Kao da ukradeš Koka-Kola brend, kako je „jorgan“ prekrio Baskiju?

„Pre sto godina, sve ste nam ukrali, grb, identitet, ime. To je kao da neko ukrade Koka-Kolin brend, to je Atletik za Baskiju“, optužio je pre par godina predstavnik Bilbaoa imenjaka iz Madrida.

Imenjaka ili mlađeg brate, shvatite to kako hoćete, jer ime kluba je sasvim isto, jedino što su baskijski studenti u Madridu, kada su doneli igru iz svojih krajeva u glavni grad, „kastiljanizovali“ ime, dodavši jedno „o“.

U ostalome nije bilo razlike, boje kluba su bile iste, ne crvene i bele, već plave i bele. Ali, crvena je bila jeftinija u kombinaciji sa belom jer je se cela Španija pokrivala jorganom pomenute boje, pa je bilo lakše naći materijal za dresove. Zbog toga je Atletiko i prozvan „Jorgandžijama“, mada i Bilbao ima istu opremu.

Ima i druga teorija, da su prvi dresovi za oba kluba stigli iz Blekburna, a da je posle jedan od studenata putovao do Sautemptona, pa odande doneo novu garnituru, ali ko će to raspletljati.

Zle krvi nije bilo, tim pre što Bilbao izbegava da kaže da su svoj prvi Kup Kralja osvojili tako što su pozajmili nekoliko igrača iz madridske filijale. Jer Kastiljanci su bili samo to, prateći klub, i to sve do 1921. kada su se osamostalili.

Od tada počinje da se razvija jedna vrsta rivaliteta, ali ta vatra je tinjala sve dok Atletiko nije počeo da koketira sa fašizmom. Naime, oni su prvo postali krilo Frankove avijacije i za razliku od uvreženog mišljenja, oni bude veće asocijacije na špansku diktaturu, Real je Kaudiljo samo iskoristio da promoviše svoju vladavinu i zemlju.
 
Ni neki kasniji predsednici Madriđana, hajde da spomenemo onog najpoznatijeg Hesusa Hila nisu bili baš liberali i koketirali su sa desnicom koja bi najradije spalila čitavu Baskiju, uključujući i San Mames, a poznato je i da najviše španskih skinsa možete da nađete, ranije na „Kalderonu“, danas na „Vandi Metropolitano“ i da za razliku od Reala, Atletiko te ekstremno desne elemente nije proterao sa tribina.

Ali, da se vratimo u prošlost, prva titula Bilbaoa, 1921. vezana je za pobedu nad Atletikom u Madridu od 4:1, posle toga se filijala osamostalila. Baski su i u prvoj ligi jedinstvene Španije koja se od 1928. Računa kao Primera dobili na tadašnjem „Metropolitanu“ sa 3:2. U to vreme, klubovi sa španskog severa su i dalje igrali bolje fudbal od ostatka Španije, pa su do izbijanja rata, u šest šampionata, četiri otišla u Bilbao.

Posle rata, iako je Telmo Zara maltretirao odbrane po Španiji (to je onaj lik koga je tek Mesi pretekao na listi najboljih strelaca Primere svih vremena), Atletiko je imao više uspeha, mada je i pedesetih zastava Baskije kako Atletik vidi sebe, uspeo da se domogne jedne krune. Madriđanima je nekako kroz istoriju bio problem što kad god su imali jak tim, Real je bio bolji, tako je bilo i pet više od pola veka.

Bilo je spektakularnih mečeva, jedan je čak završen 6:6, a kada Bilbao osvaja nešto, obično mora da pobedi klub koji ih je pokrao za trofej. Recimo, velika generacija sa početka osamdesetih uništila Madriđane 4:1 sa desetoricom igrača i osvojila šampionsku krunu.

Ako se vratimo u prošlost i kup iz 1956. je osvojen pobedom nad Madriđanima od 2:1, ali u ovom veku, ono najvažnije što se desilo između nekadašnje braće, na nesvakidašnjem mestu u Rumuniji, donelo je slavlje Kastiljancima. Osvojili su LE, sa laganih 3:0, ponovo je Falkao, kao i protiv Brage godinu dana ranije, bio presuda.

Bilbau ne ide finala u Evropi, oni su 1977. bili brojčano nadmoćni protiv Juventusa u finalu Kupa UEFA, Italijani su se branili sa nožem u zubima i odneli trofej u revanšu iz Baskije, zanimljivo svoj prvi međunarodni. Bilbau to nedostaje, mada će oni odmah zagrajati kako postoji milion stvari važnijih od trofeja. U Španiji ih nemaju malo, svojevremeno su bili rekorderi u takmičenju porodice koju mrze, španske kraljevske dinastije, imali su 23, tri više od Barse, ali od sredine osamdesetih, Barselona je deset puta osvojila Kup Kralja, Bilbao nikad.

Ali, ove godine je šansa, stigli su do završnice, boriće se za trofej i to protiv komšija iz San Sebastijana. I dalje traže način da se meč igra sa navijačima, iako Vlada u Madridu ne želi ni da čuje, jer videti derbi Baskije za trofej, samo na televiziji, je malo za jedan životni vek.

Ako osvoje trofej Baski će na neki način moći da zahvale „lopovima“ iz Madrida jer su od njih pre gotovo deceniju dobili Hoze Mariju Amorortua. On je otišao iz Atletika u Atletik, pokrenuo školu, ponovo su počeli da proizvode sjajne igrače, od tih momaka, Injaki Vilijams, Iker Muniain su danas prepoznatljiva lica.

Amorortu može da se opusti i da gleda svojih ruku delo jer u timu iz Madrida će biti Saul Nigez, Koke koje je on kao klince, doveo, obučio, trenirao delom u mlađim kategorijama.

Dakle, vikend utakmica će biti poput svojevrsnog izloga za njegove pulene.
 
Biće tiho, baš kao u katedrali pored, tokom mise, nema navijača, gosti iz Madrida su favoriti, moraju da jure, bez Lige šampiona slede tektonski udari u kasi „Jorgandžija“. Bilbao je u ugodnoj hladovini sredine tabele sa finalom kupa kao jedinom mišlju do kraja sezone.