Dinamo protiv Spartaka – Ako ne možeš da pobediš, uhapsi

Navijači Spartaka vam sigurno neće reći da je duel sa Dinamom najveći derbi, ali najstariji jeste. Jer „Meso“ (nazvani po prvim sindikalnim osnivačima), narodni klub sa najviše navijača i policijski Dinamo su prva dva moskovska kluba koja su igrala gradske derbije.

Od 1938, to se nije desilo samo dva puta, Spartak je ispao 1977. najveći neuspeh u istoriji ruskog rekordera, Dinamo je 2016. pošto je došao na ivicu bankrota dospeo u drugu ligu, ali su se odmah vratili.

Dinamo je bio jači jedino u periodu Lavrentija Berije, zloglasnog šefa tajne policije. Ovaj Staljinov intimus i gospodar života i smrti u SSSR je jedan od retkih komunističkih zvaničnika koji je voleo fudbal. Toliko, da je bio spreman na sve. Naime, Dinamo je bio šampion 1940. pa onda 1945, 1949, između toga su uspeli da sklone sa puta moćni Spartak.

Naime, Spartak je pred rat bio dominantna ekipa, njihove dve titule i kupovi su presečeni ratom, a upravo je tih godina Berija sproveo užasan plan. Naime, Nikolaj Starostin sjajni fudbaler i hokejaš je dao život Spartaku, klub su sponzorisali sindikati prehrambene industije, a sami su napravili stadion „Tomski“ koji je uvek bio krcat, primao je 3000 mesta. Berija i ekipa su toliko bili zavidni da je recimo polufinale kupa 1939. poništeno jer je Spartak navodno postigao neregularan gol. Dobili su ponovljeni meč, Berija je bio besan, on je igrao dvadesetih protiv Starostina u amaterskim mečevima i želeo je osvetu. Ali, nije samo Nikolaj Starostin bio Spartak, bila su tu njegova tri brata koji su igrali za klub.

Mnogi od prijatelja legendarnog fudbalera su pali u „Velikoj čistki“ uključujući i Kosareva, nekadašnjeg lidera omladinske organizacije komunista, Komsomola koji je mnogo ulagao u fudbal i bio brana policijskom klubu. Verovatno je sam Starostin znao šta mu se sprema. On, braća i još nekoliko igrača su uhapšeni 1942. godine pod izgovorom da su organizovali zaveru, želeli da ubiju Staljina. Dve godine su mučeni u zloglasnoj Lubjanki, optužbe su odbačene, ali su Starostin i braća osuđeni da su na mala vrata probali da uvedu buržoaske manire u sovjetski sport, a optuženi su i za krađu stvari iz magacina sportske opreme koji su navodno prodavali. Fabrikovane optužbe su išle tako daleko da su Nikolaj, Aleksandr, Andrej i Pjotr, četiri brata osuđeni za profit na crnoj berzi jer su navodno dobijali hranu u ratnim godinama iz specijalizovanih sindikalnih zaliha, koju su kasnije preprodavali. Sve to je napisano u presudi kojom je porodica Starostin prognana u Sibir na deset godina.

Ali u gulagu je tretiran kao heroj, a onda se 1948. umešao Staljinov sin Vasilij. On je poznavao Starostinovu ćerku, i on je vratio Starostina u Moskvu kako bi trenirao novi tim vazduhoplovnih snaga (Staljin junior je bio pilot). Izbio je konflikt, Berijini ljudi su posetili Starostina u gluvo doba i dali su 24 časa da napusti Moskvu. Samo, nije išlo lako, Staljinov sin se preselio u Starostinov stan, spavali su zajedno u sobici, a Vasilij je držao pištolj pod krevetom. Ipak, kada je Starostin poželeo da vidi porodicu, dok je Staljinov sin spavao, iskrao se  iz stana, presrela ga je tajna policija i poslala u gulag na jugu Rusije. Međutim, voz su presreli Staljinovi ljudi, odnosno oni verni sinu diktatora i oteli Starostina od tajne policije. Njemu je bilo dosta sveha, hteo je iz Moskve, ali ga je Berija umesto na jug Rusije poslao u Kazahstan gde je trenirao lokalne klubove.

Ipak, posle smrti Staljina, Berija je brzo likvidiran, usledila je „destaljinizacija“, amnestija pa se Starostin vratio kao predsednik u Spartak 1955. a oslobođen je lažnih optužbi. Verovali ili ne, do 1992. je bio predsednik Spartaka, video pad komunizma, a od 1955. do povlačenja, osvojio je osam titula. I uvek je zahtevao da se pobedi Dinamo po svaku cenu, mada policijski klub posle Berije nikada nije imao većih uspeha. Doduše, od svakog prvog čoveka KGB i operativaca se očekivalo da navijaju za Dinamo, ali niko nije voleo fudbal.

Putin je sedeo jednu godinu na stadionu, dosađivao se, a onda više nikada nije došao. Osim što ne voli fudbal navija za Zenit.

Dinamo od Berije jeste osvojio tri titule, ali poslednju još 1976. godine. Ali tada se praktično titula računala za pola prvenstva, nešto kao u Južnoj Americi, pa je Dinamo te godine u 15 mečeva uzeo prvo mesto sa 22 boda ispred jermenskog Ararata.

I to je bilo sve, u novoj Rusiji nisu osvojili titulu, mnogo ti nazivaju Berijinim „prokletstvom“, Menti“ kako ih podsmešljvo zovu su čak optuživani da igraju pod leševima jer je Berija, okrutni sadista navodno žrtve zakopavao pod cveće u svom vrtu, ali i na stadionu Dinama, što je jasno urbana legenda.

Dinamova najveća legenda je Lav Jašin svojevremeno najbolji golman sveta, on je blizu 300 puta sačuvao mrežu u oko 800 mečeva za moskovski klub. Čitavu karijeru proveo je u Dinamu, mada nije zapamtio Beriju, jer je pre fudbala, branio za hokejaški klub.

„Pauk“ nikada nije dozvoljavao da se sa mržnjom priča o policijskom klubu i uvek je govorio, do smrti da je Dinamo jedini klub za koji je i želeo da brani. Sa Dinamom je osvojio pet titula, a dvadeset godina posle povlačenja, praktično do smrti je bio na raznim pozicijama u klubu. Ono što je Starostin za Spartak na neki način Lav Jašin je za Dinamo.

Derbi je kako rekosmo izgubio na značaju, ali Starostinova mantra ostaje, pobediti Dinamo po svaku cenu.