Dinamo Drezden - Miriše 'Fußball' renesansa

  • Autor: Boban Filipović

  • 19. maj 2016.

  • 21:06

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

"Ponos Saksonije" će naredne sezone igrati u drugom po snazi fudbalskom takmičenju u Nemačkoj i imaće misiju da ponovo zaigra u Bundesligi.

Dinamo Drezden - Miriše 'Fußball' renesansa
Dinamo Drezden je šampion 'Drajte' (trećeg po rangu takmičenja u Nemačkoj) za sezonu 2015/16 i naredne sezone igraće u 'Cvajti'.

Na utakmici poslednjeg kola protiv Zonenhofa (2:1), na tribinama stadiona u Drezdenu viđena je neverovatna atmosfera u režiji navijača, koji važe za jedne od najvatrenijih ne samo u Nemačkoj, već i u Evropi.



Dinamo Drezden je jedan od najvećih i najpopularnijih klubova Istočne Nemačke. Osnovan je od strane 'narodne' policije 1953. godine, osmostruki je šampion države koja je postojala u vreme 'Hladnog rata' i sedmostuki osvajač Kupa.

Zlatna era kluba su 70-te godine prošlog veka kada je osvojeno pet šamponskih titula u DDR-u. Obeležili su je najviše od svih rasni golgeter Hans-Jirgen Krajše  i defanzivac Hans-Jirgen 'Diksi' Derner.

U narednoj deceniji, po direkivi 'Štazija', tajne policije ove države, Dinamo je svrgnut s trona na ušrtb imenjaka iz Berlina. Sredstva nisu birana, najdrastičniji primeri su hapšenja trojice igrača kluba iz Drezdena na berlinskom aerodromu Šenenfeld 1981. godine po povratku sa utakmice koju je reprezentacija Istočne Nemačke igrala protiv Italije u Torinu, zbog optužbi da su navodno želeli da emigriraju.

Međutim, u godini pada Berlinskog zida (1989) i ponovnog ujedinjenja Nemačke (1990), Dinamo Drezden je osvajao šampionske titule i tih sezona igrao ozbiljnu ulogu na evrosceni.

U sezoni 1988/89 Dinamo Drezden je igrao polufinale kupa UEFA, gde je eliminisan od Štutgarta i to je najveći uspeh u klupskoj istoriji na međunarodnoj sceni.

Interesantan podatak je da je Dinamo Drezden svoj poslednji meč u evrotakmičenjima odigrao 20. marta 1991. godine u četvrtfinalu Kupa šampiona protiv Crvene zvezde.

'Ponos Saksonije' je bio jedna od prepreka beogradskim crveno-belima na putu ka krovu Evrope. Prvi meč na 'Marakani' Zvezda je dobila sa ubedljivih 3:0 golovima Prosinečkog, Binića i Savićevića, a revanš je regisrtovan rezultatom 3:0 za najtrofejniji jugoslovenski i srpski klub zbog divljanja Dinamovih navijača na tribinama i prekida u 78. minutu meča pri vođstvu Zvezde od 2:1. Savićević i Pančev su u drugom poluvremenu dali golove za budućeg prvaka 'starog kontinenta' preokrenuvši rezultat nakon ranog vođstva Dinama koji je poveo golom Torstena Gičoa sa penala.

zvezda drezden

Koliko je Dinamo tada bio ozbiljan tim možda najbolje svedoči podatak što su njegovi igrači nekoliko meseci pre eliminacije od Crvene zvezde savladali minhenski Bajern (Zvezdinog narednog rivala u polufinalu KEŠ) sa 1:0 u meču za trofej koji je priređen u slavu ponovnog ujedinjenja Nemačke.

Ipak, po inkorporiranju klubova istočne Nemačke u Bundesligu Dinamo Drezden nije igrao ozbiljnu ulogu u najkvalitetnijem takmičenju u obnovljenoj državi. Ispao je 1996. godine nakon četiri sezone u kojima se grčevito borio za opstanak. Usledilo je desetak teških godina, kulminacija je bilo ispadanje u četvrtu ligu. Stabilizacija je usledila početkom ove decenije kada je obezbeđen plasman u 'Cvajtu', ali je 2014. usledio povratak u treću ligu i evo sada ponovo obezbeđena promocija u 'Cvajtu'.

Zanimljiv podatak, manje pozantiji od ovog vezanog za duele sa Zvezdom u Kupu Šampiona, je to da je prvi klub koji je Dinamo Drezden uspeo da eliminiše na evrosceni bio Partizan. To se dogodilo nepunih pet godina posle najvećeg uspeha crno belih u istoriji, čuvenog finala KEŠ protiv Real Madrida u Briselu, u sezoni 1970/71 u prvoj rundi Kupa Sajamskih gradova, preteče Kupa UEFA. Na JNA nije bilo golova, dok je na revanšu u Drezdenu bilo ubedljivih 6:0. Osam godina kasnije, Dinamo je još jednom eliminisao Partizan na evrosceni, ovog puta u prvoj rundi Kupa UEFA, tada su oba kluba slavila sa 2:0 pred svojom publikom, Saksonci su prošli dalje na penale na svom stadionu.

Još veća pikanterija je da je u sezoni 1980/81 Dinamo Drezden je u prvoj rundi Kupa UEFA eliminisao kruševački Napredak, dobivši oba meča minimlacem.

Inače, Dinamo može da se pohvali da je u svojoj istoriji na međunarodnim takmičenjima prd okriljem UEFA uspevao da eliminiše velikane evropskog fudbala kao što su Juventus, Benfika, Porto, Roma, Atletiko Madrid, Zenit...

Kroz Dinamo je prodefilovalo pregršt velikih imena u istoriji fudbala, a svakako najveće je Matijas Zamer, jedan od najboljih defanzivnih igrača na svetu u  poznom XX veku, šampion Evrope sa reprezenatcijom Nemačke 1996. godine na EP u Engleskoj (na kom je postigao jedan od ključnih golova u eliminaciji Hrvatske u četvrtfinalu), osvajač Lige šampiona sa Borusijom iz Dortmunda i zvanično najbolji fudbaler starog kontinenta godinu dana kasnije, čovek koji trenutno obavlja funkciiju sportskog direktora minhenskog Bajerna.

zamer

Tu su još takođe bivši nemački reprezentativci s kraja prošlog i početka ovog veka - rasni golgeter Ulf Kirsten, koga pamtimo kao jednog od najvećih igrača u istoriji Bajera iz Leverkuzena, dugogodišnji napadač Bajerna iz Mihnena Aleksandar Cikler, ikona Kajzerslauterna Olaf Maršal, te još jedan igrač koji je obeležio jednu eru minhenskoh Bajerna, Jens Jeremis, čovek koga je Siniša Mihajlović pljunuo u usta na Mondijalu 1998. godine u Francuskoj.

Zbog istorijskih okolnosti, tranzicije i teškog stanja u klubovima Istočne Nemačke, veliko rivalstvo sa imenjakom iz Berlina je izbledelo poslednjih par decenija, kao i lokalno za prevlast u Saksoniji sa Lokomotivom iz Lajpciga.

Poznato je da su Dinamove boje žuta i crna, ali to nije oduvek tako. To je bila novina iz kasnih 60-ih, počeci su bili vezani za zelenu boju, jer je to boja države Saksonije. Žuto-crna kombinacija je preuzeta jer su to boje grada Drezdena.

Interesnatna informacija tiče se i navijača, za koje rekosmo da su među navatrenijima u Evropi. Njihova lojalnost je za poštovanje jer ih je bilo i po 25-30 hiljada na tribinama na utakmicama treće lige, mada imaju i svoju tamnu stranu budući da su neretko pravili nerede, a među njima je veliki broj ekstremno desno politički orjentisnih, što je u Nemačkoj posebno pipava tema. Oni gaje bratske odnose sa tifozima Sarajeva, popularnim 'Hordama Zla'.

drezden navijaci

U prilogu možete pogledti i sve golove drezdenskog Dinama na putu ka povratku u 'Cvajtu'.

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari