Večeras je plakao Stejpls centar, Vanesa Brajant održala najemotivniji govor ikada...

  • Autor: Milovan Longinov

  • 24. februar 2020.

  • 22:11

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Večeras je plakao ceo Stejpls centar, večeras je plakala košarka, večeras je plakao sport. Na komemorativnom skupu "Slavlje života" okupili su se svi najbliži da se oproste od Kobija i Điane Brajant.

Večeras je plakao Stejpls centar, Vanesa Brajant održala najemotivniji govor ikada...
Foto: Foto: EPA-EFE/ETIENNE LAURENT
U SAD, postoji taj običaj, da se umesto uobičajene komemoracije, održi "Slavlje života", skup na kome najbliži ne dolaze da tuguju, ma koliko to zvuči nemoguće, te da se prisećaju lepih stvari.

Simbolično, kao datum izabran je baš 24.2. jer je Kobi nosio dres sa brojem 24, a Điđi 2.

Kobi i Điđi Brajant okupili su danas preko 20.000 hiljada ljudi, tu su bili Pau Gasol, Medžik Džonson, Dženifer Lopez, Karim Abdul Džabar, Stef Kari, Dvejn Vejd, Majkl Džordan, nastupale su Bijonse i Dženifer Lopez...

Prva je mikrofon uzela Kobijeva udovica Vanesa, koja je održala jedan od emotivnijih govora koje ste ikada pročitali ili čuli.

Hvala svima što ste ovde i hvala na podršci koju moja porodica oseća sa svih strana sveta. Volela bih da pričamo o Kobiju i Điđi, ali počeću od moje male devojčice.

"Bila je predobra, ljubila me je svako veče pred spavanje i ujutru kada se probudi. Bila je takmičarski nastrojena, baš kao i njen tata. Njen smeh je bio kao sunce. Kobi je uvek govorio da je kao ja, da ima moju vatrenost i najlepši smeh. Bila je lider, učitelj, znala je španski još od malena je pokazivala sve talente lidera. Điđi, nedostajaćeš nam svaki dan. Sigurna sam da bi bila najbolja igračica u istoriji WNBA. Bila je prava tatina curica. Dečacima je u školi pokazivala kako je tata uči košarku. Volela je da deli sve, bila je prema svima dobra i draga i slatka, i brinula da se svi oko nje osećaju dobro.


Potom je usledio i emotivni govor o Kobiju.

"Kobi je bio najbolji muž. Verovatno me je voleo više nego što sam ikada i mogla da poželim i zamislim. Ne znam da li sam i kako sam zaslužila da u životu dobijem takvog čoveka pored sebe. Uvek je mislio na sve i nikada nije zaboravljao naše najvažnije datume. Nikada ga nisam posmatrala kao slavnog košarkaša, već kao svog muža, najboljeg prijatelja. Uvek smo pričali kako želimo da budemo kul baka i deka, a on sada neće biti tu ni da povede svoje kćerke ni do oltara. Iako ga one i dalje zovu "Dada".

Bog je znao da Kobi i Điđi ne mogu da budu na Zemlji jedno bez drugog, pa ih je oboje uzeo. Dragi, brini se o Điđi, a ja ću o ostalima. Oboje vas volimo i nedostajete nam zauvek."




  • facebook
  • twitter
  • email

Ne propustite

Komentari