Kad su Kleo i Evandro igrali zajedno

Pisali smo već o rivalstvu klubova iz Brazila i Argentine, ma koliko ta večita rasprava o primatu na kontinentu u reprezentativnom fudbalu trajala, Kopa Libertadores je poprište najvećih bitaka. Svaki duel je na krv i nož, mnogo je nesportskih stvari, sukobi na tribinama su normalni, a gostujući navijači najčešće prežive golgotu na putu u susednu zemlju.

Nikada ništa nije jednostavno, nikada ništa nije sigurno, pa ni River Plata koja je u drugoj polovini ove decenije dominirala u takmičenju sigurno neće biti sigurna protiv Atletiko Parananensea. Jer, brazilski klub je, iako u senci veliki timova Rija i San Paula zanimljivo stigao do finala Kopa Libertadores.

"Rubro-negro" su početkom veka osvajali šampionsku titulu, Kopa Sudamerikanu prošle godine, brazilski kup, pa će njih duel osmine finala sa argentinskim gigantom biti prava poslastica.

Jer, rekli smo, "Milioneri" su u poslednjih pet godina osvojili dva trofeja (onaj draži pre dve godine u ratu protiv Boke), ali su prošle sezone pali baš protiv Brazilaca, Flamengo ih je sa Gabigolom i Žorgeom Žesusom na klupi dobio u Limi. To je i prvi put da je finale igrano na jednu utakmicu, delom i zbog činjenice da su recimo sudari dva kluba iz iste zemlje u finalu na dva meča, opasni po zdravlje velikog broja gledalaca.

Ali, dosta o Riveru.

Atletiko je pre tridesetak godina imao teškoća da ih razlikuju od ostalih crno-crvenih timova, slavnijih bolje reći poput Flamenga, Sport Resifea i Vitorija Bahije. Pa su došli do solomonskog rešenja, „vertikalizovali“ su pruge, uz objašnjenje da su tako sličniji uraganu, kako ih zovu u Parani. Oni u Kuritibi imaju najviše navijača, a neće biti baš impresionirani imenom rivala, već su ih eliminisali svojevremeno u Kopa Sudamerikana, prošle decenije su dobili argentinskog velikana i par puta stizali do polufinala. Na kraju potraga za velikim trofejem je završena prošle godine kada su dobili kolumbijske „Ajkule", Žunior iz Barankilje.

Samo, izgubili su najveću utakmicu u istoriji kluba, odnosno priliku da postanu šampioni Južne Amerike. U pitanju je brazilsko finale koje smo pomenuli par puta na ovim stranicama, te godine Atletiko je sa dva kolumbijska kluba, Independienteom iz Medeljina i Amerikom Kali, pa onda u nokaut fazi na penale eliminisao Sero Portenjo sa 2:1, izgubili su prvi meč u Paragvaju istim rezultatom.

Onda su u četvrtfinalu dobili brazilski derbi protiv Santosa i to u oba meča. Za taj tim igrali su Zvezdin „Čarobnjak“ Evandro, ali i legenda Partizanovog juga, Kleo. Napadač je dao gol Seru Portenju, a Evandro Santosu, u revanšu je Aloisio sa dva gola potopio domaćina na „Vila Belmiru“ ili „Urbano Caldeira“ kako se stadion zvanično zove.

Zatim su u polufinalu tukli meksičku Gvadalaharu koja je prethodno izbacila Boku sa ponižavajućih 4:0 u dva meča. Odlučila je utakmica na domaćem terenu kada su „Rubro-negra“ dobili 3:0, Aloisio, Fernandinjo i Fabrisio su torpedovali Talaveru pred razdraganim navijačima u Kuritibi. U Meksiku je bilo 2:2, Čivas je arhiviran, ali u finalu je stajao moćni Sao Paulo. Tu je bio kraj, jer, iako autsajder, tim iz Kuritibe se nadao, no, posle 1:1 u prvom meču, na Morumbiju su posle gola Amorosa u prvom delu, u nastavku domaći još tri puta savladali Dijega, pa je priča bila gotova. Taj tim Sao Paula je bio prejak sa Sisinjom, Dijegom Luganom, Danilom, Luizaom, Dijegom Tardelijem i legendarnim tada već veteranom Marsiom Amorosom. Nije bilo razloga da gosti žale, ali ostao je to njihov najveći domet. Samo, radi se o ekipi koja je u vrhu tabele u Brazilu poslednjih godina i mada ove sezone ne blistaju, imaju iskusan tim, Velington, Azevedo i pogotovo legendarni Lučo Gonzales (igrao je za River) neće se lako predati protiv slavnog rivala.