Atletiko protiv Barse – Sećanje na Radomira

Čista simbolika, u subotu bi legendarnom Radomiru Antiću bio 72. rođendan, i nema dileme da bi ga „Mister“ proslavio navijajući za svoj Atletiko protiv Barselone. Vodio je Katalonce, ali je do kraja ostao čovek „Jorgandžija“ i imao člansku kartu kluba. Na žalost, epidemija je bila jača od čoveka koji je odšetao u legendu kao trener koji je sedeo na klupi tri najveća španska kluba, Srbiju odveo na šampionat sveta u Južnoj Africi, radio u mnogo klubova i ostavio veliki trag, ne samo kao trener, već i igrač. U Lutonu su navijači predlagali da mu se digne spomenik, zbog gola o kome smo pisali na ovim stranama, koji ih je ostavio u ligi.

Ove sezone je i 20 godina od Atletikovog istorijskog uspeha, u sezoni 1995-96. „Kolčonjerosi“ su napravili ogromno iznenađenje i prigrabili duplu krunu. Bio je to najveće dostignuće kluba i kontroverznog predsednika Hesusa Hila koji je tokom slavlja, pijan pao u fontanu na Neptunovom trgu gde crveno-beli deo Madrida slavi svoje uspehe.

Te sezone je Antić preuzeo tim nakon 14. mesta na tabeli, klub je vodio bivši kolumbijski selektor Fransisko Maturana, par meseci je v.d bio Horhe D’Alesandro, pa je stigao bivši argentinski selektor Alfio Bazile, i on nije potrajao, sezonu je završio pomoćnik Agijar. Dakle, Hil je pojeo četiri trenere za godinu dana, pa je jasno u kakvom je raspoloženju bio klub kada je Antić imenovan za trenera. On je nekoliko godina pre toga dobio neshvatljiv otkaz u Realu, čime su „Los Blankosi“ sebi pucali u nogu i izgubili titulu. Posle toga Antić je prvo spasao Ovijedo ispadanja kada je zamenio Iruretu, a onda sa skromnim budžetom i prosečnim timom ekipu doveo do dva deveta mesta.

A onda je stigla najbolja godina u karijeri, mnogo puta opisana, mi ćemo se koncentrisati na mečeve sa Barselonom.

Naime, Atletiko je izleteo kao sprinter, prvih 13 kola, devet pobeda i četiri remija. Niko nije mogao da veruje šta se dešava, ali je usledio poraz u „Madrilenju“, minimalna pobeda gradskog rivala, pravi rat koji je odlučilo dete Atletika, Raul. Kaminero je dobio crveni karton, utakmica je bila na ivici tuče, zapisana je polovina igrača na terenu. Posle pobede nad Ovijedom, usledio je novi poraz, ovoga puta od Betisa. I tu su se javljale sumnje u krediblitet tima, tim pre što je sledio duel sa Barselonom. Ta sezona je u Kataloniji zapamćena kao poslednja Krojfove ere, ali je u tom trenutku Barsa imala samo jedan poraz i odolela Realu na „Bernabeu“.

Imali su pravo da se nadaju, doduše tek desetak minuta. Naime, najbolji strelac Atletika u toj sezoni, Bugarin Lubo Penev je sa dva gola u uvodnom delu meča potopio Krojfov tim, da bi u finišu Kaminero povećao na 3:0, Barsa je samo ublažila poraz. Pokazalo se da to početak kraja za legendarnog Holanđanina. Barsa je gubila od Sevilje, Selte, nije dobila Meridu, pa iako su slavili u „El Klasiku“ to nije promenilo ništa.

Atletiko je stigao na „Kamp Nou“ kao na možda i poslednju prepreku, već su mogli da namirišu titulu, bio je april i pet kola do kraja. Barsa je učinila sve, nedovoljno, iako su posle brzog vođstva Madriđana izjednačili, u drugom poluvremenu su Viskaino i Bjađini dotukli rivala, za navijače Madriđana to je jedno od najlepših sećanja. Krojf je u drugom delu zamenio katastrofalnog ujaka Rafe Nadala, Migela Anhela, optužio ga da je krivac za golove. Ali, bilo je jasno da je Atletiko mnogo bolja ekipa.

Samo, postojao je uvod u priču.

Pre toga je Krojf izgubio poslednju šansu da spasi sezonu. Naime, njegova ekipa je stigla do finala kupa, u polufinalu su tukli gradskog rivala Espanjol koji je iznenadio Real. Atletiko je posle fantastičnih 5:3 protiv Valensije, iako su izgubili na Mestalji, dobio šansu da se bori za trofej.

Meč je odigran na „La Romaredi“ i jedno je od najuzbudljivijih finala ikada odigranih, iako je presudio jedan gol. I to čoveka koji je stigao na iznenađenje svih, možda i samoga sebe u Madrid. Antić je poznavao Milinka Pantića iz Partizan, ali ovaj vezni igrač je bio zaboravljen u grčkom Panionisu. Plaćen je 75 miliona pezeta, u današnjem novcu manje od pola miliona era. Legenda kaže da je Antić nudio da plati transfer iz svog džepa jer su ga u Atletiku začuđeno gledali kada je predložio nepoznatog igrača.

Ali, na terenu, Srbin je pravio razliku, Veliki broj golova postigli su iz prekida, španski mediji su ga opisivali kao čoveka koji na nogama ima rukavice, toliko je suptilna bila svaka njegova lopta. Tog dana u Saragosi postigao je gol, u produžetku, i to glavom, sa prve stative, najveći trenutak njegove karijere. Atletiko je osvojio kup, a kada su protiv Albasetea krajem maja overili titulu na razdragano „Kalderonu“, ta generacija je i zvanično ušetala u istoriju. Naime, to je bila prva dupla kruna za madridski klub u istoriji, prva titula prvaka posle gotovo dve decenije. Sledeću će 17 godina kasnije osvojiti Dijego Simeone, jedan od „Antarinih“ ratnika koji je odigrao 37 mečeva u istorijskoj godini i dao devet golova.

Krojf je smenjen polovinom maja, Njunjez mu nije dao ni da završi sezonu, sezonu je privela kraju klupska legenda Čarli Reksač. Tog leta će na „Kamp Nou“ stići Ser Bobi Robson sa svojim prevodiocem Murinjom, izvesnim Brazilcem Ronaldom, Koutom, Blanom, Baijom, Picijem, kao i povratnikom iz Parme, Stoičkovim. Nisu postali prvaci, osvojili su KPK i Kup Kralja, Atletiko je sa druge strane stigao do četvrtfinala Lige šampiona, završili su šampionat kao peti. Nisu imali dovoljno igrača za oba fronta, ali su te jeseni ostali neporaženi na „Kamp Nou“ u spektakularnom meču bilo je 3:3, vodila su oba tima, jedan od golova za Barselonu je postigao Luis Enrike, čovek koga je Antić četiri godine ranije iz Asturije doveo u Real.

Antić je za tri godine na klupi Barselone, sa Barsom imao pozitivan skor, u šampionatu je dobio tri utakmice, remizirao jednom i izgubio dva puta. Plus, dobio je finale kupa.

On se vratio na mesto uspeha u finišu sledeće sezone, kada je smenjen Arigo Saki i opet zaustavio Barselonu, bilo je 1:1 u Madridu. Vraćao se i sledeće sezone posle smene Ranijerija, ali nije uspeo da zaustavi brod koji tone, izgubio je od Barse. Svejedno, kasnije je seo na klupu Katalonaca posle smene Van Gala, ali derbi za vikend biće posvećen i sećanju na sjajnog srpskog stručnjaka.