Đoan Gamper – Čovek koji je Barsu voleo više od svog života

Da li možete da zamislite danas čoveka koji je u jednom klubu bukvalno - sve?! Hans Gamper je bio vrhunski sportista, profesionalac u plivanju, ragbiju, biciklizmu i atletici, ali su fudbal i Barselona bili njegova najveća ljubav. Toliko velika da su ga na kraju koštali života.

Bajkovita priča sa tragičnim krajem počela je u jesen 1898. godine, kada je mlađani Švajcarac rođen u Vinterturu, a odrastao u Bazelu, došao u posetu svom ujaku u srcu Katalonije. Tada, 21-godišnji Hans zaljubio se u grad Barselonu, a sa svojom energijom počeo je da širi uticaj i ljubav prema sportu u katalonskom gradu.

Gamper je želeo da napravi nešto drugačije, u narednim mesecima pokrenuo je prvi sportski časopis "Los Deportes", 22. oktobra 1899. godine, a samo mesec dana kasnije, pokrenuo je svoj životni i najveći projekat - osnovao je fudbalski klub Barselona, danas, jednog od najvećih sportskih giganata na planeti.

Njegovi savremenici tvrde da je Gamper bio u Barsi ama baš - sve. Najpre, nije mu dozvoljeno da bude predsednik, jer po zakonu nije mogao da obavlja takvu funkciju u 22. godini. Ipak, Hansu je to bilo najmanje bitno, jer je on kao osnivač postao i kapiten i igrač ekipe i u narednim godinama odigrao je 51 utakmicu i postigao 120 golova, do 1903. kada je svoje funkcije dodatno proširio. Tek 1908. godine, Gamper je prvi put postao predsednik kluba, što je kasnije bio još u pet navrata (1908-09, 1910-13, 1917-19, 1921-23, 1924-25).

Gamper je najzaslužniji za prvi stadion Barselone, Kamp de Les Korts, kapaciteta 20.000. U klub je doveo Paulinja Alkantaru, prvu legendu kluba koji je postigao 357 golova za Barsu. Sa Hansom Gamperom, Barsa je osvojila 11 šampionata Katalonije, šest trofeja u Kupu kralja i četiri Kupa Pirineja. Ipak, ono što je na papiru nevidjivo, bio je njegov nemerljivi uticaj na snagu katalonskog duha. Barsa je zahvaljujući njemu postala najveći simbol i zaštitni znak Katalonije i katalonskog naroda, a kako je svoje govore držao na katalonskom jeziku, uskoro je i Hans prekršten u - Đoan, što je i do danas ostao.

Međutim, 1925. godine dogodio se slučaj koji je na kraju okončao i Đoanov život. Naime, na stadionu "Les Korts" gostovao je britanski tim Jupiter, a uoči utakmice intonirane su himne Španije i Velike Britanije. Katalonski navijači su gromoglasno zviždali himni Španije, dok su britansku pozdravili aplauzom. U tom trenutku, španski diktator i vladar Miguel Primo de Rivera smatrao je da iza svega stoji Gamper i proterao ga iz zemlje. Uz to, Rivera je zabranio Gamperu bilo kakvu vezu sa Barselonom, i Đoan je upao u depresiju. Narednih pet godina nije smeo da dođe u Barselonu, i 30. juna 1930. izvršio je samoubistvo pucavši sebi u glavu.

Katalonci nikada nisu zaboravili šta je Hans, odnosno odmila prekršteni Đoan uradio za njihov grad i klub. Kada je 1955. godine počela izgradnja stadiona Kamp Nou, želja uprave i svih navijača bila je da se stadion zove Đoan Gamper, ali su španske vlasti na čelu sa novim autokratom Frankom i to blokirale pod izgovorom da je osnivač Barse bio "stranac, protestant i liberal po političkoj ideologiji".

Ipak, uprava Barselone 1966. prvi put organizuje Trofej Đoan Gamper u njegovu čast, koji se igra do danas. Predsednik Barselone Đoan Laporta je 2009. fudbalski centar nazvao po Gamperu, koji je i danas upamćen kao ključni i najveći čovek u stvaranju Barselone, malog kluba koji je postao svetski poznat i jedan od najvećih u istoriji.

Ove godine, prvi put će Trofej Đoan Gamper biti bez prisustva navijača, rival

će biti Elče, u subotu 19. septembra.

I sada još jednom vas pitamo - zamislite danas ovakvog čoveka na čelu jednog kluba - osnivača, igrača, kapitena, predsednika, koji je Barselonu, doslovce voleo više od svog života. I nije mogao da živi bez nje.