast? Istina, istoriju pišu pobednici i to je na kraju dana, nedelje, sezone, najbitnija činjenica. Ipak, šta je suština igre, šta je poenta ako ne igraš pošteno, ako nemaš čestitost, moralna načela do kojih držiš i u pobedi i u porazu. Iskoristiću veoma čestu floskulu – da ostaneš "veliki čovek", ma kakav ishod bio na kraju. Junak ovog teksta je ostao dosledan svojim principima i vrednostima, na osnovu kojih je vaspitan i učen da se drži u sportu kojim se bavi, a uz sve to iskreno vođen srcem i strašću za igrom. Najvažnije od svega, on je diskretan u tome, retko istican, ali uvek spreman da preuzme glavnu ulogu kad je najteže, da primi udarac za celu ekipu, da izdrži pritisak stoički, bez trunke sujete i osvetoljubljivosti naposletku.

Karles Pujol Saforkada je rođen u Kataloniji, u mestu La Pobla de Segur, gde je i započeo svoje prve fudbalske korake. Interesantno, na početku, kao klinac, sanjao je da bude neki novi Zubizareta, Jašin, Zof, pa je počeo da trenira kao golman. Verujem da se vrlo dobro uklapao u "golmansku filozofiju", jer je tokom svoje karijere često išao glavom, gde niko ne sme nogom. Ipak, česte povrede ramena, zadobijene mnogobrojnim paradama, su ga primorale da fudbal igra isključivo nogama i glavom, pa ga je trener ubrzo prebacio na drugu stranu formacije, u sam špic.

Karles potiče iz porodice srednje klase, pa je u pubertetskim godinama već morao ozbiljno da razmišlja o budućoj profesiji. Roditelji su bili skeptični povodom njegove fudbalske sudbine i predlagali su mu da se potpuno posveti učenju i spremanju za studije, ali njegova upornost, istrajnost i, naravno, najviše talenat i želja da radi ono što najviše voli, ubedili su ih da ga potpuno podrže u "fudbalskom snu". I taj san se pretvorio u javu, mladi Karles, sa svega 17 godina, potpisuje ugovor sa Barselonom i seli se u čuvenu fudbalsku akademiju "La Masija".

Kasnije, tokom svoje karijere on je izjavio: "San svakog katalonskog deteta je da igra za Barsu i ja imam sreću da živim taj san".

Tri godine je vredno trenirao i brusio talenat u La Masiji, gde je opet prebačen sa stare pozicije, pa je uglavnom igrao kao defanzivni vezista. Posle dve godine, zaigrao je za B tim, zadužen za odbrambene zadatke uz desnu aut liniju i na toj poziciji je proveo najveći period svoje fudbalske mladosti. Uprkos vidljivom potencijalu, tada 20-godišnjem Pujolu nije išlo sve po loju, baš u periodu kada je fudbalski sazrevao i kada je trebalo da dobije šansu u prvom timu. Njegov napredak nije previše interesovao tadašnjeg menadžera 'Blaugrane', Luija van Gala, prethodno osvajača Lige šampiona sa Ajaksom 1995. godine. Holandski taktičar je veliku prednost davao svojim "zemljacima" u poslednjoj liniji, Franku de Buru i Mikaelu Rajzingeru, tada već dokazanim igračima, pa je izdanak La Masije bio na izlaznim vratima voljenog kluba.

Iz tog perioda postoji zanimljiva anegdota vezana upravo za, tada mladog, Pujola i današnjeg trenera Mančester Junajteda. Kada je 19-godišnji Karles odradio prvi trening sa A-timom Barse, Van Gal mu je hitno poručio da se nađe u njegovoj kancelariji nakon treninga. Tada ga je strogi Holanđanin upitao: "Šta je tvoj problem, zar nemaš dovoljno novca da odeš kod frizera?!" Momak sa dugom, kovrdžavom kosom je ćutao kao zaliven i do danas je ona njegov zaštitni znak.

Prekretnica u Pujolovoj karijeri desila se upravo tada, kada menadžer nije verovao u njega i Barsa je već prihvatila da proda Malagi 20-godišnjeg defanzivca. Upravo u tom periodu, njegov najbolji prijatelj Ćavi Ernandez dobio je šansu i debitovao za prvi tim. Pujol je odmah odbio ponudu andaluzijskog kluba i rešio da ostane u klubu dokle god se ne izbori za šansu i dokaže u dresu kluba za koji navija od malena. Strpljivost, upornost, vera u sebe i strast isplatili su se 2. oktobra 1999. godine kada je Karles Pujol debitovao za Barselonu, u pobedi od 2-0 u Valjadolidu, a ostalo je istorija.

Sledeće godine odigrao je svoj prvi 'El Klasiko' i to ne bilo koji, nego onaj koji je poznat po sceni "Figo i svinjska glava". Bivši bludni sin Barselone dobio je doček iz pakla na "Kamp Nou" u dresu Real Madrida, a mladi, relativno nepoznati, Pujol ga je "stavio u džep", žargonski rečeno. Tada je već milionima fanova i fudbalskih ljubitelja bilo jasno da je Barsa, u svojoj akademiji, kreirala "zver" koja se ničeg ne plaši i igra za dres i grb na njemu sa ponosom.

Pujol

Trenutak kada Pujol postaje besmrtan u Barsi je onaj koji, najverovatnije, pamte samo stari, istinski navijači katalonskog kluba. Utakmica grupne faze Lige šampiona 2002. godine na "Kamp Nou" protiv Lokomotive iz Moskve, Viktor Valdes istrčava 30 metara od svog gola i greši, jedini koji ostaje ispred gola je upravo stameni Pujol. Tamnoputi napadač ruske ekipe šutira, a Pujol se baca i blokira grudima šut, koji je išao u nebranjenu, praznu mrežu. Da situacija bude još dramatičnija i upečatljivija, lopta pogađa baš grb Barselone, na grudima Pujola. Od tada, više nije bilo nijedne sumnje da je Karles Pujol novi heroj slavnog kluba.




Iste godine, Pujol je proglašen za najboljeg desnog beka u Evropi, a nedugo zatim se ustalio na poziciji štopera, gde je igrao do kraja karijere. Tada je već konstantno nastupao i za reprezentaciju Španije, a u sezoni 2002-03 Barselona je bila u ozbiljnim finansijskim problemima. Veliki Ser Aleks Ferguson je bio prvi u redu za Pujolov potpis, ali budući kapiten i legenda kluba nije ni u jednom trenutku razmišljao o napuštanju voljenog kluba. Prvu titulu u najjačem timu Barse osvojio je u sezoni 2004-05, kada je sa kapitenskom trakom oko leve ruke, predvodio tim Franka Rajkarda do prve pozicije u španskoj Primeri.

Naredne sezone, predvođeni brazilskim mađionačarom Ronaldinjom, Pujol je podigao još jednu titulu u ligi, kao i popularni "ušati trofej" Lige šampiona, po prvi put u karijeri. Te godine se Španija nije proslavila na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, nakon što su ispali već u osmini finala, izgubivši od budućih finalista Francuza, ali Pujol je napravio potez za pamćenje u meču protiv Ukrajine, u grupnoj fazi. Prvo, poenta njegove karijere – presekao je protivnički napad, a zatim rapsodija, predriblao je prelepo dva igrača, predao loptu, nastavio kretanje i kasnije asistirao Fernandu Toresu za gol, koji je proglašen za jedan od najlepših na celom prvenstvu.



Naredne dve godine bile su veoma teške, kako za njega tako i za Barsu. Krajem 2006. njegov otac Žozep je poginuo u sudaru, a tada su počele i povrede da ga muče, pa je usledilo 15-ak meseci najtežeg dela njegove karijere. Presudnu ulogu u njegovom mentalnom oporavku i izvlačenju iz dubokih depresija, imao je tadašnji fizioterapeut španske reprezentacije, a kasnije i Barselone, Raul Martinez, koji je konstantno razgovarao sa obeshrabrenim Karlesom i pokazao mu put ka unutrašnjem miru, tako što mu je preporučio čuvenu Sun Cuovu knjigu "Umeće ratovanja".

Novu veliku radost, a reklo bi se i zasluženu, doživeo je u junu 2008. kada je napokon osvojio veliki trofej sa nacionalnom selekcijom. Španija je osvojila Evropsko prvenstvo, a Pujol je izabran u idealan tim prvenstva, a mnogi će reći da je bio najbolji defanzivac šampionata u kojem su momci sa Iberijskog poluostrva primili samo 3 gola.

Od tada kreće neverovatna epoha katalonskog kluba i Pujola, Ćavija, Inijeste i ostatka družine. Na čelo stručnog štaba došao je bivši motor Barsine igre iz 90-ih, Pep Gvardiola. U tom trenutku je bio početnik, što se i osetilo na startu, ali nije trebalo mnogo vremena da prođe da ceo fudbalski svet shvati kakvog trenerskog vizionara i taktičara je dobio ovaj sport za narednih nekoliko decenija. Igrači su se osećali "podmlađeno" i srećno pod njegovom 'dirigentskom palicom', a najviše od svih Karles, koji je u Pepovoj figuri uvideo novog fudbalskog oca, spas iz skorašnje krize.

U klub je vraćeno još jedno Barsino dete i veliki štoperski potencijal - Đerar Pike. Najveća intriga i sumnja, bar meni, jeste – da li bi Pike bio na nivou na kom jeste danas da nije bilo Pujola da ga, pre svega, mentalno stabilizuje i da mu, bukvalno, na svakom treningu i utakmici ne dozvoli da se opusti i izgubi fokus ni na dve sekunde? Šta je rezultat? Izrasli su u jedan od najboljih štoperskih tandema u istoriji španskog fudbala!

pujol pike

Kulminacija karijere! Osvojena tripla kruna, prvi put u istoriji španskog fudbala. Pujol je još jednom podigao trofej Lige šampiona, a naredne sezone ostvario je najveće fudbalsko dostignuće - prigrlio je trofej Svetskog prvenstva. Najbitnija stavka tog osvajačkog pohoda u Južnoj Africi je Pujolova privrženost svojoj naciji, iako je rođen i odgojen u Kataloniji. Najglasniji i najemotivniji je bio nakon poslednjeg zvižduka u finalu protiv Holandije. Od tog trenutka, madridski mediji i verovatno cela španska nacija shvatili su o kakvoj moralnoj i karakternoj 'gromadi' je reč.

Period između 2011-12 godine označio je lagani smak karijere neustrašivog kapitena. Povrede su počele da se ređaju kao na traci, ali on nikada nije odustajao. U junu 2011. je podigao "ušatu" titulu po treći put u karijeri, ali je na terenu provodio skoro duplo manje vremena, nego prethodnih 5-6 sezona. Svoju ljudsku veličinu, Karles je pokazao upravo u finalnoj borbi protiv Mančester Junajteda. Čast i ceremoniju dizanja trofeja, kao i kapitensku traku prepustio je, tada grčevitom borcu protiv raka Eriku Abidalu, koji se neverovatno oporavio pred finale i započeo meč, zamenivši u prvih jedanaest upravo Pujola koga je, pogađajte, povreda sprečila.

Povrede su uzele maha, pa se oprostio od "Eura 2012" i završio reprezentativnu karijeru sa impozantnih 100 nastupa za svoju domovinu. Najveću počast odao mu je legendarni Vinsente del Boske: "Karles je bio i biće primer ponašanja i držanja na terenu, kao i van njega. Potpuno je zaslužio sve dobre stvari koje su mu se desile u životu, ne samo zbog njegovih reči, već i zbog dela".

Sledeće sezone "La Liga" je pokorena još jednom. Ali opet stara, mudra izreka – dela govore više od reči. Tadašni menadžer Tito Viljanova je bolovao od raka, kao i Abidal, kome su se povratili problemi sa jetrom, a Karles je na dodeli pobedničkog pehara pozvao upravo njih dvojicu, uručio im trofej i sklonio se, kako bi emotivno podigli titulu.

pujol abidal

Do leta 2014. godine jednostavno nije uspeo da se izbori sa mučnim i konstantnim povredama, pa je odlučio da kaže zbogom svojoj fudbalskoj ljubavi Barseloni, a nekoliko nedelja kasnije objavio je povlačenje i odlazak u penziju. Odigrao je ukupno 481 meč za sve selekcije 'Blaugrane', osvojio 21 trofej i drugi je na večnoj listi igrača sa najviše odigranih utakmica u tom dresu, iza svog prijatelja i saigrača Ćavija.

"Imao sam karijeru koju mnoga deca sanjaju. Radio sam ono što najviše volim i to u klubu koji najviše volim. Osvojio sam mnogo trofeja, ali najbitnija stvar je ljudska toplina i osećaj ljubavi koji se neguje u ovom klubu", ponosno je rekao tada 36-godišnjak na oproštajnom govoru. Bio je poznat među navijačima kao "Zid", shvatamo zašto, ali najveća vrlina je bila radna etika, vrlo često je ostajao sam nakon treninga i dodatno radio na svojim nedostacima.

"Možda nemam Romariovu tehniku, Overmarsovu brzinu ili Klajvertovu snagu, ali svakodnevno treniram jače od ostalih", verovatno i suštinska rečenica koja opisuje njegov fudbalski uspeh.

Njegov fudbalski sin, Đerar Pike, je sigurno dao najbolju definiciju o 'pojmu Pujol': "On je unikatan, nezamenjiv. Vrlo mi je smešno, pomalo i uveredljivo kada su pričali o dovođenju "novog Pujola". Mogu da prevrnu ceo svet, ali ga nikada neće naći! Kada vodimo 3-0, na 3 minuta do kraja, on će vrištati iz sve snage na vas, ukoliko misli da je nekome opala koncentracija. Kada gubimo četiri gola razlike, on je jedini koji veruje u preokret i ohrabruje ekipu."

Karles je poznat po veoma povučenom stilu života. Često je isticao da ne voli noćne izlaske i da mu je draža dobra knjiga, vreme posvećeno unutrašnjem miru i bliskim ljudima. Da rezimiram, takva posvećenost, emocija, ponos, liderstvo, predstavljanje svog kluba i nacije retko kad je viđeno u istoriji fudbala. Zato se o Karlesu Pujolu može pričati samo u superlativima, kako god da je neko navijački opredeljen, pa čak i da je 'Madridista'.

Na kraju se može reći da je sve vreme bio "Čovek", u najčistijem smislu te multifunkcionalne reči, a onda se vraćam na početak i pitam – koliko ste puta čuli i videli istinsko poštenje, lojalnost i strast u modernom sportu, gde su desetine miliona novčanica jedina zvezda vodilja?

  • facebook
  • twitter
  • email

Komentari