Kamerun u suzama, umro legendarni kapiten reprezentacije, tukli ga pred finale...
Autor: Vladimir Stojanović
subota 01.08.2020.
13:04
Izvor: Sportske.net
Svi se sećamo "Nepobedivih lavova" sa Mundijala u Italiji...
Povezane vesti
Kamerun je napravio fascinantan rezultat na Mundijalu u Italiji pre 30 godina, stigli su do četvrtfinala, na šampionat su došli kao prvaci Afrike i odmah na početku šokirali Argentinu pobedom od 1:0.
Rože Mila je bio najveća zvezda tog tima, ali je kapiten i lider bio Stiven Tata.
Ovaj snažni defanzivac je predvodio afričku selekciju, povredio se u produžecima protiv Engleza kada je posle velike borbe Kamerun eliminisan.
Tata je igrao desnog beka, mada je po potrebi bio i štoper, a zanimljivo da posle sjajnih partija nije otišao u Evropu. Bio je na probi u KPR, ali menadžer Houv nije hteo da ga angažuje.
Vratio se u domovinu, karijeru je završio igrajući sredinom poslednje decenije u Japanu, jednu godinu za Tosu koji je propao, pa se fudbaler povukao u 33. godini. Nastupio je za Kamerun i 1994. na Mundijalu, bio je pred krajem karijere, za "Lavove" je odigrao 63 meča i dao 3 gola.
Radio je u savezu sa mlađim kategorijama, pre par godina aplicirao za posao selektora, nisu ga izabrali.
Inače, 1992. o čemu piše u svojoj knjizi "Fudbalom protiv neprijatelja" Sajmon Kuper, pred finale kamerunskog kupa 1992. otela su ga četvorica naoružanih ljudi i pretukli da ne bi igrao za Olimpik protiv Dijamanta Jaundea. On je ipak izašao na teren, bio kapiten, nad njim je napravljen penal posle koga je postignut jedini gol na meču, pa je podigao pehar na kraju.
Šok i saučešće je među prvima izrazio Rože Mila kome je Tata bio kapiten i dobar prijatelj.
Rože Mila je bio najveća zvezda tog tima, ali je kapiten i lider bio Stiven Tata.
Ovaj snažni defanzivac je predvodio afričku selekciju, povredio se u produžecima protiv Engleza kada je posle velike borbe Kamerun eliminisan.
Tata je igrao desnog beka, mada je po potrebi bio i štoper, a zanimljivo da posle sjajnih partija nije otišao u Evropu. Bio je na probi u KPR, ali menadžer Houv nije hteo da ga angažuje.
Vratio se u domovinu, karijeru je završio igrajući sredinom poslednje decenije u Japanu, jednu godinu za Tosu koji je propao, pa se fudbaler povukao u 33. godini. Nastupio je za Kamerun i 1994. na Mundijalu, bio je pred krajem karijere, za "Lavove" je odigrao 63 meča i dao 3 gola.
Radio je u savezu sa mlađim kategorijama, pre par godina aplicirao za posao selektora, nisu ga izabrali.
Inače, 1992. o čemu piše u svojoj knjizi "Fudbalom protiv neprijatelja" Sajmon Kuper, pred finale kamerunskog kupa 1992. otela su ga četvorica naoružanih ljudi i pretukli da ne bi igrao za Olimpik protiv Dijamanta Jaundea. On je ipak izašao na teren, bio kapiten, nad njim je napravljen penal posle koga je postignut jedini gol na meču, pa je podigao pehar na kraju.
Šok i saučešće je među prvima izrazio Rože Mila kome je Tata bio kapiten i dobar prijatelj.
1 Komentara
Radovan Filipovic
Dok ne dođoh do kraja teksta, nisam bio siguran ko je umro, Tata ili Mila...