Flamanski klasik – "Utakmica mržnje"

U Belgiji postoji velika trojka, Anderleht, Briž i Standard, samo klub iz Liježa je prilično posrtao, imaju 10 titula, ali samo dve u ovom veku. Zbog toga gutaju prašinu iza Briža, Anderleht da i ne pominjemo, naime pomenuti rivali su u dve decenije ukupno slavili 15 puta. Briž je aktuelni prvak i povećao je razliku, imaju šest naslova više od Flamanaca, pa nećemo pogrešiti ako kažemo da je sudar „Ljubičastih“ i Blauw-Zwart, odnosno plavo-crnih najveća utakmica u Belgiji.

Početkom sedamdesetih Briž se nametnuo kao rival najvećim klubovima. Belgijanci polažu na rivalitet Flamanaca i Valonaca, pa navijači Anderlehta kojih je najviše u zemlji i koji su i najopasniji po huliganskim standardima smatraju Standard, odnosno Frankofone za najomraženiji klub.

Ali, sa Brižom su prvi put igrali 1920. a već 60 godina oba kluba su neprekidno u prvoj ligi.

Zanimljivo kada je kup u pitanju, Briž je dva puta u tri finala tukao klub iz Brisela, i to recimo u drugoj polovini sedamdesetih kada je Anderleht važio za velikog favorita i kada je u dve od tri sezone osvojio evropski trofej KPK!

Međutim, iako su pobeđivali u Evropi, legendarni Austrijanac Ernst Hapel je Briž vodio do tri titule prvaka i pomenutog kupa. Taj Briž koji je mnogo više ličio na nemački nego holandski tim, što je recimo Anderlehtov standard je igrao i finale kupa UEFA, izgubili su od moćnog Pejslijevog Liverpula u dva meča.Dve godne kasnije, Briž je igrao i za titulu šampiona Evrope, za njih su Redsi prokletstvo, u Minhenu ih je srušio Keni Dalgliš.

Okosnice Briža i Anderlehta uz nekoliko igrača frankofonskog standarda su činili jednu od najjačih reprezentacija na svetu tog vremena. Belgijanci su stali u finalu EP 1980. protiv moćne Nemačke, a do 1986. Igrali su važnu ulogu u svetskom fudbalu što je potvrđeno kroz polufinale Mundijala.

Utakmica Briža i Anderlehta je zbog velikog nasilja bila poznata kao „Hate game“, odnosno „Utakmica mržnje“. Briž je osnovan u 19. veku, stariji je od Anderlehta. Prestonički klub je mnogo uspešniji, iako do godina posle Drugog Svetskog Rata nikada nije osvojio šampionsku titulu. Nadoknadili su sve, a u drugoj polovini sedamdesetih i prvoj osamdesetih, kada je fudbal bio najbolji, eksplodiralo je nasilje, pogotovo u Briselu. Briž ima jaku podršku u flamanskoj Belgiji, veliki broj njihovih navijača je uvek čekao priliku da put od 100 kilometara koliko deli dva grada pretvori u pakao. Jasno, tokom vremena je država uspela da se izbori sa huliganima.

Iako je Briž mnogo lepši grad, pravi spomenik flamanske kulture, njihov navijački kor dolazi iz radničke klase, oni Brisel i Anderleht vide kao simbol korupcije, protekcije, nerada viših slojeva društva, mada za „Ljubičaste“ navijaju i opasna predgrađa Brisela koja odudaraju od predstava koje imamo o zapadnom svetu.

Navijači Briža gradski derbi sa Serkl Brižom ne doživljavaju kao nešto posebno jer je njihov klub mnogo veći, prva meta je Anderleht. Šampion je loše startovao, Briž je iznenadila Šarlroa koja vodi na tabeli, ali su se oporavili, pet pobeda u sedam mečeva ih je dovelo na drugu poziciju. Imaju bolji tim od „Ljubičastih“ koji su kao i Standard u nekoj vrsti tranzicije, neporaženi su u šampionatu, ali imaju čak četiri remija. Ni Vensan Kompani ne pomaže, poslednja titula je bila pre tri godine kada su imali dva boda više od Briža.

Igra se na stadionu „Jan Brejdel“, neće biti navijača, ali Briž je bolji tim, to niko ne spori. Ipak nisu toliki favorit kao što kvota sugeriše. Anderleht ima lošu tradiciju poslednjih godina, jednom su pobedili u deset mečeva, nikada nije bilo previše golova, da li je danas dan za rušenje te tradicije?