Bradford – Kao pijani milioneri

Kuća od sedam soba, pet kupatila, vredna više miliona funti nije bila najgore što je Bradford uradio.

Bantamsi su šokirali svet nakon što su u leto 2000. godine van svih prognoza uspeli da ostanu u ligi. Već u to vreme, ogroman novac je bio u igri, Bradford je sa budžetom za plate od oko 15 miliona evra, na prelazu vekova posle 77 godina igrao sa najboljim evropskim klubovima.

Sve je ukazivalo na to da će plesati jedno leto, klub je dugo bio van svih tokova, jedino su bili na naslovnim stranama osamdesetih kada se stadion Veli Parad zapalio što je podstaklo priče o trošnim stadionima iz Viktorijanskog doba.

Ali, Bantamsi su, iako su u toj PL sezoni bili gotovim sa samo 26 bodova pet kola pre kraja, uspeli da u finišu osvoje još deset i ostanu iznad crte, ispali su Vimbldon, „Sove“ iz Šefilda i Votford.

U poslednjem kolu Dejvid Veteral je dao gol Liverpulu, domaćin se održao do kraja, publika je provalila u teren, slavili su opstanak kao osvajanje Lige šampiona. Istini za volju bio je to veliki podvig, a grad im je priredio paradu sa otvorenim autobusom kao da su zaista osvojili trofej.



A onda su napravili grešku, ona kuća sa početka priče pripala je Beniju Karboneu koji je dočekan kao heroj, jedan od vlasnika, onaj većinski, Džofri Ričard koji je bogatstvo napravio biznisom sa Ronson upaljačima je počeo da troši kao sumanut. Cilj, napraviti nešto više od gole borbe za opstanak.

Karbone za koga je Vujke Boškov rekao da driblinzima dezorjentiše i protivničku odbranu i saigrače je igrao za platu od 2.6 miliona godišnje, u to vreme bogatstvo.

Stigli su i Dan Petresku iz Čelsija za veliku platu, zaboravljeni Sten Kolimom, Ešli Vord iz Roverska, Hopkin iz Lidsa, Jan Nolan, etablirani igrači koji su bili skupo plaćeni

Rezultat je bio mizeran, Bredford je ispao iz lige kao kofer iz voza, završili su na poslednjem mestu na tabeli, već pre kraja sezonu su pustili Petreskua, Hopkina, prodali Vindasa, Kolimor je otišao, kako bi makar spasili deo novca. Karbonea nisu mogli da se oslobode, da vrate uloženo, a situacija u Čempionšipu je bila loša, te godine su završili 15. na tabeli, ali su finansije bile neodrživo. Propao je pokušaj da Italijana prodaju Borou, pa su bankrotirali. Ispostavilo se da klubu ne pripada ništa, da su čak i reflektori bili iznajmljeni.

Usledio je strmoglav pad, za sledećih šest godina, Bradford je još dva puta ispadao i na kraju završio u četvrtoj ligi.



Iz ove perspektive bolje je da su ispali 2000. godine jer ne bi krenuli u sumanuto trošenje i završili u četvrtom rangu. Oni su 2013. uspeli da čak da zaigraju u finalu Liga kupa, pošto su dobili Arsenal, pre toga Vigan i u polufinalu Aston Vilu. Dakle, izbacili su tri Premijerligaša i postali prvi klub posle Ročdejla 1962. koji je iz četvrte lige stigao do utakmice za važan trofej na Vembliju. Ali,  tu su i stali, Svonsi ih je razneo u finalu, bilo je 5:0. Te godine su se Bantamsi vratili u treću ligu, igrali pet godina, sada su opet u četvrtoj.

Ostalo je sećanje na dve lude godine u eliti i kako ih je opstanak u stvari na kraju koštao bankrota i velikog pada...