"Der Klassiker" – Lukom i strelom na bazuku

"Mi imamo luk i strelu kao Viljem Tel, oni imaju Bazuku, to je otprilike odnos snaga", rekao je svojevremeno Jirgen Klop o Bajernu, njegovom finansijskom moći i hendikepu sa kojim se trkao Dortmund.

Od njegove prve titule, klubovi su igrali 35 puta u narednih devet godina, stigli i u finale Lige šampiona, tri puta su bili u finalu kupa, jednostavno zbog toga je ovaj sudar dobio naziv „Klasiker“, makar u ovom veku.

Taj vek nije počeo dobro, svi se sećate da je Bajern Borusiji pozajmio novac da ne bi bankrotirala pre nešto manje od dve decenije, ali ta pozajmica je brzo vraćena i u Dortmundu baš ne vole da se spominje.

Ali, rivalstvo je nastalo ranije. Jer, velikim ulaganjima, Borusija (zbog toga su i dobili naziv „Milioneri) su devedesetih bacili rukavicu Bajernu, a kako uvek vole da kažu osvajanjem Lige šampiona i to baš u Minhenu protiv Juventusa, prešli su u tešku kategoriju evropskog fudbala.

Geografija ne igra nikakvu ulogu, razlog su 500 kilometara od industrijskog Rura do mondenskog Minhena, ali sam status gradova navodi „Žuti zid“ da prezire Bavarce, ismeva njihov naglasak, ali i ukazuje da su lenjivci. Doduše, sve to navijači Šalkea isto kače svom lokalnom rivalu.

Bajern je stvaranje moćne generacije sedamdesetih obeležio tako što je Dortmundu uvalio 11 komada, to je jedna od najvećih pobeda u istoriji Bundeslige. Ali devedesetih je Hicfild uz evropsku krunu doneo i dve titule prvaka Nemačke. Bajern je to prihvatio loše, mečevi dva kluba su se pretvorili u ratove, a sudar koji umalo nije prerastao u opštu tuču dogodio se između Mateusa i Melera, kada je Lotar svog kolegu sa kojim je pokorio svet 1990. u Italiji nazvao „plačljivkom“, a stvar se zakuvala još više kada je Oliver Kan kung-fu udarcem oborio Šapuizu, pa onda u stilu Luisa Suareza probao da ujede Hajka Herliha.

Kan je bio najveći protagonista legendarno derbija koji je završio 2:2, odbranio je penal Larsu Rikenu, Dortmund je prokockao 2:0, a jasno, ni jedni ni drugi nisu završili kompletni jer su se dohvatili Sami Kufur i Štefan Rojter.

Ali, umela je Borusija da „našamara“ Bajern, taj izraz je iskoristio Karl Hajnc Rumenige kada je posle finala kupa i to na domaćem terenu na Olimpiji u Minhenu, Dortmund sa Klopom uvalio pet golova Bajernu, a Levandovski dao tri gola, Humels pogodio iz penala. Šta se sve dešavalo sa ovim igračima znate, menjali su klubove, a Klop kako je rekao umalo nije doživeo infarkt kada mu je Marko Gece saopštio da ide u Bajern.

Gece je slavno propao u Minhenu, vratio se u Dortmund i pored protesta navijača, ali „Juda“ nikada nije bio onaj stari, ostao je bez kluba. Da stvar bude luđa, Hansi Flik se ovog leta zakačio sa upravom, jer je hteo da ga vrati u Bajern. Nekadašnji pomoćnik  Jogija Leva je tvrdio da može da oporavi čoveka koji je Nemačkoj doneo titulu prvaka sveta pre samo šest godina, ali Hasan Salihamidžić je bio protiv, pa je Gece sada u Ajndhovenu.

Mnogo je neispričanih priča o ovom rivalstvu. Gece je morao da se zagreva u tunelu kada ga je Pep poslao kraj aut linije jer su povici „Juda“ odjekivali na Signal Iduna Parku da je podsetilo na najstrašnija nemačka vremena, iako nije bilo upereno protiv Jevreja, već Gecea, lokalnog momka. Gece je dao gol i radovao se, čime je izazvao bes sa tribina su letele razne stvari što za Nemačku nije karakteristično.

Bajern i Borusija su odigrali najprljaviji meč u istoriji, podeljeno je 14 kartona, završilo je 1:1, Roke Santa Kruz i Patrik Anderson su bili jedini igrači Bavaraca koji nisu upisani, ali je Evanilson dobio dva žuta i morao u svlačionicu. Pocrveneo je i Lizarazu, a i Štefan Efenberg, ali Bajern nije izgubio.

Treneri su menjali boje, zbog toga mnogi očekuju da Klop jednog dana sedne na klupu Bajerna, iako on o tome ne govori. Naime Hicfild je vodio Bajern u dva navrata posle Borusije, promenio je klupu, a Matijas Zamer legenda kluba je sedeo na klupi svojih „Milionera“ da bi postao sportski direktor Bajerna kada je zamenio Kristijana Nerlingera.

Negde u to vreme Klop je stigao iz Majnca u Rur, osvojio dve titule i pet mečeva u nizu dobio Bajern, doneo prvu duplu krunu u grad, ali i izgubio najvažniju utakmicu na Vembliju u finalu Lige šampiona.

Bajernovi navijači će vam reći da ovo nije najveći derbi, jer samo Bavarci ostaju, ostali se menjaju. U prošlom broju čitali ste o velikog Gladbahu sedamdesetih, pa je onda HSV bacio rukavicu, to je poznato kao derbi Severa i Juga Nemačke, posle se pojavio Verder iz Bremena.

Ali, ono što je činjenica je da je Dortmund trajao najduže i da se vraćao sada više nema dileme koja su dva najveća nemačka kluba. Jer, Borusija je od 1995. do finansijskog sloma (ne pre titule 2001.) bila zaista kamenčina u cipeli moćnog Bajerna, a sa Klopom ih je baš mučila. Bajern je to rešio tako što im je pokupio igrače, ali u Nemačkoj to znači i pragmatičnost, u Borusiji nisu pustili Levandovskog dok mu je istekne ugovor, a obeštetili su ga većom platom u toj poslednjoj sezoni u Dortmundu. To je pitanje stila, a njega je Borusija oduvek imala više od Bajerna, pa u ovoj derbiju većina, sem navijača Šalkea i naravno Bajernovih, emocije poklanja „Milionerima“.

Pogađate, ovo je i derbi sezone, jer oba tima imaju po 15 bodova, Bajern puni, ali i prima golove, doživeli su krah u Hofenhajmu. Borusija takođe ima pet pobeda i poraz, i to od Augsburga baš u Bavarskoj, ali je to i jedina utakmica na kojoj su primili gol u dosadašnjem toku Bundeslige.

Čeka nas ludnica...