Don Pablova fudbalska priča – Kad pretnjom dođeš do Kopa Libertadores

Da li je Pablo Eskobar voleo fudbal, možemo da diskutujemo. Igrao ga je, kao i svi Kolumbijci, čak je i u svom „zatvoru“ imao fudbalski teren. Ali, da je znao da se do masa stiže igrom i uspehom, to je sasvim sigurno.

Zbog toga bez obzira što Atletiko Nasional, klub iz njegovog Medeljina ima dve titule prvaka Južne Amerike, uvek i svuda, prva asocijacija na njih će biti najveći narko kartel svih vremena, ali i Libertadores osvojen 1989. godine.

Narko baron je od svog grada napravio svojevrsnog „jataka“, pa je to podrazumevalo da oba kluba i Deportivo Medeljin i Atletiko Nasional budu pod patronstvom Don Pabla

Iako je Žairo Velaskez Vaskez, najpoznatiji plaćeni ubica kartela Medeljin, ili „Popaj“ kako su ga svi znali demantovao da su trofeji kupovani, potvrdio je da je klan koristio svoju moć i pretnje da obezbedi titulu. Istraga je pokazala da su pretnje sudijama bila uobičajena stvar.

Životom je platio Alvaro Ortega, Nasional je izgubio od glavnog rivala, kluba konkurentskog klana iz Kalija, Amerike. Pablo Eskobar je bio uzrujan i naredio „Čopu“ jednom od svojih ljudi da likvidira sudiju.

Ortega, 32-godišnji otac dve devojčice je likvidiran sa deset metaka krajm oktobra 1989. To je bila poruka svima.

Pre toga je godinu dana ranije otet Armando Perez i maltretiran nekoliko dana, posle toga su se sudije utrkivale ko će više pomoći timovima iz Medeljina. Kada je klub stigao do polufinala Kopa Libertadores, „Don Pablovi“ momci su pred meč sa Danubiom iz Urugvaja upali u hotelsku sobu sudije Huana Bave. Stavili su novac i pištolj pred sudiju, odbio je da uzme mito, ali su mu poručili da će mu pobiti porodicu u Argentini. On je demantovao da je pomogao Nasionalu, ali i dodao da je bio srećan kao malo dete kada je domaćin slavio sa 6:0.

I onda finale. Kolumbijci su izgubili u Paragvaju protiv Olimpije sa 2:0, ali se šuškalo da su po dolasku u Medeljin dobili jasnu poruku, da će im stradati najbliži ako domaćin ne osvoji trofej. Delovalo je nadrealno, iako je imao slabiji tim, Atletiko Nasional je dobio sa 2:0, stiglo se do penala. Fudbaleri gostiju su promašili četiri u nizu, kažu da se njihov strah, ali i olakšanje kada je Leonel Alvarez pogodio za titulu kluba iz Medeljina mogao nanjušiti. Tako je Eskobar slavio krunu, kralj Južne Amerike je to postao i u fudbalu.

Mnogo godina kasnije Almeida golman Olimpije koji je promašio penal, iako nikada pre toga nije šutnuo je u jednoj emisiji u Španiji priznao da su igrači ekipe iz Asunsiona učinili sve da izgube meč. On je bio inače majstor za odbranu penala, skinuo je četiri, ali igrači Nasionala su promašivali, no, njegovi saigrači su se potrudili da nijednog trenutka ne pogode gol. Dugo je trajalo, Kolumbijci su promašili četiri, Paragvajci jedan više.

Zanimljivo, Andres Eskobar koji je ubijen (nisu rođaci) posle Mundijala u SAD zbog autogola je bio član tog šampionskog tima. Prva zvezda fudbala u Medeljinu je naravno bio Iguita, slavni golman je odrastao na terenima koje je napravio Eskobar i do kraja ostalo lojalan bosu. Posećivao ga je u luksuznom zatvoru, učestvovao u oslobađanju devojčice Marsele Miline čiji je otac, član kartela, kontaktirao slavnog golmana da posreduje, Iguita je uspeo da izdejstvuje otkup, prihvatio 50 000 dolara kao nagradu, završio u zatvoru i propustio Mundijal u Americi.

Da se vratimo Pablu Eskobaru. On nije voleo fudbal kao Meksikanac Rodrigez Gača koji je finansirao Milionaris iz Bogote, ali kada su se dva tima sastala te godine u četvrtfinalu Medeljin je posle pobede od 1:0, remizirao u gostima i otišao u polufinale. Inače da je jači od Gače, svog partnera, Kolumbijac je pokazao u Bogoti. Iguita je srušio Iguarana, sudija je pokazao na belu tačku, onda mu je ispala pištaljka i predomislio se i promenio odluku, bio je to čist penal, ali je presudio iz straha od Eskobarove osvete na korner.

Naredne godine je sudija Danijel Kardelino priznao da se suočio sa situacijom „plata o plomo“, kako bi pomogao Nasionalu u duelu sa Vasko de Gamom. Pristao je, posle remija u Brazilu, u Kolumbiji je Eskobarov tim dobio sa 1:0, ali je utakmica ponovljena. Meč je odigran na neutralnom terenu u Čileu, no Nasional je dobio sa 2:0 i otišao u polufinale.

Ali, u polufinalu sa Olimpijom, reprizi finala iz prošle sezone, izgubili su od Paragvajaca na penale.

Kako?

Pa i ta utakmica je bila u Čileu, izgubili su sa 2:1, iako su u Paragvaju dobili 3:2. Nema gola u gostima, opet penali, ispali su, a Olimpija je na kraju osvojila trofej.

Još smešnija scena sledeće godine, oba narko kluba, i Nasional i Amerika Kali, nisu mogli da igraju kod kuće, pa su mečevi bili u Venecueli, odnosno Majamiju, gde je teže jasno pretiti i poslati „pucače“. Te sezone je u narko četvrtfinalu, Medeljin eliminisao Kali, ali je pao po treći put u dve godine protiv Paragvajaca. Na kraju se Olimpija nije radovala, Kolo Kolo je osvojio titulu i otišao u Japan na megdan Zvezdi, eto lako se moglo desiti da to bude Eskobarov klub. Naredne godine se Amerika osvetila, Kali je izbacio Eskobara koji je već bio u silnim problemima sa vladom, a rivalski klan je preuzimao posao. I to je bio kraj, sledeće godine tim iz Medeljina je eliminisan već u osmini finala od Univerzidad Katolike koja je u polufinalu izbacila i Ameriku Kali. Do tada već, carstvo droge se pod pritiskom Amerikanaca i desničara, odnosno gerile raspadalo, nije bilo više prljavog novca, a najbolji igrači su iz straha od nasilja bežali u druge lige. Recimo da je to bilo vreme opasnog življenja, da je Kolumbija u ratu sa Narkosima bila i najopasnije meste na svetu, sa najvećim procentom ubistva 1994. po glavi stanovnika.

Eskobarova sestra je posvedočila da kada je ubijen, Pablo Eskobar je na nogama imao kopačke.

Simbolika?

Pa i ne, kolumbijska federacija ne priznaje Kopa Libertadores Nasional Medeljinu iz  1989. jer je vezan za novac i iznudu Pabla Eskobara.