Radonjić za Sportske o sezoni, igračima, sebi i o tome kako je to raditi u Crvenoj zvezdi

  • Autor: Pavle Knežević

  • 24. jun 2017.

  • 09:47

  • Izvor: Sportske.net

  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Samo sedam dana posle završetka epske sezone za Crvenu zvezdu, Dejan Radonjić je za naš portal pričao o takmičenju, igračima, sebi, odnosu zvezdaške javnosti prema klubu i drugim stvarima.

Radonjić za Sportske o sezoni, igračima, sebi i o tome kako je to raditi u Crvenoj zvezdi
Foto: Beta/BranislavBožić/Ds
Nepunih sedam dana posle osvajanja treće uzastopne titule prvaka Srbije i ukupno devetog trofeja Dejana Radonjića sa Crvenom zvezdom, seli smo da popričamo sa jednim od tvoraca velike Zvezde. O mnogim temama. Trener je imao samo jednu molbu – da ga ne pitamo o sledećoj sezoni. Molbu smo prihvatili iz razumevanja prema trenutnoj situaciji u klubu i srpskom sportu uopšte, a Radonjić nam se odužio iskrenim odgovorima na svako pitanje. Prvo pitanje bilo je da li je uspeo malo da se odmori i da li su počeli da se sležu utisci posle ovakve sezone.

"Malo sam se odmorio. U sezoni smo odigrali 84 utakmice tokom 259 dana u kojima smo, ako sam ja dobro sabrao, 60 puta noći van kuće i u kojoj smo odigrali tri lige, na kraju sa rezultatima koji su takvi da sam pun ponosa na sve što smo uradili u prošloj sezoni", rekao je trener.

Zvezda je u ovoj sezoni osvojila Kup Radivoja Koraća, ABA ligu i trofej prvaka Srbije, a u Evroligi je u novom formatu imala 16 pobeda i 14 poraza, što nije bilo dovoljno za plasman u Top 8. Crveno-beli su imali nekoliko neizvesnih utakmica u elitnom evropskom klupskom takmičenju. Radonjiću je, naravno, žao što tim nije uspeo u tome, ali je naglasio da oseća zadovoljstvo time kako je tim igrao.

"Pred sam početak sezone bilo je mnogo skeptika koji su u tom trenutku mislili da taj tim ne može ništa da uradi u Evroligi osim nekoliko pobeda, a čak i da je upitno šta može da uradi u ABA ligi. Sad, kad se pođe sa tog stanovišta da Zvezda treba da ostvari tri četiri pobede i dođe do onoga što smo uradili u toku sezone, u kojoj smo u jednom trenutku izgledali toliko dobro da smo, naravno, proizveli kod naših navijača osećaj da možemo više i još više. Onda smo došli do jednog momenta kada je za mene bilo sasvim očekivano da je potrebno još da bi taj plasman bio bolji, a da su konkurenti u samu sezonu ušli sa mnogo većim ambicijama, i da će biti potrebno još da bismo mogli da budemo u tih osam", rekao je Radonjić.

"U jednom trenutku je to po tabeli izgledalo izvesno, a sećate se posle da sam Bamberga saopštio da ja ne vidim to tako, da je to drugačije, da oni imaju mnogo bolji raspored, a mi mnogo teži, kao i da smo zbog povreda u rotacijama koje donose opterećenje i da se ne zna kako će to sve da se izdešava. Na kraju smo došli do toga da sa 16 pobeda ne budemo u Top 8. Sad kada je sezone bila takva kakva jeste u Evroligi, onda naravno da ostaje žal što nismo došli do Top 8, jer smo po svemu to zaslužili da budemo", rekao je Radonjić.

Za dobar deo publike, ta utakmica je bila protiv bratskog Olimpijakosa, koju je Zvezda izgubila sa dva poena razlike, košem u produžetku.

Ognjen Kuzmic Olimpijakos Zvezda

"Sad, ne bih se vraćao na samu utakmicu i na to da li je jedna lopta presudila ili nije, ali je bilo prisutno da smo mi, osim što smo u svakom momentu dali sve od sebe da proizvedemo dobar rezultat, i naši protivnici su igrali, posebno u toj završnici izuzetno dobro. U poslednjih pet-šest kola nam se poklopio nijedan rezultat koji bi nam omogućio da sa tih 16 pobeda uđemo u Top 8. Ali, bilo je zanimljivo i onako kad se sad sagleda, još mi je veće zadovoljstvo šta smo mi tamo uradili, jer se tek sad sećam koliko su svi od kola do kola bili iznenađeni našom pobedom i koliko se samo čekalo kad ćemo mi to da padnemo. Osećam i zadovoljstvo kako je tim izgledao, kako smo pravili sve to i taj kolektiv, koliko je tu bilo velikih momenata kad je Evroliga u pitanju", kazao je trener.

Na kraju sezone otkrilo se da je Zvezda morala tokom sezone ne samo da se bori sa rasporedom, umorom i dugačkim putovanjima, nego i sa finansijskim problemima. Ništa od toga se nije videlo na igračima, koji su uvek na terenu davali svoj maksimum, dok je Radonjić stalno "plesao" pored aut-linije. Pitali smo trenera ko je bio vođa u svlačionici ko je čuvao taj timski duh, ali on nije hteo da istakne nijednog igrača posebno.

"Sezona je bila jako teška, zbog napora koji su bili ogromni i u svakom trenutku nam je bilo potrebno da se neke situacije koje su delikatne i kompleksne prepoznaju, i da se te dileme rešavaju u svakom trenutku da ne bi taj timski kvalitet trpeo. Naravno da je velika prednost to što je nekoliko momaka tu što rade sa mnom nekoliko godina i što je bilo, što bih ja rekao, prenošenja s kolena na koleno nečega što je značajno u građenju tog odnosa koji se prelivao i kroz svlačionicu i van nje, i da je to stvarno funkcionisalo s obzirom na dužinu takmičenja, na izazove i taj ambijent koji nosi Crvena zvezda. Nije bilo ni malo lako", rekao je Radonjić.

Posle ovakve sezone pojavila su se mišljenja da je ovaj tim Crvene zvezde dostigao vrhunac, ali trener se nije složio s time, rekavši da ova ekipa "uz vrlo male korekcije" može mnogo više. Tim je bio u prvom planu tokom sezone, ali nekoliko igrača je odigralo sezone života, među kojima je i Marko Simonović i koji je ovu sezonu odigrao na poziciji krilnog centra, iako je po prirodi "trojka". Uprkos "fizikalijama" ta promena se pokazala kao vrlo korisna i donela je timu raznovrsnost.

"Marko Simonović je igrao kod mene u Budućnosti tri sezone i na poziciji tri i četiri, tako da to za mene nije ništa novo da on igra na četvorci. Njegova poslednja godina u Budućnosti je maltene je najviše vremena proveo na poziciji četiri i pokazivao tu kvalitet. Mada, ne bih se složio da je samo on imao najbolju sezonu. Morali biste da se složite sa mnom da su tu i Branko Lazić, Čarls Dženkins i Stefan Jović", rekao je Radonjić.

Da krenemo onda od Simonovića, koji je sa 31 godinom dostigao igrački vrhunac i doživeo da mu hala skandira ime.

Simonovic Zvezda Vrsac

"U koncepciji ekipe koja je bila sastavljena i kad smo selektirali tim bilo je potrebno da napravimo da imamo različitost, da ne budemo jednostrani. U nekim trenucima ranije to je bilo evidentno, jer smo imali takav profil igrača, koje smo imali, napravili takve timove da je postojala određena jednostranost. Ali, selektirati tim tako što će se naći 12 igrača isto nije dobro, makar i da su najbolji, što se vidi i u Evropi. Darušafaka je, na primer, napravila takav tim da se mislilo da će odmah na ’fajnal for’. Ali, ipak treba da prođe vremena, treba da se odselektira, da se ispoštuje trenerov siste, u smislu da ima mogućnosti uz teren da to radi", objašnjava Radonjić.

"Mi smo ove godine imali tim koji nam je omogućavao da možemo da budemo nezgodni i da imamo opcija da možemo da odgovaramo i da napadamo mi naše protivnike, što ranije nije bila baš situacija. Jedna od tih je recimo uloga Simonovića, ali je generalno tim bio taj koji je izbacivao pojedince, jer smo čitave godine pokazivali da je uvek bilo nekoliko njih koji su dobri, imali kvaliteta a da to nije uvek samo dva. Dobijali smo jedan taktički kvalitet koji nam je bio potreban. Ali, s obzirom da ja ne volim da pričam puno o tome i da mi mnogi to zameraju…ja bih ipak to ostavio za salu, za teren. Čak ni na tajm-autu ne volim da pričam", rekao je Radonjić.

Stefan Jović je do povrede bio ako ne najbolji, onda sigurno jedan od najboljih plejmejkera Evrope, što znači da je stalno napredovao u svakoj od tri sezone u Zvezdi. Kako je došlo do toga?

Stefan Jovic

"Tu su stvari proste s mog aspekta: treba da se radi, treba dobro da se radi, treba da si posvećen, da se postave stvari na svoje mesto i da se gradi. I treba strpljenja, živaca, treba izdržati mnogo toga što nosi izazov trenerskog posla, tako da za mene je sasvim prirodno da on tu treću  sezonu bude bolji nego prvu. Veliko iznenađenje je bilo i prošle sezone kada sam ja odlučio da on bude prvi plejmejker, jer je javnost očekivala da treba da dođe neki Amerikanac, da stranac treba da bude plejmejker  i da je to – to, da je to normalno. Ja sam, međutim, smatrao da on može da nosi tu poziciju i stao sam iza toga, ali da je potrebno da to pokažemo i dokažemo na terenu. Onda je on od prvog dela prošle sezone, a posebno u nastavku, pokazao da sve to ide u dobrom pravcu i da on to može. Bez obzira što se misli da su stranci ti koji treba da prave razliku, ja sam napravio drugu strategiju i pokazala se kao dobra", rekao je Radonjić.

Jedan od stranaca je i Čarls Dženkins, jedan od najomiljenijih igrača pristalica Zvezde, koji je pokazao radnu etiku, zalaganje i emocije koji nisu baš tipični za američke "legionare" u Evropi.

"Što se tiče igrača u trenažnom procesu, mogu da kažem da sam čitave godine uživao u radu, pa čak i u trenucima kad su napori bili toliko veliki da je bilo možda apsurdno očekivati da možemo da uđemo u salu i nešto radimo. Mi smo i tad imali koheziju, odnos, profesionalizam, jedan pristup koji nam je na kraju krajeva dao nam mnogo toga. Dženkins je takav i tu nema nikakvih dilema. Sad, to što je stranac pa se tako ponaša - i Nejt Volters se fenomenalno ponašao. Njegova igra je bila sve bolja i bolja kako je vreme odmicalo, ali hoću da kažem jednu drugu stvar, da su svi oni što se tiče odnosa bili na jednom sjajnom nivou i da smo, uostalom, svi zajedno napravili nešto iz čega samo možemo očekivati zadovoljstvo i benefite", rekao je Radonjić.

Carls Dzenkins

"Za Čarlsa Dženkinsa se posle prve dve sezone u Zvezdi smatralo da je da je odigrao fenomenalno i dostigao vrhunac. Onda je došao kod nas posle prošle sezone u kojoj maltene nije bio na kraju ni u 12 i odigrao drastično bolje nego do tada. Ja sam smatrao da pre svega da treba da ostane prošle sezone, jer sam osećao da može da ide još, jer on donosi timu neke stvari koje su potrebne da u tom konceptu igre imamo prostora da možemo da budemo na jednom visokom nivou. Maltene prvi igrač za koga sam u prelaznom roku rekao da treba da potpiše je Čarls Dženkins i to dovoljno govori o mojoj veri u njega", rekao je Radonjić.

Branko Lazić je takođe imao najbolju sezonu u karijeri, što je pokazao mnogo puta u Evroligi, kao i prepoznatljiv borbeni duh. Radonjić je kazao da je igrač morao da pređe put „koji nije bio nimalo lagan“ da bi došao do sadašnjeg nivoa.

"Bilo je potrebno da i on shvati da to što on radi jeste bitno i da ima podršku trenera i da znači timu. Ono što je takođe bilo jako bitno za njega, a što je bio problem u jednu ruku te prve godine, jeste što je često ispadao iz rada zbog sitnih i malo težih povreda. Kada se jednom napravio kontinuitet u radu, on se prilagodio tome. Data mu je uloga, dato mu je nešto da on sam zna, kao i svi ostali, da onaj ko će da postigne 20 poena nije važniji igrač od njega koji će da postigne jedan. Onda se ispostavilo da je to kod njega proizvodilo nešto što je on kasnije pokazivao na terenu", rekao je Radonjić.

Branko Lazic

Navijači i ljubitelji košarke stalno su isticali Lazićevo igranje odbrane kao njegovu najveću igračku vrednost, ali Radonjić se ne slaže sa tom ocenom.

"Vidim da svi potenciraju to njegovu odbranu, a ove sezone se pokazalo da je on u napadu pokazao neke stvari koje su nama bile bitne, i da njegova uloga nije samo odbrambena. Ona nam jeste bila značajna, ali je bilo jako mnogo situacija gde je njegov napad doprinosio, setite se Galatasaraja i šutiranja trojki 5/5, što se nikad nije očekivalo. Ja sam svestan da ovde postoji ambijent da su trojke i asistencije najvažnija stvar, ali da li će to da donese rezultat? Nije ga donosio godinama, mnogo godina ga nije donosio", rekao je Radonjić.

Tu smo neminovno došli i do etikete koja se stalno stavlja uz Radonjića - da je defanzivni trener, ali se on uopšte nije složio sa tom ocenom.

"Ja to ne bih tako sagledavao. Vidim da svi potenciraju da sam ja defanzivni trener, ali da bismo mi dobijali 16 puta nekog u Evropi mora i napadački da se igra. Jednostavno, ja smatram da u ovom trenutku mora da se igra dobro u oba pravca da bi moglo da se parira najboljim timovima. Ako si dobar samo u jednom ili u drugom, jako teško se može napraviti rezultat. Tu nemam nikakvu dilemu", rekao je Radonjić.

Odličnu sezonu je imao i kapiten Luka Mitrović, koji je dao svoj doprinos iako je prethodnih godina imao dve jako teške povrede, koje su ga na duže vreme odvojile od terena.

Luka Mitrovic

"Naravno da je njegova uloga značajna i naravno da je velika šteta što je imao dve izuzetno teške povrede. To je jedan ogroman period koji je propušten i to je ogroman period koji je potreban da se on vrati u normalu posle toga. Šteta je što nije mogao čitavo vreme da bude u funkciji i siguran sam da bi to još konkretno značilo za kvalitet njegove igre, jer sam smatrao u startu da tu postoji razloga da se veruje u njega. Uostalom, na početku mojih evroligaških utakmica u Zvezdi, on je bio član prve petorke, a imao je 20 godina, što je malo ko tada očekivao", rekao je Radonjić.

Često se u javnosti pominju i mladi igrači i rad sa njima, kao i zahtevi da mlađi igrači dobiju minutažu, ali Radonjić ima vrlo kratak odgovor kako gleda na to: "Prosto. Ima teren, ima hala za trening, gde radimo naporno".

Na spisku selektora Srbije Aleksandra Đorđevića za predstojeće Evropsko prvenstvo nalaze se sedmorica igrača. Radonjić se široko osmehnuo kada smo ga pitali kako se oseća zbog toga.

"Osećam se fenomenalno, kako bih se mogao osećati", kaže trener uz iskrenu radost na licu.

On je dodao da je u kontaktu sa selektorom, koji je dobro obavešten o reprezentativcima i igračima tima.

"Čujemo se i ove godine i ranijih godina. Imali smo baš čestu komunikaciju kad je Stefan imao povredu, a imali smo i ranije. Postoji komunikacija u svakom trenutku. On je obavešten, tu je Neša Ilić, koji je tim-menadžer reprezentacije, (Đorđevićev asistent Jovica) Joca Antonić je pogledao svaku našu utakmicu, a imao sam prilike i da sedim sa njim u Pioniru i pričam o tome. Postoji nekoliko načina komunikacije sa selektorom", rekao je Radonjić.

Posle 10 osvojenih trofeja u poslednje četiri godine, o Zvezdi se više ne priča kao o ukletom klubu. Od tih 10, devet je osvojio Radonjić (kup 2013. je osvojio Vlada Vukoičić), koji je kod pristalica crveno-belih prešao put od potpune skepse do potpunog poverenja. O tome koliko veliko je to poverenje dovoljno govori i crtica iz drugog meča finala plej-ofa Super lige. Tada su naime neki navijači dobacivali Radonjiću koga da ubaci u igru, a onda se trener okrenuo ka njima i rukama im gestikulirao da prestanu i nema smisla to raditi. Ti navijači su odmah ućutali, posle čega je usledio aplauz, a onda i skandiranje Radonjićevog imena.

"Kada sam došao u Zvezdu ipak je trebalo malo vremena za upoznavanje sa svim što je bilo tu. Tada to nisam tako gledao, ali iz ove perspektive je potpuno jasno da je trebalo vremena i da neke stvari treba da se reše, neke da se izgrade. Godine koje su prošle u pobedama Partizana i njihovim osvajanjem titula i sve ono što se dešavalo iz godine u godinu doneli su navijačima osećaj koji je kroz sezone pokušavan da se menja na određene načine. Onda je posle dugo godina u kojima je pravljen ambijent da je to menjano dolazilo do poražavajućih završnica i  verovanja kod svih da je to – tako. Toliko toga je bilo, toliko njih je došlo i opet ništa", opisao je Radonjić trenutak dolaska na Mali Kalemegdan.

Dejan Radonjic

Zvezda je od 1972. do 2015. osvojila tri titule. U međuvremenu je Partizan pretekao po broju titula, a brojni pokušaji da se stvori "evropska Zvezda" su propadali. Svi navijači su ostrašćeni, a pogotovo "večitih", koji nikada ne pristaju na ništa manje od trofeja i titula. Godine dominacije Partizana u 21. veku dovele su do toga da se često moglo čuti da je Zvezda "uklet klub" i da bi trebalo da dođu popovi da okade prostorije kluba na Malom Kalemegdanu.

"Bilo je i toga. Meni to nije bilo nejasno. Naravno, bilo je nekih stvari koje sam morao da počnem da prepoznajem, neke pomalo da razumem, a bilo je nekih stvari koje nisam ni u jednom trenutku hteo da prihvatim, već sam ih gledao na drugačiji način. Bio sam potpuno svestan činjenice da je potrebno da se napravi rezultat da bi počelo nešto da se menja. Te prve godine je svaka pobeda donosila verovanje da je došlo do promene, a onda svaki sledeći poraz donosio opet sumnje i strah. To je tako funkcionisalo toliko godina, a kad nešto traje toliko godina, ne može tako brzo da se promeni", rekao je Radonjić.

"U drugoj godini to je maltene bilo tako da je ambijent bio jako težak za rad. Krenuli smo dobro u ABA ligi i Evroligi i postepeno je to počelo da se pojavljuje neko nadanje. Te godine smo uzeli sve tri titule i očekivalo se kod svih da je to – to, da smo to prebrodili da ne razmišljamo više na taj način, ali nije tako. I sledeće godine je počelo da se opet pojavljuje to prilikom određenih situacija i onda kad smo prošli jednu takvu sezonu i napravili jedan takav zaokret u sezoni i opet je to na neki način ostavilo utisak da ipak ima nešto u šta možemo da verujemo. E sad, ova godina je omogućila da se napravi još jedan iskorak da taj odnos bude takav da prija, ali i naravno obavezuje i, na kraju krajeva, i pokazuje da su navijači zadovoljni", rekao je trener.

Veliki deo publike prošao je put od faze "Radonjiću, odlazi" maltene posle svake utakmice do faze "rek’o Radonjić", odnosno potpunog poverenja. Trener ne oseća ličnu satisfakciju zbog toga.

"Nisam ni  u jednom trenutku razmišljao hajde da se desi ovo da bi se desilo to. Ne, nego, jednostavno, računao sam da treba da se radi posao ovako kako smo ga radili i da će to da donese sve rezultate", kazao je on.

Još jedna vidna promena kod Radonjića je bilo ponašanje u javnosti i odnosu sa medijima. Od stegnutog početka i šturih izjava do toga da se sada na konferencijama za novinare i šali, ali i koristi ironiju na ne baš suvisla pitanja kolega.

"Prvo, to što se tiče početaka, ja sam smatrao da to u tom trenutku treba tako. Ljudi su to gledali tako da maltene ne znam ni da pričam, ali ja sam smatrao da tako treba, jer sam mislio da je potrebno vreme da se upoznam sa ambijentom i sa svim ljudima. I dok sam bio igrač imao sam izvanredan odnos sa novinarima, mislim da je i sad tako. Jednostavno, ja se tako ponašam. Sada već drugačije nego tada, ali to nije deo taktike, nego ja sam takav. Odnos sa novinarima treba da bude kvalitetan sa obe strane. Vidim da se shvata da se trudim da budem dostupan u svakom trenutku, iako smo se tokom takmičarskog perioda viđali ogroman broj puta. E sad, da li sam transparentan? Možda, ali mogu da kažem da sam zadovoljan kako sad sve to izgleda", rekao je Radonjić.

Ova generacija Zvezde je odavno ušla u istoriju, a ove sezone je to sam potvrdila. Luka Mitrović i Branko Lazić su sa po 10 trofeja postali najtrofejniji igrači u istoriji kluba. Dejanu Radonjiću fali jedan trofej da se izjednači sa velikim Nebojšom Popovićem, koji ih ima 10. Radonjić je rekorder Zvezde po broju utakmica (326) i po broju pobeda (239). Uz to je i rekorder ABA lige po broju utakmica (313) i pobeda (219). Radonjić je bio legenda kluba i prošle sezone, a sada je taj status dodatno zacementiran, tako da je neizbežno pitanje bilo kako gleda na sve to.

"Možda ne na način na koji ću to da gledam za 10 godina. Učestvujem u tome svakog dana pa onda nije realno da se to oseća na način na koji treba. Pričam o sebi. Kad si tu unutra ne možeš steći osećaj kakav ću verovatno imati za desetak godina i videti koliko je veliko to što smo napravili svih ovih godina", rekao nam je uz osmeh Dejan Radonjić.
  • facebook
  • twitter
  • linkedin
  • email

Komentari