Devedesete - Vreme kada smo svi voleli PSŽ

Ma koliko nesimpatično delovali danas, kao „plastični“ klub, „neko ko je kupio uspeh“, „veliki žderači novca“, PSŽ je nekada zaista bio u modi, kada su neutralni ljubitelji fudbala u pitanju.

Tu se pre svega misli na zlatnu generaciju '90. godina prošlog veka, tim koji je igrao očaravajući fudbal, jednu primenjenu verziju holandske škole u kojoj je dominirao posed lopte, građenje napada od štopera, na čemu je u debitantskoj sezoni insistirao tada debitant i legenda francuskog fudbala Luis Fernandez.

Ovaj Španac koji je sa roditeljima u devetoj godini emigrirao u Francusku je pasoš dobio osamdesetih, zaigrao za „Petlove“ taman na vreme da donese Galima prvu veliku titulu, EP na domaćem terenu kada je u finalu savladala baš „njegova“ Španija. Deceniju je proveo u PSŽ kao igrač, a posle trenerskog debija u Kanu, ovaj „nervčik“, poznat po svom temperamentu na klupi je dobio priliku među „Svecima“.

Osim odbrane u kojoj su ispred Bernara Lame dominirali snažni Kumbuare, Rikardo Gomeš i Alan Reš, PSŽ je pleo mrežu na sredini sa igračima poput Brazilca Valda, Pola Le Guena, Vinsenta Gerana i ostalih.

Ali, cvet tog tima bio je trio, neverovatni Brazilac Rai koji je izrastao u simbol kluba, David Žinola i Žorž Vea koji je tih godina osvojio „Zlatnu loptu“.

Zajedno su ova trojica dali više od 40 golova u strašnoj sezoni, tačnije najboljoj u istoriji kluba pre dolaska vlasnika iz Katara. To je sezona u kojoj je Marsej zbog izbacivanja bio u drugoj ligi, ali Parižane to nije sprečilo da ih izbace u polufinalu kupa, nekako ta godina ne bi bila posebna bez pobede nad najvećim rivalom.

Ovaj tim se izmerio sa najboljima, ponizili su Bajern u grupi Lige šampiona, a onda u četvrtfinalu eliminisali Krojfovu Barsu njenim oružjem. Legendarni gol Gerana u finišu meča na „Kamp Nou“ jedno je od najslađih sećanja navijača prestoničkog kluba.

Nisu osvojili titulu, Nant je bio bolji, ali su ostala oba domaća kupa. PSŽ je u jednom finalu tukao Bastiju, u drugom Strazbur , pokupili su domaće trofeje, ali i nagrade. Naime, osim što je Vea bio najbolji afrički fudbaler, kao i najbolji strelac Lige šampiona (na kraju sezone je otišao u Milan i dobio Zlatnu loptu), Lama je bio najbolji francuski igrač godine, a Geran je proglašen za igrača šampionata, iako je PSŽ zaostao za Nantom 12 bodova na kraju prvenstva.

Inače, nikada do prošle sezone, ovaj klub nije stigao tako daleko u Ligi šampiona. Naime, posle odličnih igara u grupi sa Bajernom i dva nekadašnja sovjetska kluba, Spartakom iz Moskve i kijevskim Dinamom, tukli su Barselonu, ali je u polufinalu bio moćni Milan. I tu nisu mogli ništa, Dejan Savićević ih je sam srušio u revanšu, a Milan je prvi meč pred krcatim „Parkom Prinčeva“ dobio golom Bobana. Tek četvrt veka posle, prošlog leta PSŽ će odigrati bolju sezonu u elitnom evropskom takmičenju.

Taj tim je osim Vee napustio i Žinola, otišao u PL, kao i Valdo, ali su stigli Đorkaef, Patris Loko, Deli Valdes, iskusni Panamac je bio i najbolji strelac ekipe. Tada je, ako ne računamo Intertoto kup, osvojen prvi i jedini evropski trofej. PSŽ je stigao preko Moldea, Seltika,moćne Parme i La Korunje do finala. Na putu ka Briselu dali su u osam mečeva čak 16 golova, a duel protiv Bečlija odlučio je Bruno N’Goti. Bila je to potvrda da je Fernandez napravio najbolju generaciju u istoriji kluba. I te sezone dali su 65 golova u ligi, ali nisu ponovo osvojili titulu. Okser je, uz vođstvo večito Gi Rua sa klupe prvi prošao kroz cilj.

Naredne godine je Fernadez otišao, prepustio je klupu Gomešu koji se oprostio sezonu ranije i postao direktor i trener, neka vrsta menadžera. Uz Brazilca je na klupi ostao legendarni golman Žoel Bats. Najveće pojačanje bio je Leonardo, sadašnji direktor, Rai je i dalje vodio tim na terenu, stasavali su Domi, Žerom Lerua, Alu, Benoa Koje, kao i još jedno dete kluba Kamerunac Mboma.

Te sezone je Pari Sen Žermen igrao ponovo u finalu KPK, ali nisu odbranili evropski trofej. Nerealno je bilo očekivati, posle Vaduza, Galatasaraja, AEK-a i Liverpul u mitskom meču kada su dobili sa 3:0. U revanšu na „Enfildu“ su Englezi bili blizu produžetaka, ali se žilavi pariski tim održao i sa porazom od 0:2 otišao na finale Barsi.

Tu su ser Bobi Robson i Ronaldo naplatili Krojfove dugove. Taj katalonski moćni tim u tom izdanju KPK videli smo u Beogradu, bilo je 1:1, Zvezda je igrala odlično, prvi meč su izgubili sa 3:1 na „Kamp Nou“.

PSŽ se dobro držao na „Tiganju“ u Roterdamu, Merk je svirao penal, Ronaldo savladao Lamu za evropski trofej Barselone.

Naredne sezone nastavljena je žetva trofeja, Rai je već bio u godinama, tu sezonu pamtiće Marko Pantelić koji je stigao iz Iraklisa, tu je bio i Marko Simone, Florija Moris je kupljen od Liona, Lamu je na golu zamenio Kristof Revu Tim je ispao u grupnoj fazi Lige šampiona, u šampionatu su bili osmi, ali su ponovo osvojili oba kupa. Onaj važniji francuski kup su zgrabili preko Lensa, dok su u Liga kupu nakon produžetaka srušili Bordo. Italijan Simone je igrao sjajno, te sezone je postigao 22 gola u svim takmičenjima i to u timu koji je igrao ipak znatno defanzivnije nego kad je Luis Fernandez bio trener.

I to je bio kraj sjajne generacije, tačnije osvajanja pehara, osmo mesto u prvenstvu, promenili su tri trenera, dva predsednika,čak ni magija Okoče koji je došao iz Fenera na prelazu vekova nije promenila ništa. Od zaboravljenog Genjoa su izgubili finale kupa, i mada je ekipa bila druga u prvenstvu, nikada više nisu bili blizu visina iz zlatnih godina. Do naravno ove decenije, ali kako rekosmo, po mnogima, taj nekadašnji PSŽ je imao mnogo više šarma...