Teodosićevo pismo desetogodišnjem sebi

  • Autor: Aleksandar Obrenović

  • 22. decembar 2016.

  • 15:11

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • email

Miloš Teodosić je pisao desetogodišnjem sebi, pismo je objavljeno na sajtu FIBA. Ukoliko imate vremena, pročitajte, vredi...

Teodosićevo pismo desetogodišnjem sebi
Foto: fiba.com
Miloš Teodosić, jedan od najboljih srpskih košarkaša u ovom milenijumu, podsetio se svog trnovitog puta do zvezda, ali na jedan jako neobičan način.

Naime, on je napisao pismo desetogodišnjem sebi, dečaku koji dosta vremena provodi na ulici i koji zajedno sa svojim bratom vredno radi kako bi dostigao do nekog jakog kluba. Sve to, gledajući legende jugoslovenske košarke.

Pročitajte u nastavku ovo pismo, veoma je zanimljivo...

"Zdravo, Miloše! Ti sada imaš deset godina i niko te ne zove Teo još uvek. Vežbaš u Valjevu sa svojim bratom i sanjaš da odeš negde. Možda u Beograd da igraš za naki tim, a onda da budeš deo veće sportske organizacije.

Ti si jedan običan dečak kao i svi tvoji drugovi - nisi loš, ali si nestašan i prkosan. Mnogo vremena provodiš sa drugovima igrajući se na ulici, i srećan si sa tim rasporedom vremena - minimum osam sati na ulici, osam sati u školi i dva sata za spavanje. Sada možeš da sanjaš o medaljama i nagradama gledajući utakmice jugoslovenskih zvezda i jugoslovenske reprezentacije. Bodiroga, Đorđević, Divac, Danilović. Siguran si da ne postoji mogućnost da dostigneš takav uspeh, čak ne možeš ni da zamisliš tako nešto. Ovakvi ciljevi su predaleko i jako su teški za dostići. Ipak, ti si Miloše sada u Valjevu.

Zato, dozvoli da ti se predstavim. Ja sam Miloš Teodosić, ili kako me moji saigrači sada nazivaju - Teo. Imam 29 godina i ispričaću ti kako će ti život biti odličan i spektakularan.

Tvoja porodica je tvoja najveća podrška u životu, veruj im u potpunosti i slušaj njihove savete. Ne tiče se samo košarke, već svega. Nikada nećeš postati ja ako ne slušaš porodicu. Reci mnogo "hvala" svom prvom treneru sada. On te ne tera da uradiš dosta vežbi ili da zapamtiš mnogo kombinacija. Zapamti sve ove priče, on te uči da zavoliš košarku. Ova ljubav je večna. Nikada ne preskači školu, moraš da imaš dobre ocene kako bi tvoj trener dozvolio da vežbaš.

Za devet godina ćeš biti u potpunosti siguran da je košarka tvoj život. Godinu nakon što ćeš igrati u Grčkoj, to će biti tvoj prvi profesionalni korak - Olimpijakos iz Pireja. 2010. godine na Svetskom prvenstvu ćeš biti najbolji igrač iz Evrope. Ludo je, imaš samo 23 godine, ali veruj mi da je istina.

Napustićeš Grčku i otići u Rusiju gde ćeš imati padova i skokova. Velikih podviga i bolnih padova. Borićeš se dosta sa svojim konkurentima, ali što je najvažnije, sa svojim karakterom. Teško je, ali ćeš tako postati jači, trebaće ti četiri godine da razumeš svaku grešku i to ćeš uraditi u Moskvi. Ipak, nagrada koju ćeš dobiti za svoj vredan rad nema cenu - bićeš zvezda reprezentacije Srbije i vodićeš ih do dve istorijske srebrne medalje, na Svetskom prvenstvu i na Olimpijskim igrama. Osvojićeš konačno Evroligu sa CSKA. Svaka osoba u Valjevu će te zvati legendom.

Ako mi ne veruješ, u redu je. Nastavi, radi jako. Videćeš."

  • facebook
  • twitter
  • email

Komentari